U službenoj 2020. godini imali smo najveći broj akcija pružanja humanitarne pomoći do sada. Širom sveta je formirano preko 950 Odbora za humanitarnu pomoć. Pored pandemije, tokom 2020. ređale su se jedna za drugom velike prirodne katastrofe i druge nevolje. Članovi Odbora za humanitarnu pomoć suočavali su se sa dva velika izazova, naime da što pre dostave pomoć suvernicima i da se pri tom pridržavaju mera zaštite zbog pandemije. Svedoci koji su učestvovali u tim akcijama kažu da su im ta iskustva ojačala veru. U nastavku ćemo navesti nekoliko primera toga s čim su se sve suočila naša braća i sestre.

Tokom službene 2020. godine, bilo je 126 velikih oluja, što je za 11,5 procenata više u odnosu na prethodnu službenu godinu. Mnoge su prouzrokovale poplave ili odrone zemlje.

Na primer, brojni tropski cikloni koji su pogodili Filipine primorali su mnogu našu braću i sestre da napuste svoj dom.

Obilne kiše širom Nigerije prouzrokovale su našoj braći ogromnu štetu na usevima.

Južnu Koreju je pogodila veoma duga sezona monsunskih kiša i prouzrokovala veliku štetu.

Požari su besneli u mnogim zemljama, a neki od njih su prerasli i u najveće požare koji su do sada zabeleženi.

Na primer, neki naši suvernici trpe posledice smrtonosnih požara koji su opustošili preko 400 000 hektara zemlje.

To je bio slučaj u Sjedinjenim Državama.

Ogromni požari su prouzrokovali probleme i našim suvernicima u Australiji.

U jeku ovih katastrofa, naša organizacija je sastavila uputstva sa merama zaštite kojih se treba pridržavati kako bi i oni koji pružaju i oni koji primaju pomoć bili bezbedni.

Brat Čan Hi Han, koji sarađuje sa Odborom za humanitarnu pomoć u Južnoj Koreji, kaže kojih se mera pridržavaju kako bi zaštitili braću i sestre: „Svakog jutra svima merimo temperaturu, stalno držimo fizičku distancu, na terenu radi ograničen broj volontera i izbegavamo da ručamo ili pravimo pauze u grupama. Osim toga, volonteri dezinfikuju alat pre i posle upotrebe.“

Neka naša braća i sestre su morala da napuste svoj dom, a neki su čak i ostali bez njega. Brat Kris Šajra iz Sjedinjenih Država, koji je pomagao Odboru za humanitarnu pomoć dok su besneli požari na zapadnoj obali Sjedinjenih Država, kaže: „Vodili smo računa o tome koliko dobrovoljaca šaljemo u svaki dom kako bismo se pridržavali mera zaštite od širenja koronavirusa.“

U mnogim područjima su putovanja bila ograničena, što je uticalo na broj volontera koji su mogli da pomognu. Brat Filips Akinduro, koji je sarađivao sa Odborom za humanitarnu pomoć u Nigeriji, kaže: „Ograničenje kretanja je bio najveći problem s kojim smo se suočili. Zato nije bilo lako doći do radne snage za neophodne poslove.“

Brat Džun Hjong Kim, koji je pomagao Odboru za humanitarnu pomoć u Južnoj Koreji, opisuje stav volontera sledećim rečima: „Pošto nas je upravo ljubav prema Bogu i našoj braći navela da dođemo i pružimo pomoć, stalno smo vodili računa o bezbednosti svih oko nas. Zato smo i pored svih mera zaštite kojih smo se pridržavali zadržali i radost.“

Uspeh koji su volonteri postigli u pružanju humanitarne pomoći u jeku pandemije svima im je ojačao veru i pouzdanje u Jehovu.

Na primer, brat Han se brinuo da li će Odbor za humanitarnu pomoć uspeti da za manje od 24 časa okupi dovoljno volontera da bi mogli započeti s radom. On kaže: „Za samo nekoliko sati shvatio sam da su moji strahovi bili bezrazložni. Stotine braće i sestara iz svih krajeva zemlje priskočilo je u pomoć. Bilo ih je toliko mnogo da smo nekima morali da kažemo da više nema potrebe za novim volonterima. Video sam svojim očima da je Jehova s nama i to je nešto što se ne može rečima opisati.“

Brat Bred Benar iz Hondurasa, ispričao je kako se osećao nakon što je učestvovao u pružanju humanitarne pomoći posle uragana: „Iako smo bili svedoci mnogih stresnih situacija, naši suvernici koji su morali da napuste svoj dom dobili su hranu, zaklon i utehu koja im je bila potrebna. Svojim očima sam video da ni dva uragana zajedno sa pandemijom ne mogu uništiti ljubav koja vlada u našoj organizaciji.“

Alkin Dajdžag, koji je radio sa Odborom za humanitarnu pomoć na Filipinima, kaže: „Ovo iskustvo mi je pomoglo da još bolje razumem kako nam Jehova velikodušno daje izuzetnu snagu, kao i mudrost kako bismo mogli uraditi sve što je potrebno“ (2. Korinćanima 4:7).

Veoma cenimo sve što su uradile podružnice, Odbori za humanitarnu pomoć, kao i volonteri na terenu. Zahvaljujući svima koji su se stavili na raspolaganje, kao i velikodušnim prilozima koje smo dobili, uspeli smo da pružimo pomoć čak i u godini sa rekordnim brojem prirodnih nepogoda (1. Solunjanima 1:3).