Jehovini svedoci širom sveta su 1. septembra 2022. nastavili da rade ono po čemu su poznati, naime da propovedaju od vrata do vrata. Mnogi su bili uzbuđeni, a posebno zato što će tog meseca nuditi biblijske kurseve u jednoj posebnoj akciji. Za neku braću i sestre je to značilo da će ponovo propovedati onako kako su navikli, dok je nekima to bio prvi put da na taj način svedoče. U nastavku možete videti šta su braća i sestre iz različitih krajeva sveta doživela na početku 2023. službene godine.

Nikol i Tina, dve sestre iz Petershagena u državi Severna Rajna-Vestfalija, 2. septembra 2022. su propovedale u jednoj zgradi, ali nikoga nisu našle kod kuće. Baš kad su krenule dalje, čule su da ih jedna mlada žena doziva. Rekla je da nije mogla da im otvori kad su joj kucale i zamolila ih da se vrate. Kad su ušle kod nje, na stolu su videle prevod Novi svet koji je očigledno dosta korišćen. Objasnila im je da ga je dobila pre tri godine, dok je živela u Italiji. Kad se preselila u Nemačku tokom pandemije, izgubila je kontakt sa Svedocima. Sestre su s njom razmenile brojeve telefona i pozvale su je na sastanak. Posle dva dana ona je sa svoje dvoje dece došla na sastanak. Dogovorile su se da počnu biblijski kurs.

Manuel i Kerol Gastelum, specijalni pioniri na jeziku mam, naišli su na ženu koja ih je pozvala da uđu. Ona nije znala da Bog ima ime, pa su joj pokazali 4. lekciju knjige Budi srećan zauvek!, koja ima naslov „Ko je pravi Bog?“ Zatim su joj pročitali Isaiju 42:8 i žena se oduševila što vidi Božje ime u svojoj Bibliji.

Počela je da plače i shvatila je da nije dovoljno samo imati Bibliju već treba znati i šta u njoj piše da bi čovek mogao da živi po Božjim merilima. Kad su završili tu lekciju, bila je jako zahvalna i srećna što je saznala istinu o Bogu. Rekla je da će sve to preneti mužu. Manuel i Kerol su se dogovorili s njom da nastave da proučavaju Bibliju.

Dok su brat i sestra Nukamori propovedali u Jokohami, pozvonili su na interfon. Javila se jedna žena i ljubazno ih pozdravila. Predstavili su joj se i rekli da su Jehovini svedoci. Žena ih je zamolila da sačekaju. Ubrzo je sišla, otvorila vrata i rekla: „Čekala sam da mi Jehovini svedoci dođu na vrata.“

Žena je objasnila da je proučavala sa Svedocima u Nagasakiju. Tokom pandemije se preselila u Jokohamu i nastavila da proučava preko aplikacije Zoom. Početkom te sedmice, sestra koja je proučavala s njom rekla joj je: „U septembru će biti jedna akcija i neko od Jehovinih svedoka će sigurno doći i na tvoja vrata. Reci da želiš da nastaviš kurs licem u lice.“ Žena je bila prijatno iznenađena što su tako brzo došli. Rekla im je da bi volela da dođe na sastanak i dogovorili su se kad će proučavati.

Bračni par Svedoka je ponudio biblijski kurs jednoj ženi. Ona je rekla da je pre mnogo godina proučavala sa Jehovinim svedocima i išla na njihove sastanke. Međutim, izgubila je kontakt s njima i bilo joj je neprijatno da ih opet potraži jer nije živela po biblijskim merilima. Nakon što je to rekla, briznula je u plač. Brat i sestra su joj pročitali Psalam 10:17 i uverili je da je Jehova nije zaboravio. Osim toga, pohvalili su je za to što želi da živi po Božjim merilima. Pristala je da proučava s njima i rekla je da bi i njen 16-godišnji sin želeo da bolje upozna Bibliju.

Kada je taj bračni par sutradan ponovo došao, ona i njen sin su ih čekali. Kad su završili proučavanje 1. lekcije iz brošure Budi srećan zauvek!, pozvali su ih na sastanak koji se održavao tog vikenda, i oboje su došli. Ta žena i njen sin i dalje žele da proučavaju i dolaze na sastanke.

Ramon se molio da već prvog dana u službi od vrata do vrata pronađe nekoga ko želi da čuje dobru vest. Na prvim vratima, žena je samo provirila. Ramon ju je kratko pozdravio i predstavio se. Pre nego što je stigao da kaže uvod koji je pripremio, žena mu je rekla: „Ne možete ni da zamislite koliko dugo sam čekala ovaj trenutak. Molila sam se da dođete na moja vrata.“

Žena je ispričala da je pre nekoliko godina upoznala Jehovine svedoke i da je posećivala sastanke. Ali u međuvremenu se preselila i izgubila svaki kontakt s njima. Ramon joj je objasnio da tokom pandemije nismo propovedali od vrata do vrata. Zatim joj je pročitao Psalam 37:29 i ponudio joj biblijski kurs. Žena je rado prihvatila i dogovorili su se da je jedna sestra poseti.

Ramon je u vezi s tim što je doživeo rekao: „Siguran sam da nas Jehova i anđeli vode do onih koji žele da čuju dobru vest.“

Propovedajući od kuće do kuće u Kentakiju, Kejtlin Tompson je u jednom dvorištu primetila natpis „Isus te voli“, a na poštanskom sandučetu ispisane biblijske stihove. Kada je pokucala na vrata, otvorila je jedna žena. Kejtlin se predstavila i objasnila da Jehovini svedoci zbog pandemije neko vreme nisu dolazili kod ljudi. Spomenula je da su tokom tog perioda pisali pisma i telefonom pozivali svoje komšije kako bi ih hrabrili i tešili. Zatim je pitala tu ženu kako je i pokazala da joj je iskreno stalo do nje i do članova njene porodice. Žena je rekla da joj je otac preminuo tokom pandemije, a onda je dodala: „Dobila sam vaša pisma i osetila sam da mi je preko njih sam Bog pružao baš ono što mi je u tom trenutku bilo potrebno!“ Kejtlin je rekla da joj je žao zbog njenog gubitka. Pokazala joj je 2. lekciju u brošuri Budi srećan zauvek! Razmotrile su biblijske stihove koji su tu navedeni i razgovarale su o nadi koju imamo da će naši voljeni uskrsnuti u bliskoj budućnosti. Ženu je to dirnulo do suza. Rekla je da je pre tačno godinu dana izgubila oca. Dala je Kejtlin svoj broj telefona i dogovorile su se da se ponovo vide. Kasnije joj je poslala poruku: „Hvala vam! Danas mi je baš bilo potrebno ohrabrenje.“

Nema sumnje da Jehova blagosilja trud koji ulažemo da ponovo propovedamo od vrata do vrata i da započinjemo biblijske kurseve. Jedva čekamo da vidimo koliko će još ljudi lepo reagovati! (Jovan 4:35).