Kada je izbio rat u Ukrajini, Irina Makuha, neudata 46-godišnja sestra, odlučila je da napusti zemlju jer je smatrala da je tako bezbednije. Došla je na železničku stanicu u Harkovu, gde je vladao metež. Ljudi su se ukrcavali na vozove iako nisu znali kuda oni idu. Voz u koji je Irina ušla krenuo je sa stanice sa prekrivenim prozorima kako bi se smanjio rizik od napada. Tek kad su napustili stanicu, saznala je da njen voz ide za Slovačku.

Irina sada živi u susednoj Češkoj. U glavni grad Prag stigla je 3. marta 2022. Pronašla je posao kao čistačica i deli stan s još dve sestre koje su takođe izbegle iz Ukrajine. Irina uči češki i nastavila je s punovremenom službom, u kojoj je već 20 godina.

„Na svojoj koži sam osetila kako Jehova brine o nama preko naših suvernika. To je mnogo ojačalo moju veru“, kaže Irina.

Skoro 23 000 naše braće i sestara iz Ukrajine prebeglo je u druge zemlje. Oni koji su odlučili da tamo i ostanu sada su bezbedni, ali moraju da pronađu posao i stan, da srede papire i da upišu decu u nove škole. Pored svega toga, oni uče novi jezik. Za njih su duhovne aktivnosti i ljubav braće i sestara poput sidra u ovom olujnom vremenu.

Tri člana porodice Perceac, Anatolij, Olena i 17-godišnja Alina, započeli su novi život u Rumuniji nakon što su bombe maltene sravnile sa zemljom mesto u kom su živeli u Nikolajevskoj oblasti u Ukrajini. Preselili su se 6. marta 2022. Pošto Anatolij ima moldavsko državljanstvo, mogao je da se s porodicom nastani u Rumuniji. Za preseljenje u drugu zemlju Olena kaže da je to „kao kada se drvo s korenom iščupa iz zemlje i presadi negde drugde“.

Uz pomoć braće i sestara iz Rumunije, ova porodica je pronašla stan. Anatolij i Olena su našli posao, a Alina je uspela da preko interneta završi školsku godinu u svojoj školi u Ukrajini.

Braća i sestre ne brinu samo o njihovim materijalnim potrebama već i o emocionalnim i duhovnim. Redovno se druže s njima kako se ne bi osećali usamljeno u stranoj zemlji. Olena i Alina uče rumunski pomoću aplikacije JW Language i tako što učestvuju u službi s novom skupštinom. Anatolij zna rumunski još od detinjstva.

„Od samog početka smo videli kako nas Jehova vodi“, kaže Anatolij. „Osećamo njegovu ljubav preko njegove organizacije i podrške koju nam pružaju braća i sestre.“

Alina Havriljuk, koja je pre rata ostala udovica, i njen 16-godišnji sin Vladislav 27. februara su prebegli iz Vinistije u Ukrajini u Suvalki u Poljskoj. „U početku sam se pitala gde ćemo živeti i kako ćemo se izdržavati, ali sam bila sigurna da će se Jehova brinuti o nama“, kaže Alina.

Alina, koja ima 37 godina, odmah je počela da traži posao koji je neće sprečavati da posećuje sve sastanke. Zaposlila se kao čistačica u školi. „Najvažnije mi je to što uz ovaj posao imam dosta vremena za službu, dok istovremeno mogu da brinem o sebi i svom sinu“, kaže ona.

Alina i Vladislav uče poljski i služe kao stalni pomoćni pioniri u skupštini na poljskom jeziku. Vladislav se upisao u srednju školu u mestu u kom žive.

Naša braća i sestre iz Ukrajine prošli su kroz mnoge teške trenutke i život im se promenio, ali Jehova im i dalje daje neverovatnu snagu. Uverili su se u reči iz 2. Korinćanima 4:8: „Sa svih strana nas pritiskaju nevolje, ali nas ne slamaju. U neizvesnosti smo, ali nismo bez izlaza.“