Zbog pandemije (COVID-19), braći i sestrama koja su trenutno hospitalizovana, kao i onima koji žive u staračkim domovima nije bilo lako da prate program koji je pripremljen za Spomen-svečanost. U većini slučajeva, nisu mogli da napuštaju ustanove u kojima su smešteni, a ni posete nisu bile dozvoljene. Uprkos ovim otežanim okolnostima, starešine iz njihovih skupština su se pobrinule da oni mogu da prate ovu najvažniju svečanost u godini.

U gradu Najuu, dve sestre, 91-godišnja Džom San Li i 88-godišnja I San Kvon, kao i 96-godišnja žena koja se zainteresovala za Bibliju, silno su želele da proslave Spomen-svečanost. Jedan doktor koji radi u njihovom staračkom domu je Jehovin svedok. On je pratio program zajedno sa svojom skupštinom, a nakon završetka svečanosti vratio se na svoje radno mesto kako bi našim sestrama i zainteresovanoj ženi pustio govor za Spomen-svečanost sa veb-sajta jw.org. Doneo im je i beskvasni hleb i vino.

U gradu Uijeongbu, brat Đe Čeol Čoi radi u staračkom domu u kom živi 14 naše starije braće i sestara. Uprkos pandemiji, brat Čoi je uspeo da pomogne svojim starijim suvernicima i zainteresovanim osobama da prisustvuju ovoj najvažnijoj svečanosti tako što im je pustio program sa našeg sajta. S nekima koji su pratili program započet je i biblijski kurs.

Sestra Te San Kim ima 59 godina i živi u Čonanu. Ona je pre pet godina saznala da ima rak, a nedavno je imala neizdržive bolove pa je morala da bude smeštena u bolnicu. Bolničku sobu deli sa našom sestrom Đong Maj Kim. Sestra Kim ima 69 godina i boluje od raka u poodmaklom stadijumu. Budući da naše sestre ne mogu da napuštaju bolnicu tokom ove pandemije, njihove starešine su se pobrinule da zajedno sa svojom skupštinom prate program putem video-konferencije.

Naše sestre su toliko bile zahvalne da su svojim starešinama napisale jedno pismo. U njemu stoji: „Hvala vam što ste nam pomogli da uprkos ovoj pandemiji i našem lošem zdravlju budemo na Spomen-svečanosti i uživamo u dobrom društvu naših suvernika.“

Sestra Mieko Fudživara, koja ima 70 godina i živi u prefekturi Mije, smeštena je u bolnicu. Budući da ta bolnica nema bežični pristup internetu, naša sestra nije mogla da se uključi u program za Spomen-svečanost koji je njena skupština održala putem video-konferencije. Međutim, jedan starešina iz njene skupštine i njegova žena su uspeli da joj na mobilni telefon prebace govor za Spomen-svečanost, tako da je mogla da ga prati iz bolnice.

U gradu Zama, u prefekturi Kanagava, naša 102-godišnja sestra Juki Takeuči živi u jednom staračkom domu. Njena ćerka i zet su joj pre Spomen-svečanosti poslali jedan paketić u kom su se nalazili hleb i vino. Ona je zajedno s njima proslavila Spomen-svečanost, slušajući program putem telefona.

Njen zet, brat Mimura, rekao je: „Moja tašta je krštena 1954. i nije propustila nijednu Spomen-svečanost od tada. Iako je ovo bila nešto drugačija godišnjica Isusove smrti od one na koju smo navikli, bila je veoma srećna što je mogla i ove godine da prisustvuje toj svečanosti.“

Sigurni smo da Jehova ceni trud koji bolesna i ostarela braća i sestre uz pomoć svojih starešina ulažu kako bi proslavili Spomen-svečanost (Jevrejima 6:10).