Sedmogodišnja Vivijen Falkone je u aprilu 2012. direktoru škole odnela pismo svojih roditelja, u kom su oni zatražili da Vivijen bude oslobođena nastave na jedan dan. Njena porodica je planirala da prisustvuje godišnjem trodnevnom verskom kongresu Jehovinih svedoka u Majncu. Uprava škole nije odobrila zahtev ove porodice da Vivijen bude oslobođena nastave i da u petak prisustvuje kongresu. Međutim, i pored toga što nisu dobili dozvolu škole, briga za Vivijeninu duhovnost podstakla je njene roditelje da je povedu na kongres. Vivijenini roditelji su uložili žalbu Ministarstvu prosvete povodom odbijanja školske uprave da Vivijan oslobodi nastave. Ipak, Ministarstvo je odbilo da kongres prizna za verski praznik i naložilo je porodici Falkone da plati novčanu kaznu.

Budući da je Ministarstvo prosvete odbilo njihovu žalbu, Vivijenini roditelji su mogli da snose neke posledice, jer prema nemačkom zakonu neopravdano odsustvo iz škole predstavlja kršenje zakonske obaveze roditelja da decu šalju u školu. Za ovaj prekršaj može se dobiti novčana, a u nekim ekstremnim slučajevima čak i zatvorska kazna. Uzevši u obzir još neke faktore, Vivijenini roditelji su smatrali da je odbijanje žalbe predstavljalo povredu njihove verske slobode i prava da svoje dete odgajaju u skladu sa svojim verskim ubeđenjima.

Vivijenini roditelji, Stefano i Eliza, podneli su žalbu Upravnom sudu kako bi osporili postupke Ministarstva prosvete. U toj žalbi su obrazložili da im celodnevna verska služba pruža mogućnost da zajedno kao porodica služe Bogu i jačaju svoju veru. Napisali su i sledeće: „Kongresi su nešto najbolje što u toku jedne godine imamo i predstavljaju posebne prilike u našoj verskoj službi.“ * Sud je presudio u korist roditelja, priznajući regionalne kongrese koje Jehovini svedoci održavaju jednom godišnje za verske praznike. Ministarstvo prosvete je uložilo žalbu na ovu presudu, navodeći da kongresi Jehovinih svedoka nisu verski praznici zato što su to svečane prilike, a ne posebni dani koji se smatraju praznicima, kao što su Božić, Uskrs ili državni praznici.

Viši upravni sud u Hesenu je 27. jula 2015. potvrdio presudu nižeg suda. Ovaj sud je naveo da definicija verskog praznika zavisi isključivo od gledišta neke verske zajednice. Sud je istakao jasnu odvojenost verskih i državnih pitanja, navodeći: „U suprotnom bi država pogazila autonomiju koju osnovni zakon [to jest, Ustav Nemačke] garantuje crkvama i verskim zajednicama, kao i njihovo pravo da same odlučuju o verskim pitanjima.“ Država ima „obavezu da čuva ideološku i versku neutralnost“.

Viši upravni sud se pozvao i na zvanični veb-sajt Jehovinih svedoka gde se objašnjava da Svedoci svoje kongrese smatraju verskim praznicima. Sud je naveo da je Ministarstvo prosvete, time što je odbilo zahtev porodice Falkone da njihovu ćerku oslobodi nastave, „zanemarilo pravo devojčice na versku slobodu [...] kao i pravo njenih roditelja [...] da u dete usađuju svoju veru i ideologiju“. Sud je zaključio da je mišljenje Ministarstva prosvete „u suprotnosti sa neutralnošću koju zahteva država“.

Nakon što je Viši upravni sud doneo presudu u njihovu korist, Vivijenini roditelji su rekli: „Kao Jehovini svedoci smatramo da je svetovno obrazovanje važno i zato se trudimo da u svoju decu usadimo ljubav prema učenju. Takođe smatramo da je versko obrazovanje veoma važno jer pomaže našoj deci da razvijaju ljubav prema duhovnim stvarima i da steknu lični odnos s Bogom. Sve to im pomaže da budu osobe pune ljubavi i poštovanja i da budu kompletne ličnosti. Zahvalni smo vlastima na njihovoj presudi.“

Armin Pikl, advokat porodice Falkone, rekao je: „Ovom presudom su kongresi Jehovinih svedoka priznati za verske praznike, a njome je potvrđeno i pravo roditelja da svoju veru usađuju u svoju decu. Učenici koji su Jehovini svedoci imaće koristi tokom svog školovanja jer će biti oslobođeni časova da bi prisustvovali ovim izgrađujućim kongresima. Nadam se da će sudije u drugim državama razmotriti ovu povoljnu presudu kada budu razmatrali slučajeve sa istom problematikom.“