Mnoge skupštine širom sveta koriste internet da bi održavale sastanke tokom ove pandemije. Ali neka naša braća i sestre, koji žive u zabačenim područjima gde je slab internet, moraju uložiti velik trud da bi pratili sastanke, dok se u isto vreme drže svih mera zaštite protiv širenja koronavirusa. Pogledajmo šta rade neki od njih u Africi.

Mnoga braća i sestre nemaju internet, pa ne mogu da koriste aplikaciju Zoom. Zato podružnica u Malaviju svake sedmice preko mobilne mreže šalje starešinama u svakoj skupštini snimke sastanaka. Zatim starešine šalju taj materijal objaviteljima iz svoje skupštine.

Ali to nije lako uraditi za 28 objavitelja iz skupštine Čaro, koji žive u planinama na severu Malavija, blizu jezera Malavi. Pošto na tom području planine blokiraju signal mobilne telefonije, jedan starešina mora da pređe dosta kilometara od svoje kuće da bi uhvatio dobar signal. Zatim se vraća i na tom planinskom području peške ide do kuće svakog Svedoka da bi mu preko blututa prebacio taj materijal.

Starešine su se nedavno obradovale kad su saznale da je na jezeru Malavi, koje je znatno bliže njihovim kućama, mnogo jači signal mobilne telefonije. U kanuu na jezeru, daleko od planina, braća mogu da preuzmu snimke. Zahvaljujući tome štede mnogo na vremenu jer više ne moraju da prelaze toliko velike razdaljine.

Da bi „posetili“ skupštine u zabačenim područjima na severozapadu Mozambika, putujući nadglednici u tom kraju iznose govore koristeći mobilni telefon. Pošto često nije moguće povezati se preko video-konferencijskog poziva, nije retkost da putujući nadglednici imaju ispred sebe mnogo mobilnih telefona, od kojih je svaki povezan s drugim domaćinstvom iz skupštine.

Neki objavitelji žive u toliko zabačenim područjima da blizu njihove kuće nema signala za mobilni telefon. Kada dođe vreme za sastanak, braća i sestre pešače kroz grmlje dok ne uhvate signal, a zatim tu posedaju i slušaju program.

Brat Johan Vinjo, pokrajinski nadglednik na tom području, kaže da „mnoga braća i sestre prelaze dosta kilometara da bi pratili sastanke“, što im pomaže da ostanu duhovno jaki uprkos izolaciji. Još jedan pokrajinski nadglednik, brat Karlos Kortazao, kaže sledeće: „Imamo osećaj kao da smo i dalje u Dvorani Kraljevstva s braćom i sestrama, da zajedno komentarišemo i pevamo teokratske pesme. Zaista vidimo kako Jehova pomaže svom narodu da i dalje dobija duhovnu hranu tokom ove pandemije“ (Jovan 21:17).