Već tri godine zaredom, naš kongresni program sadrži audio-opise u okviru video-materijala. To je opis onoga što se prikazuje na ekranu i prvenstveno koristi osobama koje su slepe ili slabovide. Audio-opisi su samo deo svega onoga što Jehovini svedoci rade da bi duhovna hrana bila dostupna slepima, kojih širom sveta ima oko 43 miliona, kao i slabovidima, kojih ima oko 295 miliona.

Dr Džoel Snajder, predsednik Udruženja za audio-opise (DOO) i renomirani stručnjak na polju audio-opisa, rekao je u vezi s tim: „Impresioniran sam time što su Jehovini svedoci omogućili [ovu opciju]. Malo ko razmišlja o tome da svoj video-materijal prilagodi slepima tako što će koristiti audio-opise. Zato, Jehovini svedoci, za svaku ste pohvalu što to radite.“

Kada je Vodeće telo donelo odluku da se kongres 2020. održi onlajn zbog pandemije, odlučeno je i da će u video-materijal biti uključeni audio-opisi. Služba za saradnju s prevodiocima u glavnom sedištu Jehovinih svedoka u Vorviku, u Americi, obezbedila je audio-opise za kongresni materijal. Taj posao je 2021. dodeljen Službi za obradu teksta u Obrazovnom centru u Patersonu. Tim za audio-opise je putem onlajn seminara dobio obuku za to kako da kreira efikasne audio-opise.

Dr Snajder objašnjava da je „moguće obučiti ljude da opisuju scene na veoma efikasan način“. On dodaje da to obuhvata „korišćenje jezgrovitih i živopisnih reči“.

Kada priprema audio-opise za neki deo kongresa, tim Svedoka najpre sluša zvučni zapis bez gledanja videa, kako bi se stavili u poziciju nekoga ko je slep ili slabovid. Svaki član tima zapisuje svoje utiske. Zatim ponovo puštaju video i beleže gde su pauze između dijaloga, pošto se na ta mesta ubacuje audio-opis.

Nije uvek lako ubaciti audio-opise između postojećih dijaloga u videu. „Pošto je prostor ograničen“, kaže Majkl Milen, Jehovin svedok koji radi u timu za audio-opise, „moramo odlučiti šta je najvažnije da se ubaci kako bi se razumeo sadržaj videa. Trudimo se da opišemo vreme, mesto, učesnike i radnju.“

Tim za audio-opise ne treba da unosi svoj doživljaj onoga što se prikazuje u videu. U knjizi The Visual Made Verbal, dr Snajder onima koji kreiraju audio-opise savetuje: „Neka slušaoci sami zamisle šta se dešava na ekranu na osnovu opisa koji su što je moguće objektivniji. To znači da nećemo reći ’On je ljut‘ ili ’Ona je uznemirena‘, već ’On steže pesnicu‘ ili ’Ona plače‘.“

Kada tim za audio-opise pripremi skriptu, prelazi se na snimanje. Audio-opisi moraju da se pročitaju neutralnim tonom. Majkl Milen objašnjava: „Nije predviđeno da se čitač trudi da bude poput glumaca u videu. Ako je čitač previše oduševljen i unosi emocije, slušalac bi mogao pomisliti da to nije čitač, već neko od likova iz videa.“

Nakon snimanja, tim za tehničku obradu finalno obrađuje materijal i zatim se on šalje na prevođenje podružnicama, kako bi se mogli proizvesti audio-opisi na drugim jezicima. Majkl objašnjava da je za protekla dva kongresa bilo potrebno ukupno tri sata rada da bi se proizveli audio-opisi za jedan minut videa.

Jehovini svedoci sada prevode video-materijal i literaturu temeljenu na Bibliji na preko 1 000 jezika. Iako audio-opisi nisu obuhvaćeni tom statistikom, neki su mišljenja da se kreiranje audio-opisa može smatrati zasebnim jezikom. „Audio-opisi su zapravo prevod za slepe“, kaže Majkl. „Vizuelni elementi videa se pretvaraju u zvučni zapis.“

Zahvalni smo Jehovi što se brine da svi ljudi imaju obilje duhovne hrane (Isaija 65:13).