Jehovini svedoci i drugi širom sveta bili su potreseni zbog pucnjave u Dvorani Kraljevstva u Hamburgu, u Nemačkoj, 9. marta 2023. Brat Mark Sanderson, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, brat Gajus Glokentin, pomoćnik u Odboru za izdavanje i braća iz Odbora podružnice u Nemačkoj došli su u Hamburg da bi utešili i ojačali našu braću i sestre. U jednoj sportskoj areni u ovom gradu, 25. marta je održana komemoracija za žrtve pucnjave. Oni koji su pratili ovaj dirljiv program uverili su se u to da Biblija ima moć da uteši one koji su u žalosti i da im ulije snagu. Mnogi bi se složili s rečima jednog brata koji je preživeo ovaj napad: „Danas smo se osećali kao da nas je Jehova zagrlio.“

Komemoraciji je prisustvovalo više od 3 300 ljudi, a program se prenosio i preko video-strima. Bilo je priključeno više od 90 000 uređaja.

Osim naše braće i sestara, komemoraciji su prisustovali i predstavnici vlasti i hitnih službi. Prisustvovali su gradonačelnik Hamburga i njegov zamenik, predsednica Gradskog veća Hamburga, konzul Sjedinjenih Država u Hamburgu, ministar unutrašnjih poslova i sporta, šef kancelarije Senata, načelnik policije u Hamburgu, kao i njegov zamenik.

Program komemoracije započeo je pesmom koju je odsvirao gudački orkestar sačinjen od naše braće i sestara. Programu je predsedavao brat Joahim Ševčik, član Odbora podružnice u Nemačkoj. On je najavio brata Dirka Čupeka, takođe člana Odbora podružnice, koji je izneo govor za komemoraciju. Nakon toga, brat Čupek je najavio brata Sandersona, koji je održao kratak biblijski govor. Brat Čupek se zatim vratio na binu i izneo zaključne misli komemorativnog govora. Program je završen usrdnom molitvom koju je uputio brat Glokentin i još jednom pesmom Kraljevstva.

Brat Sanderson je u svom govoru objasnio da Bog ne uzrokuje tragedije. One spadaju u „nepredviđene događaje“ o kojima govori biblijska knjiga Propovednik (Propovednik 9:11). Brat Sanderson je rekao: „Ne treba da tražimo smisao u besmislenim događajima kao što su ovakve tragedije [...] Naša nada, vera i ljubav pomoći će nam da ovo prebrodimo. One se izdižu iznad mržnje i nasilja.“ Takođe je zahvalio policiji, pripadnicima hitnih službi i medicinskom osoblju koje je pomagalo našoj braći i sestrama.

U svom dirljivom komemorativnom govoru, brat Čupek je rekao: „Napad koji je izvršen 9. marta nije bio samo napad na nekoliko ljudi. To je bio napad na sve nas. Danas smo tu da odgovorimo na mržnju i nasilje. Naš odgovor se sastoji od ljubavi i saosećanja, a tiče se i vere i nade. U Svetom pismu čitamo: ’Ne daj da te pobedi zlo, nego uvek pobeđuj zlo dobrim.‘ Odlučni smo da to činimo i zato smo i danas ovde“ (Rimljanima 12:21).

Za prisutne je posebno dirljivo bilo kada je brat Čupek svaku žrtvu ovog napada pomenuo po imenu, rekavši: „Danas smo tu i zato da se oprostimo od Stefana, Sebastijana, Džejmsa i Mari, Stefani, Dana i male Romi (nerođenog deteta koje je stradalo).“ Obraćajući se njihovim članovima porodice i prijateljima koji su bili u publici, rekao je: „Takođe smo tu da vam pružimo podršku.“

U zaključku je spomenuo neke osobine svake žrtve zbog kojih će naročito nedostajati njihovim najbližima. Ukazujući na Otkrivenje 21:4, 5, rekao je: „I te kako nam nedostaju oni koje smo izgubili. Tugujemo za našim preminulima. Oni će ostati deo nas. Doći će dan kada će nas Bog trajno izlečiti od tuge koju osećamo. On će je okončati. [...] Više neće biti smrti. To je vizija hrišćanstva, to je naša vizija. Bog će pobediti smrt. Smrt više neće imati zadnju reč, već Bog [...] Poslednja reč u životu Stefana, Sebastijana, Džejmsa i Mari, Dana i naše male Romi još nije izgovorena.“

Nakon komemoracije, prisutnima su se obratili i neki zvaničnici. Dr Peter Čenčer, gradonačelnik Hamburga i gospođa Karola Vajt, predsednica Gradskog veća Hamburga, izrazili su saučešće porodicama i prijateljima žrtava. Dr Čenčer je rekao da se preživeli „hrabro bore sa žalošću i tugom“ zahvaljujući „svojim dubokim hrišćanskim uverenjima“. Takođe je pročitao pismo podrške predsednika Nemačke, gospodina Frank-Valtera Štajnmajera.

O komemoraciji su izveštavale i mnoge medijske kuće koje su prisustvovale ovom događaju. Član jedne televizijske ekipe je rekao: „Zaista je upečatljivo kako su svi prisutni prijatni.“ Takođe je dodao: „Gostujemo na mnogim događajima, ali nikada nismo doživeli ovakvu atmosferu, niti čuli ovakve govore.“

Jedan bračni par koji je preživeo napad rekao je: „Mnogo nam znači razmišljanje o našoj nadi i to što smo okruženi sa ovoliko braće i sestara. To nam mnogo pomaže da prebrodimo ovaj težak period.“

Jedan brat iz jedne druge skupštine koja se sastaje u istoj Dvorani Kraljevstva gde se desio napad rekao je: „Došao sam ovde veoma iscrpljen od tuge i žalosti. Ali komemoracija je zaista bila dostojanstvena [...] U svim govorima braće i izjavama zvaničnika osećalo se duboko saosećanje.“

Ova komemoracija je jasan dokaz Jehovine brige. Znamo da će „Otac milosrđa i Bog svake utehe“ i dalje podržavati one koji su pogođeni pucnjavom u Hamburgu (2. Korinćanima 1:3).