Od 26. septembra 2018. do 6. januara 2019, Minhenski centar za istoriju nacionalsocijalizma priredio je posebnu izložbu čiji je cilj bio da bolje upozna javnost s time šta su Jehovini svedoci doživljavali tokom nacističkog režima. Ova ustanova se nalazi na istom mestu na kom je nekada bilo sedište nacističke partije.

Dr Hans Georg Kupers, gradski zvaničnik, otvorio je ovu izložbu i tom prilikom je objasnio zašto je ona organizovana: „Ova izložba je važna jer Jehovini svedoci dugo nisu smatrani žrtvama nacističkog režima [...] Svrha ove izložbe je da javnost sazna za ove žrtve.“

Na 60 panoa je bio prikazan istorijski pregled onoga što su naši suvernici u Minhenu doživeli tokom nacističkog režima. Na njima se nalaze mnoge priče o hrabrosti, vernosti i preživljavanju. Na jednom panou je ispričana priča Martina i Gertrude Pecinger, koji su uhapšeni i poslati u različite koncentracione logore samo nekoliko meseci nakon što su se venčali. Nisu videli jedno drugo devet godina. Oboje su preživeli, a brat Pecinger je kasnije bio član Vodećeg tela Jehovinih svedoka.

Na drugom panou je ispričana priča Tereze Kuner, koja je 1929. postala Jehovin svedok (tada su se zvali Istraživači Biblije). Kada su vlasti u Nemačkoj zabranile Svedoke, verski skupovi su se u tajnosti održavali u njenom domu, a ona je pomoću mimeografa krišom umnožavala biblijsku literaturu. Kada su nacisti to otkrili, uhapsili su je i optužili da „izdaje i distribuiše literaturu koja podriva državni poredak i demorališe vojsku“. Sestra Kuner je ostala nepokolebljiva iako ju je čekala smrtna kazna. Pogubljena je 6. oktobra 1944.

Pored toga, izložba govori i o neutralnosti naše braće koja su odbijala da pozdrave Hitlera, zbog čega su navukli na sebe mržnju nacista.

Hitler se 1934. sledećim rečima zakleo da će iskoreniti Jehovine svedoke: „Ovo leglo će se istrebiti iz Nemačke!“ Svedoci su pretrpeli žestoko progonstvo dok je Hitler pokušavao da ispuni ovo zlobno obećanje. On i njegova partija više ne postoje, a u Nemačkoj sada ima više od 165 000 naših suvernika. Zahvalni smo Jehovi, koji nam u našim nevoljama daje nadu koja nas „neće razočarati“ (Rimljanima 5:3-5).