Izgleda da je vlada Jermenije konačno priznala prava onih koji zbog prigovora savesti odbijaju da služe vojni rok. Od preko 90 zahteva za civilnu službu koje su predali Jehovini svedoci, Republička komisija je 23. oktobra 2013. razmotrila i odobrila 57 zahteva, a preostale će takođe razmotriti. Među onima kojima je odobren zahtev za civilnu službu bilo je i šest od ukupno dvadeset Svedoka zatvorenih u zatvoru u Erebuniju. Zahvaljujući tome, tih šest zatvorenika je 24. oktobra 2013. pušteno na slobodu. Komisija će razmotriti zahteve ostalih 14 Svedoka iz ovog zatvora koji se odluče za civilnu službu i očekujemo da će nakon toga izaći iz zatvora.

Sve je počelo kada je 8. juna 2013. Jermenija usvojila amandmane na Zakon o civilnoj službi i time ga uskladila sa evropskim standardima, a 25. jula 2013. donela je propise da bi se ovaj zakon sproveo u delo. U svom obraćanju Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope 2. oktobra 2013, predsednik Jermenije je ukazao na nedavne izmene zakona, rekavši: „Osobe koje ne žele da služe vojsku zbog prigovora savesti vlast neće tretirati kao kriminalce.“ Jermenija je 3. oktobra 2013. usvojila zakon koji je omogućio da se prigovaračima savesti zatvorska kazna smanji za šest meseci. Zato je 8. i 9. oktobra 2013. pušteno na slobodu osam Svedoka kojima je ostalo manje od šest meseci zatvora.

Izmenjeni Zakon o civilnoj službi omogućava Svedocima da izvrše građansku dužnost na način koji je u skladu s njihovom savešću oblikovanoj po biblijskim načelima. Civilna služba više nije u nadležnosti niti pod upravom Oružanih snaga Jermenije. Ona traje 36 meseci, s radnim vremenom od 48 sati nedeljno i odmorom od 10 dana godišnje. Osobe koje se odluče za civilno služenje, neće biti poslate daleko od kuće i radiće poslove koji nemaju veze s vojskom.

Kada je 2001. Jermenija postala članica Saveta Evrope, bila je u obavezi da poput svih novih država članica usvoji zakon o civilnoj službi i oslobodi iz zatvora sve koji su uložili prigovor savesti. Uprkos tome, Jermenija je nastavila da izvodi pred sud i zatvara mladiće koji su Svedoci.

Tračak nade se pojavio kada je 1. jula 2004. stupio na snagu Zakon o civilnoj službi. Međutim, ispostavilo se da je civilna služba u nadležnosti i pod upravom vojske i da je odbijanje te službe kažnjivo. Savet Evrope je više puta ukazivao na to da ovaj zakon nije u skladu sa evropskim standardima. Na primer, u Rezoluciji 1532 (2007), Parlamentarna skupština Saveta Evrope izrazila je „duboku zabrinutost što ne postoji civilna služba u pravom smislu te reči, tako da desetine prigovarača savesti, od kojih su većina Jehovini svedoci, i dalje dobijaju zatvorske kazne jer se radije opredeljuju za zatvor, nego za službu koja nije potpuno civilnog karaktera“.

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava takođe je izrazio brigu zbog toga što Jermenija i dalje zatvara Svedoke koji su uložili prigovor savesti. U završnim rečima na 105. sednici (2012), Savet je rekao:

„Država treba da uvede pravu civilnu službu, koja nema nikakve veze s vojskom, koja je prihvatljiva svim prigovaračima savesti, čije odbijanje nije kažnjivo i u kojoj nema diskriminacije u vrsti posla, novčanoj nadoknadi i trajanju. Država takođe treba da oslobodi iz zatvora sve koji su zbog prigovora savesti odbili vojnu obavezu ili civilnu službu u nadležnosti vojske.“

Zbog nepovoljnih presuda jermenskih sudova, Vahan Bajatjan i još dvojica mladih Svedoka uložili su tužbu protiv Jermenije Evropskom sudu za ljudska prava. Slučaj gospodina Bajatjana postao je presedan kada je 7. jula 2011. Veliko veće ovog suda većinom glasova presudilo u njegovu korist. To je prvi put da je ovaj sud doneo presudu koja pokazuje da Evropska konvencija o ljudskim pravima štiti prigovarače savesti. Nakon povoljne presude Velikog veća, ovaj sud je doneo još četiri presude u korist prigovarača savesti. *

Ne obazirući se na presudu Velikog veća u slučaju Bajatjan protiv Jermenije, vlasti te zemlje su zbog prigovora savesti sudski gonile i osudile 29 mladih Svedoka, od kojih su 23 kažnjena zatvorom. Od jula 2011. do oktobra 2013, 86 muškaraca je ukupno provelo preko 168 godina u jermenskim zatvorima. Neki od ovih mladića su se zbog nezakonitog zatvaranja žalili Evropskom sudu za ljudska prava.

Prigovarači savesti koji su odslužili svoju zatvorsku kaznu, kao i oni koji su pušteni iz zatvora u oktobru 2013, nadaju se da će im u skladu s nedavnim izmenama u krivičnom zakonu kriminalni dosije biti izbrisan. Još jedno pitanje je da li će biti plaćena odšteta onima koji su osuđeni i zatvoreni nakon presude u slučaju Bajatjan.

Vreme će pokazati kako će se odvijati primena izmenjenog zakona. Međutim, može se reći da je Jermenija uložila veliki trud da prizna pravo na odbijanje vojne obaveze zbog prigovora savesti.

Dug put do prihvatljive civilne službe