Sudije u Južnoj Koreji se svakog meseca suočavaju sa sličnim situacijama. Kada mladić na sudu uloži prigovor savesti, bez obzira na to kakve su njegove okolnosti, sudija mu izrekne uobičajenu kaznu od 18 meseci zatvora. Kada je sudija Jung-sik Kim izneo svoju presudu u slučaju jednog čoveka koji je uložio prigovor savesti, rekao je: „Kada sude prigovaračima savesti, sudije su svesne da oni nisu ’kriminalci koje treba kazniti‘.“ Ova moralna dilema navela je sudiju da preispita da li zakonska odredba o izbegavanju regrutacije zaista može služiti kao osnov za kažnjavanje onih koji ulažu prigovor savesti.

Južna Koreja ne priznaje pravo na prigovor savesti na služenje vojske i nije omogućila civilno služenje. Sudije u ovoj zemlji se neprestano suočavaju s moralnom dilemom kada one koji ulože prigovor savesti moraju da osude kao kriminalce. Sudije su takođe svesne odluke koju je Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava doneo u slučajevima koji su obuhvatali 501 mladića. Savet je u toj odluci naveo da Južna Koreja krši svoje međunarodne sporazume o poštovanju osnovnih ljudskih prava time što podiže optužnice protiv prigovarača savesti i zatvara ih. Zbog toga sve više sudija uznemirava savest kada izriču zatvorske kazne mladim hrišćanima, kojima savest ne dozvoljava da služe vojsku.

Do sada je šest sudija okružnih sudova prosledilo Ustavnom sudu Južne Koreje slučajeve u kojima je uložen prigovor savesti, iako je ovaj sud još 2011. zaključio da zakon o služenju vojnog roka nije u sukobu sa ustavom. Odluke ovih sudija povezane su s još nekim pitanjima.

• Da li je moralno poslati u zatvor osobu koja zbog svoje savesti odbija da ide u rat?

  „Želimo da sloboda savesti bude zaštićena Ustavom kao osnovno pravo prvenstveno zato da bi se zaštitila savest svakog pojedinca, jer je ona osnov ljudske vrednosti i dostojanstva [...] Iako se njihova odluka da ne služe vojsku ne slaže sa stavom većine ljudi, ona se ne može smatrati ozbiljnim krivičnim delom opasnim po društvo i državu za koje slede oštre kaznene mere koje se izriču kriminalcima“ (sudija Hje-von Lim, Okružni sud u Suvonu, 21. februar 2013, 2012Chogi2381).

  „Odnos prema drugim ljudima [...] [i] razumevanje ’vrednosti ljudskog postojanja‘ sastavni su deo formiranja ličnosti. U to takođe spada odluka da nikome nećemo oduzeti život, čak ni u oružanom sukobu. Ako bi oni [koji su doneli] takvu odluku bili primorani da služe vojsku i uzmu oružje i bili bez izuzetaka kažnjeni ako odbiju da izvrše takvu naredbu, njihova prava i identitet bili bi ugroženi. To sigurno narušava ljudsko dostojanstvo“ (sudija Jung-hun Kang, Okružni sud u severnom delu Seula, 14. januar 2013, 2012Chogi1554).

• Da li priznavanje prava na prigovor savesti ugrožava bezbednost države?

  „Ne postoje snažni dokazi ni konkretni podaci koji bi potvrdili da civilno služenje ugrožava bezbednost države i ravnopravnost između onih koji služe vojni rok i onih koji ga ne služe“ (sudija Gvan-gu Kim, Okružni sud u Čangvonu i Masanu, 9. avgust 2012, 2012Chogi8).

  „Ne postoji valjani osnov za tvrdnju da bi bezbednost države bila toliko ugrožena da bi bilo nemoguće sačuvati ljudsko dostojanstvo i vrednost svih građana ako bi manjina, u koju spadaju i Jehovini svedoci [...] odbila da uzme oružje i prođe vojnu obuku. Zapravo, optuženik [...] je uprkos kazni već odbio da služi vojni rok. Kad bi ova tvrdnja imala osnova, bezbednost države, ljudsko dostojanstvo i vrednost svih građana bili bi već i te kako ugroženi“ (sudija Seung-jeop Li, Okružni sud u Ulsanu, 27. avgust 2013, 2013Godan601).

• Kako rešiti ovo pitanje?

  „Ako Ustavni sud smatra da se u ovom slučaju krši Ustav, upravno telo i Narodna skupština mogu uzeti u obzir i državnu bezbednost i slobodu savesti i doneti zakone kojima se priznaje pravo na prigovor savesti na služenje vojnog roka i istovremeno povećati bezbednost države“ (sudija Jung-sik Kim, Okružni sud u južnom delu Seula, 9. jul 2013, 2013Chogi641).

  „Vojna sila neće oslabiti niti će bezbednost države biti ugrožena dokle god je alternativna služba dobro osmišljena i regulisana tako da niko ne može izbeći regrutaciju pod izgovorom da se radi o prigovoru savesti“ (sudija Seong-bok Li, Okružni sud u istočnom delu Seula, 20. februar 2014, 2014Chogi30).

Ove sudije su zatražile od Ustavnog suda da im pomogne u rešavanju njihove moralne dileme oko prigovora savesti. Sud je do sada prihvatio 29 slučajeva, među kojima su i dva slučaja sa ukupno 433 muškaraca.

Šta će Ustavni sud odlučiti u ovim slučajevima? Da li će najviši sud Južne Koreje priznati pravo na prigovor savesti na služenje vojske i time otvoriti vrata donošenju novih zakona? Ako dođe do toga, ova država će time pokazati da poštuje svoje međunarodne sporazume, svoj Ustav i savest drugih, što će stotinama mladića koji su nepravedno zatvoreni doneti veliko olakšanje.