Iako mi kao Jehovini svedoci savesno primenjujemo mere zaštite koje se preporučuju tokom pandemije, neka naša braća i sestre su preminuli od posledica koronavirusa (Propovednik 9:11). Nažalost, do sada je umrlo 872 naše braće i sestara širom sveta. Naši suvernici su njihovoj porodici i prijateljima odmah pružili podršku i utehu (1. Korinćanima 12:26). Što je najvažnije, naša braća i sestre se oslanjaju na Jehovu, koji uvek postupa u skladu sa svojim obećanjem iz Filipljanima 4:7, gde kaže da će onima koji se uzdaju u njega dati svoj mir.

Jedna od naših sestara koja je osetila podršku Jehovine organizacije u ovakvoj situaciji jeste Hanhen Unicer, specijalna pionirka iz Bolcana u severnoj Italiji. Nažalost, njen muž, brat Manfred Unicer, preminuo je 28. marta 2020, od posledica koronavirusa. Brat Unicer je bio u specijalnoj punovremenoj službi skoro 58 godina, od čega je u toj službi zajedno sa svojom suprugom proveo skoro 54 godine. U putujućoj službi su proveli 25 godina. Gotovo hiljadu braće i sestara iz nekoliko zemalja pratilo je komemoraciju koja je održana putem video-veze.

Sestra Unicer je rekla: „Mnogo mi znače moji suvernici. Nisu me ostavili samu, čak ni na jedan sat. Preplavili su me svojom ljubavlju! Brinuli su o meni u emotivnom, duhovnom i fizičkom pogledu. Sve ih mnogo volim.“

Marija Hose Monkada i njen suprug Darvin takođe su osetili podršku suvernika kada su izgubili svoje najbliže. Oni žive u planinskoj oblasti Ekvadora, na području na kom se govori jezik kečua. Nažalost, roditelji sestre Monkada, sestra Fabiola Santana Hordan (56), koja je bila stalni pionir i brat Rikardo Hordan (60) koji je bio sluga pomoćnik u skupštini Praderas u Gvajakilu, preminuli su od posledica koronavirusa u razmaku od šest dana. Dva rođena brata sestre Monkada takođe su se zarazili ovim virusom, ali su ozdravili.

Sestra Monkada je bila skrhana bolom i htela je da krene na putovanje od četiri sata da bi svojoj porodici pružila podršku i pomogla oko organizovanja sahrane. Međutim, nakon mnogo molitvi i razmišljanja, ona i njen muž su zaključili da u takvim uslovima nije mudro kretati na put. Ali su zato sve vreme bili u kontaktu sa svojim rođacima putem video-veze. Sestra Monkada kaže: „Da smo krenuli na taj put rizikovali bismo da ugrozimo i svoje i njihovo zdravlje.“

Ona još kaže da je bila slomljena od „bola i brige“, što je sasvim razumljivo. Ipak, ona i njen muž su nastavili da jačaju svoju duhovnost i da se usrdno mole Jehovi za vođstvo. Takođe su se pripremali za Spomen-svečanost i pozivali telefonom ljude s kojima su proučavali Bibliju. Čitali su im delove iz nje koji govore o Hristovim poslednjim danima na zemlji. Osim toga, pisali su pisma i posećivali sastanke svoje skupštine putem video-konferencijskog poziva. Devet rođaka sestre Monkada koji nisu Svedoci prihvatili su poziv da putem video-veze prate program Spomen-svečanosti na španskom jeziku.

Sestra Monkada je još rekla: „Dirnulo nas je kada smo videli koliko su se ljudi s kojima proučavamo Bibliju potrudili da se povežu s nama putem video-veze, iako im to nije bilo lako. Prijatno sam se iznenadila što su program pratili i neki moji rođaci koji žive u drugim zemljama.“

Ona je još dodala: „Ovo što smo doživeli pokazalo nam je da treba da ostanemo aktivni u službi za Jehovu koliko god da su teške naše okolnosti. To je najbolji način da se izborimo sa tugom i da ujedno pružimo Jehovi razlog da nas blagoslovi.“

Duboko saosećamo sa našom braćom i sestrama širom sveta koji su izgubili nekog svog u ovoj pandemiji i nećemo prestati da se molimo za sve njih. Jedva čekamo da dođe vreme kada će Jehova okončati sve što nam sada zadaje bol, kao što su pošasti, i vratiti u život sve one koji su mu bili verni (1. Korinćanima 15:21, 22).