U julu i avgustu 2015, preko 600 mladića koji se nalaze u zatvorima Južne Koreje podnelo je žalbe Radnoj grupi koja se bavi zatvaranjima bez zakonske osnove. Svi oni su zbog ličnih verskih ubeđenja odbili vojnu službu i zato su krivično gonjeni, osuđeni i strpani u zatvor na 18 meseci.

Dana 15. oktobra 2014, Savet UN za ljudska prava usvojio je odluku po kojoj je Južna Koreja proglašena krivom što je one koji su uložili prigovor savesti zatvarala bez zakonske osnove. Ta odluka je temelj za podnošenje žalbi Radnoj grupi.

Du-đin Ou, pravni zastupnik onih koji ulažu žalbe, objašnjava zašto je njihovo zatvaranje samovoljno.

Međunarodni standardi nalažu državama da omoguće prihvatljivu alternativu građanima koji zbog savesti odbijaju vojnu službu. To je zato što je pravo na prigovor savesti na vojnu službu tesno vezano sa slobodom savesti i veroispovesti. Ali vlasti Južne Koreje se oglušuju na pozive međunarodne zajednice da omoguće civilnu službu.

Objektivan posmatrač bi s pravom mogao reći da je „samovoljno“ to što Južna Koreja uporno odbija da reši problem koji traje 60 godina i koji je uticao na život više od 18 000 muškaraca i njihovih porodica. Ta država nije obezbedila „efikasan pravni lek“ za one koji ulažu prigovor savesti, te je tako odbacila pet zasebnih odluka Saveta UN za ljudska prava. Svakako je nepravedno i neprikladno zatvoriti one koji su odlučni da nikome ne nanose zlo.

Mladići iz Južne Koreje, koji su uložili žalbe Radnoj grupi, traže da se:

• „Izvede zaključak da zatvaranje onih koji su uložili prigovor savesti na vojnu službu predstavlja zatvaranje bez zakonske osnove.“

• „Naloži Republici Koreji da odmah oslobodi iz zatvora one koji su uložili žalbe i da im se izbrišu kriminalni dosijei.“

Jedan od mladića koji je uložio žalbu je i Đun-hjeok An. On smatra da su on i ostali nepravedno osuđeni kao kriminalci. Majka ga je odmalena poučavala da razume biblijska načela i živi po njima. Iako je mlad, odlučio je da služenje vojske nije u skladu s njegovim verovanjima i savešću. * Uzimajući u obzir stanje u Koreji, trezveno je razmislio i razumeo koje su posledice odbijanja vojne službe. O tome je rekao:

Mislim da ne treba da me zatvore jer se držim svojih verovanja. Kada bi vlasti pružile mogućnost civilne službe, ja bih je prihvatio. Zbog svog uverenja da nikom ne nanosim zlo sigurno ne zaslužujem da budem krivično gonjen i kažnjen.

Radna grupa će južnokorejskim vlastima proslediti ukupno 631 žalbu i zatražiti komentare i zapažanja. Kada se vlasti budu oglasile, Radna grupa će izneti svoje mišljenje i preporuke proslediti Savetu UN za ljudska prava. Ukoliko Savet proceni da zatvaranja onih koji ulažu prigovor savesti nemaju zakonskog osnova, Južna Koreja će se suočiti s ozbiljnom kritikom zbog kršenja ljudskih prava, na čije se poštovanje obavezala kao članica međunarodne zajednice. Gospodin Ou je zapazio:

Južna Koreja je do sada odbijala da reaguje na pritisak međunarodne javnosti da usvoji zakon koji bi omogućavao civilni program za one koji ulažu prigovor savesti. Takođe se uvećava i pritisak domaćih sudova. Nedavnih meseci, dva okružna suda su donela oslobađajuće presude u šest slučajeva prigovora savesti na vojnu službu. Od 2012, sudije su poslale sedam slučajeva Ustavnom sudu Južne Koreje, na kom su jula 2015. saslušani dokazi u pokrenutim slučajevima.

Oglušujući se o međunarodno pravo, Južna Koreja svakog meseca osudi i pošalje u zatvor od 40 do 50 Svedoka. Gospodin An i svi ostali Svedoci osuđeni zbog prigovora savesti na vojnu službu željno iščekuju odluke Ustavnog suda Južne Koreje i Saveta UN za ljudska prava.