Verska sloboda u Kirgiziji doživela je napredak kada je 4. septembra 2014. Ustavno veće Vrhovnog suda proglasilo neustavnim delove Zakona o religiji iz 2008. To je Jehovinim svedocima otvorilo put da se zakonski registruju u južnom delu Kirgizije. *

I pored te odluke, Državni odbor za verska pitanja i dalje odbija da zakonski registruje Svedoke u južnom delu Kirgizije. Prema njihovim tvrdnjama, sve dok parlament ne usvoji amandmane na Zakon o religiji iz 2008, on ostaje na snazi i stoga se Jehovini svedoci ne mogu registrovati. Prema tome, verske aktivnosti koje su na severu zemlje registrovane i mirno se obavljaju, na jugu Kirgizije su zabranjene usled diskriminacije. *

U gradu Narinu, koji se nalazi na jugoistoku Kirgizije, 30. juna 2014. 46-godišnja Žildiz Žumalijeva odvojila je deo svog slobodnog vremena kako bi s komšijama razgovarala o svojim verovanjima. Gradske vlasti su je uhapsile i osudile zbog toga što je kao član neregistrovane verske organizacije komšijama prenosila svoja verska uverenja. * Otkad je Kirgizija postala nezavisna država, ovo je prvi put da su Svedoci krivično gonjeni zbog ispovedanja svoje vere.

Gospođa Žumalijeva je uložila žalbu, a Okružni sud u Narinu je 5. avgusta 2014. razmotrio njen slučaj. Sudije su postavile mnoga pitanja, nastojeći da razumeju aktivnosti Jehovinih svedoka i poruku koju prenose drugima. Nakon što su razmotrile sve dokaze, sudije su odložile slučaj dok Ustavno veće ne iznese svoje mišljenje u vezi s prethodno spomenutom odlukom.

Nedugo nakon toga, Okružni sud u Narinu ponovo je razmotrio slučaj gospođe Žumalijeve. Sud je utvrdio da nije prekršen nijedan zakon i da svi građani imaju ustavno pravo da ispovedaju svoju veru. Osvrnuvši se na odluku Ustavnog veća, sud je zaključio da su Jehovini svedoci registrovani u celoj državi. Poništio je presudu prvostepenog suda, ali je javni tužilac uložio žalbu, tvrdeći da se odluka Ustavnog veća ne odnosi na krivična dela. Vrhovni sud je 24. decembra 2014. odbacio tu žalbu i time potvrdio odluku Okružnog suda u Narinu koji je oslobodio gospođu Žumalijevu i podržao njeno pravo da ispoveda svoju veru.

Godine 2013, Oksana Korjakina i njena majka Nadežda Sergienko bile su osuđene na kućni pritvor zbog navodnih krivičnih dela koje su počinile dok su propovedale drugima. Na osnovu tih lažnih optužbi, vlasti u gradu Oš su optužile Jehovine svedoke da učestvuju u „nezakonitim verskim aktivnostima“. Tvrdili su da bez zakonske registracije na lokalnom nivou, Jehovini svedoci ne mogu javno ispovedati svoju veru.

Sud u gradu Oš je ove dve žene oslobodio svih optužbi. U odluci od 7. oktobra 2014, sudija je zaključio da su načinjeni veliki propusti u istrazi i da su gospođe Korjakina i Sergienko gonjene samo zato što su Jehovini svedoci.

Javni tužilac u Ošu je uložio žalbu na odluku suda. Tražio je da se slučaj ponovo istraži kako bi se „ispravili“ propusti i da se gospođama Korjakini i Sergienko ponovo sudi. Apelacioni sud je odbio njegovu žalbu, ali se on obratio Vrhovnom sudu Kirgizije. Ovaj sud je zakazao saslušanje za 3. mart 2015, a Svedoci se nadaju da će pravda ponovo pobediti.

Jehovin svedok koji je prisustvovao saslušanju gospođe Žumalijeve rekao je: „Od 1998, lokalne vlasti vrše pritisak na nas zato što nismo zakonski registrovani u Narinu. Sada, nakon odluka Vrhovnog suda, nadamo se da ćemo konačno biti registrovani.“

Jehovini svedoci se iskreno nadaju da će biti zakonski registrovani u Narinu, Ošu i drugim gradovima na jugu Kirgizije kako bi i dalje mogli u miru služiti Bogu. Ako Kirgizija bude postupala u skladu sa odlukom Vrhovnog suda, verska sloboda svih građana više će se poštovati.