Son-jak Kim se trenutno suočava sa jednom od najtežih situacija u svom životu. Početkom 2015, ovaj 28-godišnji suprug i otac izveden je pred sud jer je optužen za izbegavanje vojne obaveze budući da je uložio prigovor savesti. U skladu sa međunarodnim standardima, sudija Okružnog suda u Gvangdžuu oslobodio ga je krivice. Ta odluka je bila izuzetak u Južnoj Koreji, budući da su tokom proteklih decenija hiljade muškaraca koji su uložili prigovor savesti na služenje vojnog roka bili osuđeni i poslati u zatvore. Međutim, apelacioni sud je poništio ovu presudu i osudio gospodina Kima na 18 meseci zatvora. Njegova sudbina je sada u rukama Vrhovnog suda Južne Koreje.

U Južnoj Koreji nekoliko godina unazad traje neslaganje oko toga da li treba uvažiti prigovor savesti na služenje vojnog roka. Presude nekih sudija koje su hrabro odlučile da postupe u skladu sa međunarodnim standardima po ovom pitanju bile su poništene. Ustavni sud ponovo razmatra da li su zakoni Južne Koreje koji se tiču vojne službe u skladu sa Ustavom.

Dvanaestog maja 2015, kada je sudija Okružnog suda u Gvangdžuu Čang-seok Čoi, gospodina Kima oslobodio optužbe za izbegavanje vojne službe, smatrao je da gospodin Kim nije ignorisao svoju obavezu prema državi. On je razumeo da je gospodin Kim kao Jehovin svedok veoma religiozan čovek kome moralna ubeđenja ne dopuštaju da služi vojni rok. Sudija je naglasio da je gospodin Kim bio spreman da prihvati civilnu službu koja ne bi bila u nadležnosti vojske. *

Sudija Čoi je u svojoj odluci još naveo da se gospodin Kim poziva na slobodu savesti kada odbija vojnu službu i da se „sloboda savesti na sve načine mora zaštititi“. Sudija Čoi je sa svom smelošću rekao da poštuje stav gospodina Kima. Njegova presuda je bila u suprotnosti sa dotadašnjim presudama, ali je bila u skladu sa međunarodnim standardima što se tiče prigovora savesti.

U pet odvojenih odluka koje su se odnosile na preko 500 žalbi, Savet UN za ljudska prava osudio je Južnu Koreju zato što kažnjava one koji ulažu prigovor savesti. U jednoj od nedavnih odluka, Savet je zaključio da se u skladu sa članom 9 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima zatvorske kazne u tim slučajevima mogu okarakterisati kao zatvaranje bez zakonskih osnova. * Savet UN za ljudska prava kao i druga međunarodna tela podstakla su Južnu Koreju da usvoji zakon koji obezbeđuje civilno služenje vojnog roka za one koji ulažu prigovor savesti. Iako je Južna Koreja 1990. dobrovoljno prihvatila Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Fakultativni protokol za ovaj pakt, nije preduzela daljnje korake kako bi u praksi primenila te odluke.

Tužilac je uložio žalbu apelacionom sudu u kojoj je tražio da se presuda po kojoj je gospodin Kim oslobođen optužbi poništi, navodeći da ulaganjem prigovora savesti gospodin Kim ugrožava bezbednost države. * Apelacioni sud je 26. novembra 2015. poništio presudu okružnog suda i osudio gospodina Kima na 18 meseci zatvora zbog navodnog izbegavanje služenja vojnog roka.

Iako apelacioni sud priznaje odluke Saveta UN za ljudska prava, smatra da u ovom slučaju sudovi Južne Koreje imaju zadnju reč. Gospodin Kim je odmah uložio žalbu Vrhovnom sudu i podneo hitnu žalbu Radnoj grupi UN koja se bavi ispitivanjem zatvaranja bez zakonskog osnova. * Sada čeka na donošenje tih odluka.

Vrhovni sud i Ustavni sud uporno odbijaju da priznaju prava onih koji ulažu prigovor savesti. Ustavni sud je 2004, a zatim i 2011. utvrdio da je zakon o vojnoj službi u skladu sa ustavom. Ustavni sud sada treći put razmatra da li je zakon o vojnoj službi u skladu sa ustavom i očekuje se da će odluka uskoro biti doneta.

Ukoliko vrhovni sud odbaci žalbu gospodina Kima, on će odmah biti poslat u zatvor. Uznemiren je činjenicom da bi njegov boravak u zatvoru u trajanju od 18 meseci veoma negativno uticao na njegovu porodicu i u emotivnom i u finansijskom pogledu. Sva briga oko izdržavanja njihovo dvoje male dece pala bi na njegovu suprugu. Nakon puštanja iz zatvora, kriminalni dosije bi mu veoma otežao pronalaženje posla.

Jehovini svedoci su zahvalni što su vlade mnogih zemalja prihvatile međunarodne standarde po kojim priznaju prava onih koji ulažu prigovor savesti. Kao i Son-jak Kim, Jehovini svedoci u Južnoj Koreji željno iščekuju rešenje ovog slučaja. Da li će Vrhovni sud i Ustavni sud prihvatiti međunarodne standarde na koje se Južna Koreja obavezala? Da li će Južna Koreja pravo na prigovor savesti uvažiti kao jedno od osnovnih prava svojih građana?