Četvrti septembar 2014. bio je značajan dan za Jehovine svedoke i versku slobodu u Kirgiziji. Tog dana je Ustavno veće Vrhovnog suda Kirgizije proglasilo neustavnim delove Zakona o religiji iz 2008. * Tom odlukom je potvrđeno pravo Jehovinih svedoka da slobodno učestvuju u svojim verskim aktivnostima u južnom delu Kirgizije, gde im je tokom poslednje četiri godine osporavan pravni status.

Jehovini svedoci su registrovani u Kirgiziji 1998. i u celoj zemlji su imali izvesnu slobodu veroispovesti. Međutim, kada je stupio na snagu Zakon o religiji iz 2008, policija je u više navrata upadala na verske sastanke Jehovinih svedoka u južnom delu Kirgizije, tvrdeći da je njihova aktivnost u tom regionu „nelegalna“, jer nisu registrovani kao verska organizacija na lokalnom nivou. U isto vreme, Državni odbor za verska pitanja pogrešno je primenio neke odrednice ovog zakona kako bi sprečio Svedoke da se registruju u ovom regionu. Odluka od 4. septembra uklonila je te prepreke.

Zakon o religiji iz 2008. zabranjuje „aktivnost i delovanje religiozne organizacije“ koja nije registrovana (član 8(2)). Državni odbor za verska pitanja je na osnovu ovog člana zabranio aktivnosti Jehovinih svedoka u mnogim gradovima u Kirgiziji u kojima oni nisu registrovani na lokalnom nivou. Prema istom zakonu, pre nego što se verska organizacija prijavi za registraciju kod Državnog odbora za verska pitanja, gradsko veće treba da odobri overen spisak 200 osnivača te verske organizacije (član 10(2)). Ovo je dovelo Jehovine svedoke u nezgodnu situaciju – da bi održavali svoje sastanke u skladu sa zakonom, Državni odbor za verska pitanja im je rekao da moraju biti registrovani na lokalnom nivou, ali oni to nisu mogli da učine jer gradska veća nisu želela da odobre njihov spisak osnivača. Tako su Državni odbor za verska pitanja i lokalne vlasti imali osnov da Svedocima prave probleme, jer oni nisu mogli da ispune uslove za registrovanje. Zbog toga su Svedoci podneli molbu Ustavnom veću, tražeći izmenu ovog zakona.

U svojoj odluci, Ustavno veće je navelo da su „sve verske zajednice jednake pred zakonom i da nijedan pojedinac niti grupa koji pripadaju određenoj religiji ne smeju biti povlašćeni u odnosu na pripadnike neke druge religije“. Sud je proglasio nezakonitim član 10(2) – prema kome je bilo potrebno da gradsko veće odobri spisak osnivača neke verske organizacije. Takođe je zaključio da je član 8(2) „pogrešno protumačen“. Sud je izjavio da svaka verska organizacija na osnovu prava na versku slobodu može slobodno učestvovati u verskim aktivnostima u bilo kom delu zemlje koji navede u dokumentu o osnivanju. Verska zajednica Jehovinih svedoka u Kirgiziji navela je u dokumentu o osnivanju iz 1998. da njene aktivnosti obuhvataju celu zemlju. To znači da Jehovini svedoci sada mogu slobodno i bez smetnji učestvovati u verskim aktivnostima u svim delovima Kirgizije.

Odluka od 4. septembra obradovala je Jehovine svedoke u južnom delu Kirgizije, a posebno Oksanu Korjakinu i njenu majku Nadeždu Sergienko, koje žive u gradu Oš. One su bile u kućnom pritvoru od marta 2013. zbog navodnih krivičnih dela koje su počinile dok su propovedale. Uprkos jasnim dokazima koji potvrđuju da su nedužne, Oksana i Nadežda su optužene da su uzele novac na prevaru od tri starije žene.

Suđenje je održano u gradskom sudu u gradu Oš u septembru 2014, a 7. oktobra 2014. sud je ove dve žene oslobodio svih optužbi i dosudio im pravo na potpunu nadoknadu za nepravedno gonjenje, zadržavanje i kućni pritvor. Sud je priznao da su ove dve Svedokinje bile žrtve verskih predrasuda i diskriminacije i da su postale meta napada na osnovu lažne tvrdnje da su aktivnosti Jehovinih svedoka u gradu Oš nezakonite jer nisu registrovani kao verska organizacija na lokalnom nivou. U zaključnom izlaganju, Oksana i Nadežda su se pozvale na odluku Ustavnog veća od 4. septembra, prema kojoj su aktivnosti Jehovinih svedoka u gradu Oš i u celoj Kirgiziji zakonite.

Kao potpisnica Međunarodnog sporazuma Ujedinjenih nacija o civilnim i političkim pravima, Kirgizija se obavezala da će poštovati ljudska prava i osnovne slobode svojih građana – slobodu veroispovesti, slobodu okupljanja i slobodu izražavanja. Svojim nedavnim odlukama koje štite versku slobodu, Ustavno veće Vrhovnog suda Kirgizije snažno je podržalo ljudska prava i osnovne slobode. Skoro 5000 Jehovinih svedoka u Kirgiziji ceni versku slobodu koju imaju i veoma su zahvalni državnim institucijama koje brane i podržavaju osnovne slobode dragocene svim ljudima.