Vlada Južne Koreje je uvela neke olakšice za stotine Jehovinih svedoka koji su u zatvoru zbog prigovora savesti na vojnu obavezu. U kom smislu? Tako što je odvojila Svedoke od ostalih zatvorenika.

Ova odluka je usledila nakon razgovora koji se u decembru 2012. vodio između predstavnika Jehovinih svedoka i visokih zvaničnika Korejske službe za kazneno pravo. Članovi delegacije Svedoka, među kojima su bili i očevi čiji su sinovi trenutno u zatvoru, izrazili su zabrinutost što mladi Svedoci često dele zatvorsku ćeliju sa ozbiljnim prestupnicima. Tokom pet meseci nakon tog sastanka, više od 70 posto Svedoka je prebačeno i smešteno u ćelije sa suvernicima.

Dugogodišnja praksa zatvaranja prigovarača savesti. Južna Koreja već godinama zatvara Jehovine svedoke jer iz poslušnosti biblijskim načelima odbijaju da nose oružje. Iz tog razloga se u zatvoru trenutno nalazi oko 600 Svedoka. Tokom proteklih 60 godina, više od 17000 Svedoka služilo je zatvorsku kaznu zato što nisu hteli da idu u vojsku, što je zakonska obaveza za muškarce između 19 i 35 godina.

Nije redak slučaj da više generacija iz iste porodice Svedoka bude optuženo, osuđeno i zatvoreno kao da su kriminalci. „Služio sam zatvorsku kaznu u istom zatvoru u kom je bio i moj otac u mladosti, a uslovi se nisu promenili još od njegovog vremena“, kaže Seungkuk Noh, koji je 2000. odslužio svoju trogodišnju zatvorsku kaznu. Danas je prosečna zatvorska kazna za prigovor savesti 18 meseci, a južnokorejske vlasti još uvek nisu uvele civilnu službu kao zamenu za vojnu obavezu.

Ho Gju Kang je imao 21 godinu kada je osuđen na zatvor zato što je odbio da služi vojsku. Tada se prvi put odvojio od svoje porodice. „Bio sam veoma uplašen i napet“, priseća se on. Zajedno s još jednim mladim Svedokom zadržan je u pritvoru s grupom starijih zatvorenika koji su nepopravljivi kriminalci. Među njima je bilo ubica i članova bande.

Tokom kompletnog služenja zatvorske kazne, Svedoci, koji su uglavnom mlađi od ostalih zatvorenika, izloženi su fizičkom i emocionalnom maltretiranju. Zatvorenici se obično okome na Svedoka s kojim dele ćeliju i maltretiraju ga. U takvom okruženju, Svedoci ne mogu na miru da se mole i proučavaju Sveto pismo. Mnogi mladi Svedoci godinama i decenijama ćutke trpe surovost zatvorskog života pored teških prestupnika.

Odvajanje zatvorenika je u skladu s međunarodnim standardima. Odvajanjem većine Svedoka od kriminalaca, Južna Koreja je uvažila opšte standarde ponašanja prema zatvorenicima, poput onih u 8. članu Standardnih minimalnih pravila Ujedinjenih nacija za postupanje prema zatvorenicima. Južna Koreja je primenila standard koji je pre 20 godina postavila Grčka kao članica Evropske unije. Naime, grčko Ministarstvo odbrane i Ministarstvo pravde odobrili su potpuno odvajanje Svedoka koji su uložili prigovor savesti od ostalih zatvorenika. Zato je 1992. Ministarstvo odbrane od vojnog kampa u Sindosu, u Solunu, napravilo zatvor samo za Jehovine svedoke. Prema jednom zvaničnom izveštaju, „razumevanje koje je Ministarstvo odbrane pokazalo za posebne okolnosti ovih zatvorenika [Jehovinih svedoka]“ dovelo je do odluke da se zatvorenici koji su Svedoci odvoje i smeste u zaseban zatvor. Od 1998, grčke vlasti više ne zatvaraju prigovarače savesti.

Odvajanjem većine Svedoka od ostalih zatvorenika, Južna Koreja je takođe pokazala razumevanje prema mladićima koji su zatvoreni zbog toga što se čvrsto drže svojih verskih ubeđenja. * Nekoliko kaznenih centara i zatvora s najvećim brojem Svedoka uspešno su sproveli ovu odluku i omogućili bezbednije okruženje za prigovarače savesti. Govoreći o koristima ove odluke, jedan Svedok iz zatvora u Gunsanu je rekao: „Više nismo izloženi lošim uticajima kao što su nemoralno ponašanje i pogrdan govor. Sada sa svojim suvernicima možemo razgovarati o duhovnim temama.“

Nerešeno pitanje poštovanja prigovora savesti. Iako je za pohvalu što je Južna Koreja odnedavno spremna da odvoji zatvorenike koji su Svedoci, ona još uvek nije postupila kao druge države koje su odavno rešile pitanje prigovora savesti. Na primer, Grčka je 1997. prigovaračima savesti odobrila civilnu službu. Nemačka je najpre uvela civilnu službu, a od 2011. vojna obaveza više ne postoji. Tajvan je 2000. doneo zakon o civilnoj službi za prigovarače savesti.

Mladi Svedoci i njihove porodice u Južnoj Koreji nadaju se da će i njihova zemlja primeniti važeće međunarodne standarde u vezi sa osnovnim ljudskim pravom na slobodu savesti.