Dana 29. oktobra 2015, tročlano apelaciono veće Okružnog suda u Ošu potvrdilo je oslobađajuću presudu za dve Jehovine svedokinje, Oksanu Korjakinu i njenu majku, Nadeždu Sergienko. Tužilac ih je lažno optužio da su na prevaru uzele novac od stanovnika Oša dok su propovedale.

Policija je na osnovu lažnih optužbi u martu 2013. uhapsila Oksanu Korjakinu i Nadeždu Sergienko. Ove dve žene su pružile čvrste dokaze da su nevine, a to su potvrdili i očevici. Pa ipak, krivična istraga je nastavljena i Gradski sud u Ošu je Oksani i Nadeždi odredio kućni pritvor do suđenja.

Gradski sud u Ošu je kasnije zaključio da je istraga protiv Oksane i Nadežde bila nezakonita i da su inspektori počinili „brojne propuste u zakonskoj proceduri za istragu krivičnog dela“. Na primer, prošlo je četiri meseca pre nego što su inspektori ispitali mesto gde je navodno počinjen prekršaj. Osim toga, nisu prikupili materijalne dokaze povezane sa optužbama. Takođe su ozbiljno prekršili proceduru tokom identifikovanja optuženih, zbog čega su ti rezultati kasnije proglašeni nevažećim. Tokom istrage i suđenja, navodne žrtve su više puta menjale svoj iskaz.

Sudija je zaključio da su te navodne žrtve imale predrasude prema Jehovinim svedocima i da su inspektori maltretirali Oksanu i Nadeždu zato što „pripadaju verskoj zajednici Jehovinih svedoka“. Na primer, ove dve Svedokinje su bile optužene za iznuđivanje novca. Ali kada je policija nekoliko meseci kasnije pretresala njihove domove, dokumentacija je pokazala da su zapravo tražili takozvanu zabranjenu versku literaturu. Nisu ništa pronašli.

Dok su bile u kućnom pritvoru pre suđenja, Oksana i Nadežda nisu smele da napuste Oš bez dozvole lokalnih vlasti. Imale su određeno vreme kada nisu smele da napuštaju kuću, što je obema stvaralo mnogo poteškoća. Više od dve godine, Oksana i Nadežda su u određeno vreme morale biti kod kuće, što je ograničavalo njihove dnevne aktivnosti i ispovedanje vere.

Pored toga, Nadežda je imala poteškoća da dobije posao jer je njen pasoš zadržan u policiji. Jednom prilikom, kada joj je pozlilo, nije mogla da ode u bolnicu jer bi time prekršila kućni pritvor. Oksana je morala da traži dozvolu sudije da bi sa svojim mužem mogla da otputuje iz Oša. Ona i njen suprug su bili pod velikim stresom i proveli su mnoge besane noći brinući se kako će se ovaj slučaj završiti.

Gradski sud u Ošu je 7. oktobra 2014. oslobodio Oksanu i Nadeždu svih optužbi zbog „nedostatka dokaza“. Međutim, tužilac je više puta ulagao žalbu, zbog čega slučaj nije bio zaključen još godinu dana. To je produžilo njihov kućni pritvor do saslušanja na apelacionom sudu u oktobru 2015.

Dana 29. oktobra 2015, tročlano apelaciono veće Okružnog suda u Ošu potvrdilo je raniju presudu. Apelacioni sud je presudio da „navodi [tužioca] u žalbi nisu dokazani na sudu“. Apelacioni sud je potvrdio oslobađajuću presudu u slučaju Oksane i Nadežde i naložio da im se odmah ukine kućni pritvor. Nadalje, sud je zaključio da Oksana i Nadežda imaju pravo na novčanu odštetu za sve gubitke nastale tokom nezakonite istrage i suđenja.

Oksana je rekla: „Moja majka i ja smo presrećne što nas je sud oslobodio optužbi i što više nećemo biti u kućnom pritvoru. Radujemo se što ćemo od sada imati normalan život, što ćemo provoditi vreme sa porodicom i prijateljima i slobodno ispovedati svoju veru.“

Oksana, Nadežda i drugi Svedoci u Kirgiziji zahvalni su tamošnjim sudovima što su zastupali zakon i što su razumeli da su neki zvaničnici u Ošu pokazali da imaju predrasude. Svedoci se nadaju da će ova odluka navesti lokalne vlasti da im priznaju pravo na slobodu veroispovesti koje im garantuje Ustav i da će zakonski registrovati Jehovine svedoke na jugu Kirgizije.