Osmi jul 1985. počeo je kao i svaki drugi dan za troje dece iz jednog malog grada u Kerali, saveznoj državi na jugozapadu Indije. Međutim, tog dana je direktorka škole naredila da se u učionici peva državna himna „Jana Gana Mana“ („Ti vladaš umovima svih ljudi“). Svi su morali da ustanu i pevaju. Ali 15-godišnji Bijoe i njegove mlađe sestre Binu Mol (13) i Bindu (10) nisu to učinili. Pošto su Jehovini svedoci, njihova savest im nije dozvoljavala da pevaju jer su iskreno verovali da bi to bio oblik idolopoklonstva i čin nevernosti prema njihovom Bogu, Jehovi.

Njihov otac V. J. Emanuel razgovarao je s direktorkom škole i nastavnicima viših razreda i oni su se složili da deca nastave da pohađaju školu bez obaveze da pevaju himnu. Međutim, jedan zaposleni je slučajno čuo njihov razgovor i prijavio ih vlastima. Na kraju je jedan član Zakonodavne skupštine saznao za taj događaj i izneo slučaj pred skupštinu jer je smatrao da deca nisu postupila patriotski. Ubrzo nakon toga, viši školski inspektor je naredio direktorki da izbaci decu iz škole ukoliko odbijaju da pevaju državnu himnu. Gospodin Emanuel se žalio školskoj upravi i tražio da se deca vrate u školu, ali nije bilo uspeha. Podneo je pismenu žalbu Višem sudu u Kerali. I oni su ga odbili. Zatim se žalio Vrhovnom sudu Indije.

Vrhovni sud je 11. avgusta 1986. poništio odluku Višeg suda u Kerali u slučaju Bijoe Emanuel protiv države Kerala. Sud je zaključio da se izbacivanjem dece iz škole zbog „savesnog držanja verskih uverenja“ krši Ustav Indije. Sudija Činapa Redi je izjavio: „Ne postoji nijedna zakonska odredba [...] koja vas obavezuje da pevate.“ Sud je rekao da pravo na slobodu govora i izražavanja obuhvata i pravo na ćutanje i da su deca pokazala dužno poštovanje time što su stajala dok je svirala himna. Sud je naredio školskoj upravi da vrati decu u školu.

Sudija Redi je rekao: „Oni [Jehovini svedoci] ne pevaju državnu himnu bilo da se radi o indijskoj ’Ti vladaš umovima svih ljudi‘, britanskoj ’Bože, čuvaj Kraljicu‘, američkoj ’Zastava posuta zvezdama‘ i tako dalje [...] Oni ne pevaju himne zato što iskreno veruju da im njihova religija ne dozvoljava da učestvuju u bilo kakvim ritualima osim u molitvama njihovom Bogu Jehovi.“

Slučaj Bijoe Emanuel protiv države Kerala izuzetno je važan jer je njime potvrđeno da niko ne može biti zakonski primoran da ide protiv svoje savesti i pogazi svoja uverenja. Iako priznaje da osnovna prava nisu apsolutna i da zavise od faktora kao što su javni red, moral i zdravlje, Sud je ograničio vlast države i sprečio je da svojim građanima nametne proizvoljne i nerazumne zabrane. U odluci je stajalo: „Primorati svakog učenika da peva nacionalnu himnu uprkos njegovom iskrenom prigovoru savesti [...] bilo bi jasno kršenje prava zagarantovanih članom 19(1)(a) i članom 25(1) [Ustava Indije].“

Ova odluka takođe štiti ustavne slobode manjinskih grupa. Sud je nadalje naveo: „Istinski ispit za pravu demokratiju jeste da omogući čak i manjinskim grupama da ostvare svoj identitet u okviru Ustava države.“ Sudija Redi je dodao: „Naša lična gledišta i reakcije su nebitni. Ako je neko uverenje iskreno i snažno oblikuje nečiju savest, ono mora biti zaštićeno članom 25 [Ustava].“

O slučaju Bijoe Emanuel protiv države Kerala pisalo se u medijima i diskutovalo u parlamentu. U pravnim školama ova presuda je uključena u nastavni program o ustavnom zakonu. O njoj se još uvek piše u pravnim časopisima i novinskim člancima kao o čuvenoj presudi koja je postavila presedan za toleranciju u Indiji. Ova presuda je znatno doprinela definisanju verske slobode u pluralističkom društvu. Ona štiti slobodu govora i izražavanja u Indiji kad god se ovo važno pravo dovede u pitanje.

Porodica Emanuel je nekada trpela podsmevanje, pritisak vlasti i čak pretnje smrću, ali nikada nije zažalila što se čvrsto držala svojih verskih uverenja. Bindu, jedna od ćerki koja je sada udata i ima dete, rekla je: „Bila sam veoma iznenađena kada sam srela jednog advokata koji je na pravnom fakultetu izučavao moj slučaj. Izrazio je iskreno cenjenje zbog toga što su Jehovini svedoci ovom pravnom bitkom odbranili ljudska prava.“

V. J. Emanuel kaže: „Nedavno sam upoznao gospodina Tomasa, sudiju Vrhovnog suda u penziji. Kada je shvatio da sam ja otac troje dece zbog kojih je pokrenut slučaj u vezi sa himnom, čestitao mi je i rekao da svaki put kad ima priliku da govori na nekom skupu advokata, on ispriča taj slučaj, jer smatra da je to bila velika pobeda za ljudska prava.“

Skoro 30 godina nakon presude, slučaj Bijoe Emanuel protiv države Kerala i dalje je jedan od temeljnih stubova slobode govora u Indiji. Jehovinim svedocima je drago što su dali svoj doprinos u uspostavljanju ustavnih sloboda za sve građane Indije.