Vrati se na sadržaj

Dr Gabrijele Hamerman, direktorka Memorijalnog centra Dahau, predstavila je tokom svog izlaganja sliku spomen-ploče u znak sećanja na Maksa Ekerta

9. JUL 2018.
NEMAČKA

Sačuvan od zaborava: Spomen-ploča u čast Maksa Ekerta u Memorijalnom centru Dahau

Sačuvan od zaborava: Spomen-ploča u čast Maksa Ekerta u Memorijalnom centru Dahau

Tokom svečanosti održane 7. maja 2018, pred oko 200 prisutnih u Memorijalnom centru Dahau, otkrivena je spomen-ploča u znak sećanja na brata Maksa Ekerta. On je preko dve godine bio zatvoren u nekadašnjem logoru Dahau, a nakon toga je poslat u ozloglašeni koncentracioni logor Mathauzen, u Austriji. Nikada se nije vratio kući. Iako je malo ljudi znalo za brata Ekerta kada je umro, sada će mnogi čuti za njega kao čoveka nepokolebljive vere.

Novija slika nekadašnjeg koncentracionog logora Dahau, gde je Maks Ekert bio zatvoren pre nego što je poslat u Mathauzen

Koncentracioni logor Mathauzen, gde je Maks Ekert umro

Izveštaji iz života brata Ekerta potvrđuju da je bio odan Bogu. On i njegova supruga su još 1935. platili kaznu zato što su drugima govorili o svojoj veri. Kasnije je izgubio posao jer je odbio da nosi zastavu s kukastim krstom. A 1937. poslat je u Dahau zajedno sa oko 600 neustrašivih Jehovinih svedoka. Više od dve godine kasnije, prebačen je u Mathauzen, gde je u surovim uslovima stradalo najmanje 90000 zatvorenika. Supruga brata Ekerta je 21. februara 1940. dobila telegram sa šturim obaveštenjem: „Vaš suprug je danas umro u logoru. Za više informacija obratite se policiji.“ Imao je 43 godine.

Tokom svog izlaganja na ovoj svečanosti, dr Gabrijele Hamerman, direktorka Memorijalnog centra Dahau, rekla je: „Istraživači Biblije [kako su Jehovini svedoci tada bili poznati] bili su progonjeni jer su zbog svojih verskih uverenja odbijali da budu članovi nacističkih organizacija, da pozdravljaju Hitlera ili da prihvate vojnu službu.“ Još je rekla: „Bivši zatvorenici [govore] o Istraživačima Biblije s velikim poštovanjem zbog njihovog stava i posebno [ističu] njihovu nepokolebljivost i spremnost da pomognu.“

Brat Volfram Slupina, portparol Jehovinih svedoka u Nemačkoj, potvrdio je da skoro niko od prisutnih nije čuo za brata Ekerta, rekavši: „Nemamo čak ni sliku Maksa Ekerta.“ Ali je zatim dodao da će spomen-ploča biti trajan podsetnik na „nepokolebljivu veru [brata Ekerta] i njegovu odlučnost da se drži verskih uverenja po cenu života“.

Nema sumnje da Jehova pamti Maksa Ekerta po njegovoj nepokolebljivoj veri, kao i druge Jehovine svedoke koji su umrli zbog svoje vere (Jevrejima 6:10).