RIM. U petak, 24. novembra 2017, stručnjaci na polju medicine, bioetike i prava sastali su se na Univerzitetu u Padovi, jednom od najstarijih univerziteta u Italiji. Tamo je održana konferencija pod nazivom „Kada odrasli pacijenti odbiju transfuziju: Koje opcije postoje? – Spasavanje krvi 2017.“ Konferenciju je podržalo više od 25 italijanskih naučnih društava i udruženja, kao i Ministarstvo zdravlja Italije.

Transfuzija krvi se tradicionalno smatra bezbednom i jedinom metodom lečenja koja može spasti život pacijenata koji su podvrgnuti komplikovanim hirurškim zahvatima. Mnogi učesnici konferencije doveli su u pitanje ovu tvrdnju. Jedan od gostujućih stručnjaka, doktor Luka Veltert, kardiohirurg u Evropskoj bolnici u Rimu, objašnjava: „Danas smo videli da transfuzija može biti štetna i da u mnogim slučajevima nije neophodna.“

Doktor Veltert i drugi specijalisti koji su učestvovali u programu došli su do svojih zaključaka na osnovu kliničkih iskustava, kao i rezultata naučnih studija koje su utvrdile vezu između transfuzije krvi i više stope smrtnosti, obolevanja od raznih bolesti, dužeg bolničkog lečenja i drugih ozbiljnih zdravstvenih rizika po one koji su primili transfuziju. a

Naučni dokazi, kao i visoka cena transfuzije krvi naveli su Svetsku Zdravstvenu organizaciju (SZO) da 2010. istakne potrebu za uvođenjem strategije upravljanja krvnim resursima pacijenta – multimodalne i multidisciplinarne strategije koja najveću pažnju usmerava na zdravlje i bezbednost pacijenta, poboljšava kliničke rezultate i značajno smanjuje upotrebu transfuzije krvi. SZO je izdala rezoluciju kojom je podstakla 193 članice Ujedinjenih nacija da prihvate tu strategiju.

Profesorka Stefanija Valjo, načelnica odeljenja za transfuziju u Univerzitetskoj bolnici Sant Andrea, u Rimu, detaljno je govorila o ovoj novoj strategiji, rekavši da je ranije medicinska nega zavisila od obrade donirane krvi, ali da je sada „pažnja potpuno skrenuta sa donirane krvi na sopstvenu krv pacijenta“. Jedan od ciljeva ove strategije jeste da se „drastično smanji gubitak krvi tako što bi u središtu postupka bio pacijent [...] sa posebnom pažnjom usmerenom na to da se učini sve što je neophodno kako bi se sačuvala pacijentova krv“. Profesorka Valjo je takođe pojasnila da primena medicinskih tehnika kojima se čuva pacijentova krv „u stvari predstavlja kvalitetnije lečenje“.

Dr Tomazo Kampanjaro, specijalista opšte hirurgije u Univerzitetskoj bolnici u Veroni, potvrdio je da postoje višestruke koristi od strategija kojima se izbegava upotreba transfuzije krvi. Nakon što je završena analiza podataka koji datiraju još iz 1990-ih, a odnose se na pacijente koji su bili podvrgnuti nekim od veoma komplikovanih abdominalnih operacija, on je zaključio: „Među pacijentima koji nisu primili transfuziju bilo je manje komplikacija i zabeležena je niža stopa smrtnosti nego kod pacijenata koji su primili transfuziju.“

Dr Kampanjaro, kao i još nekoliko govornika na konferenciji, javno je zahvalio Jehovinim svedocima jer su doprineli da lekari budu podstaknuti da potraže alternativu transfuziji krvi. Ana Aprile, vanredni profesor medicinskog prava na Univerzitetu u Padovi, rekla je: „Zahvalni smo Jehovinim svedocima, koji su pokrenuli pitanje prava na odbijanje transfuzije i tako naveli sve da razmisle o tom problemu i pronađu način da se krv manje koristi.“

Učesnici na konferenciji bili su specijalisti različitih oblasti medicine poput anesteziologije, kardiologije, ginekologije, hematologije, onkologije i ortopedije. Međutim, poruka koju su uputili je ista: medicinski radnici, zakonodavci i javnost, svi treba da budu spremni da prihvate strategiju upravljanja pacijentovom krvlju u skladu sa sve većom količinom objavljenih podataka i iskustvima stručnjaka na tom polju.

Dr Veltert je dodao: „Operacija disekcije aorte u savremenoj hirurgiji predstavlja najtežu operaciju koja se izvodi na ljudskom telu [...] Ako se [ona] može izvesti bez krvi, onda je sve moguće.“