Dvadesetogodišnji Artur Avanesjan nalazi se na izdržavanju zatvorske kazne od 30 meseci u zatvoru Šuši u Nagorno-Karabahu iako je spreman da prihvati civilnu službu. Sudovi u Nagorno-Karabahu na svim nivoima odbili su da mu priznaju pravo na prigovor savesti na služenje vojnog roka.

Gospodin Avanesjan je Jehovin svedok i o svojim čvrstim uverenjima kaže: „Savest mi ne dozvoljava da služim vojni rok. Volim svoje bližnje i ne želim da uzimam oružje niti da učim kako da nekoga povredim.“ Zatim dodaje: „Ne pokušavam da izbegnem svoju građansku dužnost. Tražio sam civilnu službu umesto vojnog roka, ali mi nije odobrena.“

Gospodin Avanesjan je 29. januara 2014. dobio poziv da se javi Vojnom komesarijatu u Askeranu u Nagorno-Karabahu. Sutradan je podneo molbu u kojoj je objasnio da mu savest ne dozvoljava da služi vojni rok, ali je spreman da prihvati civilnu službu. Takođe je angažovao advokata jer je znao da u Nagorno-Karabahu nije uvedena civilna služba.

Pošto gospodin Avanesjan ima jermenski pasoš, njegov advokat se sastao sa zvaničnicima u Jermeniji i Nagorno-Karabahu i činilo se da će mu biti dozvoljeno da obavlja civilnu službu u Jermeniji. Pripremajući se za to, on se preselio u Jermeniju. Dana 13. februara 2014. predao je zahtev za civilnu službu Vojnom komesarijatu Republike Jermenije u Masisu.

Jermenska komisija za civilnu službu nikada nije pozvala gospodina Avanesjana, ali je zato 14. jula 2014. priveden u glavnu policijsku stanicu u Jerevanu gde ga je čekala policija Nagorno-Karabaha. Odmah su ga uhapsili i protiv njegove volje sproveli iz Jerevana u Askeran, što je predstavljalo izručenje bez pravnog osnova, saslušanja, sudskog naloga ili drugih formalnosti.

Gospodin Avanesjan je zatvoren 14. jula 2014. i tada je imao samo 18 godina. Sledećeg dana je saznao da je prvostepeni sud u Nagorno-Karabahu ranije izdao nalog za njegovo hapšenje i odredio mu pritvor do početka suđenja. Sud je potvrdio svoju raniju presudu i poslao ga u zatvor u Šušiju. Sud je odbio sve žalbe na odluku o pritvoru pre suđenja.

Dana 30. septembra 2014. sudija prvostepenog suda u Nagorno-Karabahu, Spartak Grigorijan, osudio je gospodina Avanesjana na 30 meseci zatvora zbog izbegavanja vojne službe. * Gospodin Avanesjan je uložio žalbu na presudu, ali su je i Apelacioni i Vrhovni sud Nagorno-Karabaha odbili. On će ostati u zatvoru do januara 2017.

Šejn Brejdi, jedan od njegovih advokata, izjavio je: „Gospodin Avanesjan bio je pritvoren, uhapšen, procesuiran i osuđen zbog svojih duboko ukorenjenih verskih ubeđenja. Iako je nepravedno zatvoren, čvrsto je rešen da postupa u skladu sa svojom savešću.“ Gospodin Brejdi je rekao da uprava zatvora sada dozvoljava gospodinu Avanesjanu da ima Bibliju i biblijsku literaturu, a odobrene su mu i posete članova porodice.

Nakon što je iskoristio sva pravna sredstva koja mu u njegovoj zemlji stoje na raspolaganju, gospodin Avanesjan je podneo žalbu Evropskom sudu za ljudska prava. Očekuje pozitivnu odluku (iako će ona verovatno biti doneta mesecima nakon što bude pušten iz zatvora) jer je ovaj sud već više puta podržao pravo na prigovor savesti. U slučaju Bajatjana protiv Jermenije, Veliko veće Evropskog suda potvrdilo je da je prigovor savesti na služenje vojnog roka zagarantovan pravom na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Presude koje su usledile podržale su ovu odluku. *

Odluke Evropskog suda za ljudska prava doprinele su poštovanju osnovnog prava na prigovor savesti, čak i u vreme nestabilnosti i rata. Na primer, u junu 2015. Vrhovni sud Ukrajine potvrdio je da oni koji ulažu prigovor savesti imaju pravo da obavljaju civilnu službu čak i u vreme vojne mobilizacije.

Jehovini svedoci u Nagorno-Karabahu, kao i širom sveta nadaju se da će vlasti Nagorno-Karabaha priznati da pravo na prigovor savesti spada u osnovna ljudska prava. Hoće li vlada ove zemlje omogućiti ovim miroljubivim mladim ljudima da obavljaju civilnu službu ili će ih i dalje slati u zatvor? Ukoliko uvaži osnovno pravo na prigovor savesti, Nagorno-Karabah će postupiti u skladu sa evropskim standardima i pokazati dužno poštovanje prema iskrenim uverenjima mladića poput Artura Avanesjana.