Sud u Termini Imerezeu, na Siciliji, 6. aprila 2018. doneo je presudu kojom je jedan hirurg proglašen krivično odgovornim jer je pacijentkinji koja je Jehovin svedok dao transfuziju krvi bez njenog pristanka. Određeno je da joj na ime odštete plati nadoknadu u iznosu od 10000 evra, a njenom suprugu, koji je takođe Jehovin svedok, 5000 evra. Ovo je prvi put da je neki sud u Italiji lekara proglasio krivično odgovornim za kršenje osnovnog prava pacijenta da, u skladu sa svojim verovanjima, sam odlučuje o izboru lečenja.

Nakon što je naša sestra u decembru 2010. bila na operaciji žučne kese došlo je do komplikacija. Iako je uporno odbijala da primi krvne derivate, bila je fizički savladana i na silu joj je data transfuzija crvenih krvnih zrnaca. Njen hirurg je lažno tvrdio da ima odobrenje suda.

Kasnije, naša sestra i njen suprug su podneli krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu. Sud je u presudi naveo da „u slučaju punoletnog Jehovinog svedoka koji može da donosi racionalne odluke [...] lekar ne sme da primeni ovaj medicinski postupak“ ukoliko pacijent ne pristaje na njega.

Sud je takođe naveo da Ustav Italije zabranjuje lekarima da sprovedu neku metodu lečenja bez saglasnosti pacijenta čak i ako lekar smatra da je ona neophodna. Prema odluci suda, „stanje krajnje nužde ne može se koristiti kao opravdanje za neki postupak [...] u slučaju da pacijent svojevoljno i otvoreno izražava neslaganje“.

Danijele Rodrigez, profesor medicinskog prava i bioetike na Univerzitetu u Padovi i veštak na suđenju, u svom medicinskom izveštaju za potrebe suđenja rekao je da je „pravo pacijenta da odbije neki medicinski postupak zaštićeno propisima na ustavnom nivou i da je jasno izraženo [članom] 32 Ustava [Italije] u kom se navodi da ’niko nije u obavezi da prihvati neki medicinski postupak osim ako on nije propisan zakonom‘“. Luka Benči, italijanski pravnik i stručnjak za medicinsko pravo, u članku objavljenom na jednom veb-sajtu ovako je prokomentarisao odluku suda: „Ne postoji zakon koji prisiljava pacijente da prime transfuziju krvi ako to ne žele. Najvažnije je da se uvaže prava pacijenta“ (Quotidiano Sanità).

Marčelo Rifiči, jedan od advokata Jehovinih svedoka, rekao je: „Drago nam je što je ova odluka suda u skladu sa evropskim standardima, poput onih koji su definisani odlukama Evropskog suda za ljudska prava. Ti standardi čuvaju pravo svakog pacijenta na samoopredeljenje u vezi s postupcima lečenja. Zanimljivo je da je 2017. italijanski parlament doneo zakon 219/2017, koji ističe ista načela koja se nalaze u ovoj odluci i kojim se pacijentu omogućava da u jednom dokumentu navede koje medicinske postupke prihvata ukoliko nije u svesnom stanju.“

Lučio Marsela, još jedan advokat Jehovinih svedoka, izjavio je: „Ova presuda je presedan koji štiti sve lekare koji su savesni i odlučni u nastojanjima da svojim pacijentima pruže najbolju moguću negu, a da pritom ne prekrše njihovo pravo na izbor.“