Ustavni sud Južne Koreje uskoro će doneti istorijsku presudu. Taj sud treba ponovo da odvagne ustavne odredbe protiv kažnjavanja onih koji ulažu prigovor savesti na vojnu službu. Iščekivanje ove presude raste još od kada je o ovom pitanju održano javno saslušanje u julu 2015. Nedavno je predsedavajući ovog suda, Han-čul Park, potvrdio da će odluka biti doneta pre isteka njegovog mandata, 30. januara 2017.

U Južnoj Koreji Ustavni sud je najviši sud koji ima pravo da ocenjuje ustavnost donetih zakona. Od tog suda je zatraženo da preispita odredbe zakona o vojnoj službi kojim se kažnjavaju oni koji iz religioznih razloga odbijaju da služe vojni rok. Očekuje se da taj sud utvrdi da li je takvo kažnjavanje u suprotnosti sa Ustavom Južne Koreje koji garantuje pravo na slobodu savesti i veroispovesti.

Ukoliko Sud presudi da je višedecenijska praksa da se oni koji ulažu prigovor savesti šalju u zatvor neustavna, Južna Koreja će biti prisiljena da preispita svoje postupanje prema tim ljudima. Takva povoljna presuda zasigurno bi vodila do prestanka proganjanja, osuđivanja i zatvaranja mladića koji zbog svoje savesti odbijaju da služe vojni rok.

Ustavni sud je ovo pitanje razmatrao 2004. i 2011. Oba puta je presudio da je zakon koji kažnjava one koji ulažu prigovor savesti u skladu sa ustavom. Slično tome, Vrhovni sud, apelacioni sud i sud poslednje instance, presudili su 2004. i 2007. da prigovor savesti nije opravdan razlog za odbijanje vojne službe. Uprkos tim presudama, primena zakona o vojnoj službi i dalje je nerešen problem, čak i na sudovima.

Sudije na svim nivoima izrazile su svoju zabrinutost zbog toga što šalju u zatvor one koji ulažu prigovor savesti. Od kada je doneo odluku 2011, Ustavni sud je pristao da razmotri 7 slučajeva koje su mu uputili okružni sudovi i još 22 slučaja koja su pokrenuli pojedinci. Presude Vrhovnog suda takođe su dovedene u pitanje, a više od 40 slučajeva koji se bave prigovorom savesti čekaju da ih taj sud uzme u razmatranje. Od maja 2015, osnovni sudovi su u devet slučajeva onih koji su uložili prigovor savesti doneli oslobađajuće presude.

U oktobru 2016, jedan apelacioni sud se osvrnuo na borbu koja se vodi i na nižim i na višim sudovima, rekavši: „Zbrka koja postoji u tumačenju i primeni jednog jedinog zakona je bez presedana.“ Taj isti sud je na prvom ročištu oslobodio krivice trojicu prigovarača savesti. Tu presudu je pozdravila Advokatska komora u Seulu i opisala je kao presudu „od izuzetnog značaja“. Predsednik te komore, Han-kju Kim, naveo je da sada poslednju reč ima Ustavni sud.

Gospodin Kim je još rekao: „Javnost nestrpljivo očekuje pozitivnu odluku [Ustavnog suda] po ovom pitanju. Oni koji ulažu prigovor savesti i dalje se kažnjavaju kao kriminalci, bez mogućnosti da razmotre civilnu službu. Ustavni sud, poslednje uporište ljudskih prava, mora da donese svoju presudu što je pre moguće.“

Tokom proteklih 60 godina, skoro svaka porodica Jehovinih svedoka bila je pogođena ovim problemom jer su njihovi očevi, sinovi i braća osuđivani na zatvorske kazne zbog odbijanja da služe vojni rok. Odluka u korist onih koji ulažu prigovor savesti zaustaviće besmisleno zatvaranje i nanošenje štete mladim ljudima kojima se otvaraju krivični dosijei, a u isto vreme će potvrditi pravo na slobodu savesti i veroispovesti za sve građane.

Sva pažnja je sada usmerena na predstojeću istorijsku presudu Ustavnog suda.