Parlament nemačke pokrajine Baden-Virtemberg je 27. januara 2021. u okviru svoje godišnje komemoracije žrtvama nacističkog režima u Drugom svetskom ratu posvetio posebnu pažnju Jehovinim svedocima. Zbog pandemije koronavirusa, ova komemoracija je održana onlajn. Bilo je više od 37 000 prisutnih iz Austrije, Nemačke, Holandije i Švajcarske. Snimak ovog događaja imao je oko 78 000 pregleda.

Muhterem Aras, predsednica parlamenta pokrajine Baden-Virtemberg, rekla je da je „progonstvo Jehovinih svedoka dobro dokumentovana činjenica [...] ali je javnost s tim slabo upoznata“. Dodala je da su nam Svedoci tokom tog mračnog razdoblja pružili „primer kako treba da se ponašamo kad se suočimo s mržnjom, obespravljenošću i pretnjom [...] nasiljem“.

Gospođa Aras je istakla i ono što se desilo Ani Denc, Jehovinoj svedokinji iz Leraha, koji se takođe nalazi u pokrajini Baden-Virtemberg. Anini roditelji su ubijeni u koncentracionim logorima, a ona nije htela da u školi kaže: „Hajl Hitler!“ Drugi Svedoci su joj pomogli da pobegne u Švajcarsku. Kasnije se s mužem preselila u Sjedinjene Države. „Ana Denc je imala hrabrosti da se odupre i da zauzme stav. Njena vera joj je ulivala snagu“, zaključila je gospođa Aras.

Istoričar dr Hans Hese je rekao da su Jehovini svedoci bili zabranjeni u Nemačkoj 1933, svega dva meseca nakon što su nacisti došli na vlast. Dr Hese je prisutne upoznao s tim da su se naša braća i sestre „borili protiv zabrane tako što su delili letke i nastavili da propovedaju“.

Gospodin Hese je ispričao šta se dogodilo bratu Gustafu Štangeu. Dok su mu sudili zbog prigovora savesti, tužilac ga je upitao: „Šta bi se desilo kad bi se svi ponašali kao vi?“ Naš brat mu je na to odgovorio: „Pa, rat bi istog trena prestao.“

Tokom ove komemoracije bila je puštena pesma „Napred, Svedoci!“ Brat Volfram Slupina, koji služi u podružnici u Nemačkoj u Odseku za odnose s javnošću, rekao je da je brat Erih Frost, koji je bio profesionalni muzičar, napisao ovu pesmu dok je 1942. bio u logoru Zaksenhauzen. U intervjuu pre nekoliko decenija, brat Frost je rekao da je ta pesma trebalo da ohrabri druge Svedoke, budući da je „tortura u logoru bila nepodnošljiva“.

Mara i Fin Kemper, koji imaju 13 i 15 godina i takođe su Jehovini svedoci, intervjuisali su sestru Simonu Arnold Libster, koja je preživela nacističko progonstvo. Sestra Libster se u detinjstvu suočila sa žestokim progonstvom. Pošto se čvrsto držala svojih uverenja, nacisti su je poslali u popravni dom. Sestra Libster je rekla da je „osetila veliku radost“ zato što se uspešno oduprla pokušajima drugih da slome njenu veru.

Drago nam je što je ova komemoracija mnogima pružila upečatljivo svedočanstvo o Jehovi, koji je uvek podržavao svoje sluge u vreme žestokog progonstva (Jevrejima 13:6).