U nedelju 26. jula 1931, brat Džozef Raterford, tadašnji predsednik korporacije Watch Tower Bible and Tract Society, održao je govor na kongresu u Kolumbusu u Ohaju (SAD) pred više od 15 000 prisutnih. Neke delove programa prenosilo je više od 450 radio-stanica širom sveta. Prvi put je neki radio-program prenosilo toliko stanica. Brat Raterford je tom prilikom pročitao veoma značajnu rezoluciju pod nazivom „Novo ime“. U njoj je stajalo: „Želimo da budemo poznati kao Jehovini svedoci i da nas drugi nazivaju tim imenom.“ (Videti okvir „ Rezolucija“.) Prisutni su odgovorili gromoglasnim: „Da!“, nakon čega se čuo snažan aplauz.

Brat Artur Vorsli, čija je životna priča objavljena 1986, rekao je o ovom događaju sledeće: „Nikada neću zaboraviti gromoglasan uzvik i aplauz koji se prolomio dvoranom.“

Svi koji su širom sveta slušali program putem radija, čuli su rezoluciju. Brat i sestra Barber iz Australije, prisećaju se: „Kad se u Americi prolomio aplauz, braća u Melburnu su skočila na noge i takođe počela da aplaudiraju.“ U Japanu je jedna manja grupa braće, među kojima je bila i sestra Macue Iši, čula istu rezoluciju. Ona je kasnije napisala: „Radosno smo klicali s našom braćom u Americi.“

Neki su rekli da su plakati na radnjama u kongresnom gradu Kolumbusu u Ohaju, na kojima je stajala poruka dobrodošlice za Istraživače Biblije zamenjeni plakatima na kojima je pisalo: „Dobro došli, Jehovini svedoci.“ Dana 28. jula 1931, novine Glasnik, koje je izdavala korporacija Watch Tower Bible and Tract Society, izveštavale su o programu kongresa i tada se prvi put u njima pojavilo ime Jehovini svedoci.

Kratko nakon kongresa, braća i sestre su učestvovali u velikoj propovedničkoj akciji koristeći brošuricu Kraljevstvo, nada sveta, u kojoj je stajala rezolucija s našim novim imenom. Za samo dva i po meseca, uručeno je preko pet miliona primeraka ove brošurice. Velik broj je uručen verskim vođama, predstavnicima vlasti i poslovnim ljudima.

Brat Martin Pecinger se prisećao tog vremena: „Na svakim vratima na kojima smo propovedali, ljudi su bili veoma iznenađeni kada bismo započeli uvod rečima: ’Došao sam kod vas jer sam ja Jehovin svedok.‘ Oni bi samo odmahnuli glavom ili bi nas pitali: ’Ali vi još uvek istražujete Bibliju, zar ne?‘ “ (Videti okvir „ Kartice koje upoznaju ljude s Jehovinim imenom“.) Brat Pecinger je o periodu koji je usledio rekao: „Mnogo toga se promenilo! Pre nego što bih išta izustio, ljudi bi rekli: ’Vi mora da ste Jehovin svedok.‘ “

Brat Aleksander Makmilan, koji je takođe prisustvovao ovom kongresu 1931, kasnije je rekao zašto je ime Jehovini svedoci bilo odgovarajuće: „Mislim da je ovo bila sjajna ideja jer smo tim imenom celom svetu objasnili šta radimo i koji je naš cilj. Pre toga smo se zvali Istraživači Biblije. Zašto? Zato što smo to i bili. A kada su ljudi širom sveta počeli da proučavaju s nama, zvali smo se Međunarodni istraživači Biblije. Ali sada smo svedoci Jehove Boga i to ime ljudima jasno govori ko smo i šta radimo.“

Danas milioni ljudi širom sveta s ponosom nose ime Jehovini svedoci (Isaija 43:10-12).