U martu 2022. navršilo se 75 godina otkako su Jehovini svedoci zakonski priznati na Novom Zelandu. Sedmog marta 1947. su braća Natan Nor, Milton Henšel i Čarls Klejton, prvi misionar na Novom Zelandu koji je završio školu Galad, razgovarali sa predstavnicima parlamenta i tom prilikom su dobili dokument kojim su Jehovini svedoci zakonski priznati. Danas u ovoj zemlji revno propoveda oko 14 500 Jehovinih svedoka.

Dobra vest o Kraljevstvu je na Novi Zeland stigla 1898. Od tada je broj objavitelja stalno rastao. Katoličkoj crkvi se nije svidelo što se u našim publikacijama otkriva biblijska istina i zato su u javnosti raspirivali netrpeljivost prema Svedocima. Vlasti su 24. oktobra 1940. zabranile naše aktivnosti. Ali parlament je izmenio tu odluku 8. maja 1941. i dozvolio braći da održavaju sastanke i propovedaju. Međutim, nisu smeli da koriste literaturu, već samo Bibliju. Zabrana je zvanično ukinuta 29. marta 1945. i broj objavitelja je ponovo počeo da raste. Za samo dve godine, povećao se za 40 posto i tako je dostignut novi najveći broj od 659 objavitelja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu.

Brat Nor je 1947. obilazio podružnice i skupštine po celom svetu i tada je posetio i Novi Zeland. Tom prilikom se sastao sa predstavnicima parlamenta, kao što je već pomenuto ranije.

Nakon što su Jehovini svedoci zakonski priznati, osnovana je podružnica u Velingtonu da bi se bolje organizovalo propovedanje. Za prvog slugu podružnice je naimenovan brat Robert Lejzenbi.

U vezi sa osnivanjem podružnice i rastom broja objavitelja, brat Nor je u izveštaju o Novom Zelandu napisao: „Svi su spremni da prihvate nova zaduženja kako bi podržali podružnicu i postupali u skladu s njenim smernicama.“

Brat Nor i brat Henšel su 8. i 9. marta 1947. održali govore na posebnom sastanku u Gradskoj kući u Velingtonu, a popodnevni deo programa se održavao u zgradi tehničkog fakulteta u blizini. Bilo je prisutno skoro 500 braće i sestara.

Sestra Beril Tod, koja je tada imala 17 godina, priseća se: „To je bio najveći skup kom sam do tada prisustvovala i bili smo oduševljeni što je brat Nor tu.“ U jednom bazenu u blizini krstio se između ostalih i brat Klajd Kenti, koji je kasnije služio kao koordinator podružnice na Novom Zelandu.

Dana 10. marta 1947. još 300 njih se okupilo u Oklandu kako bi čuli govore brata Nora, Henšela i Lejzenbija. Brat Nor je rekao da se nada porastu na Novom Zelandu. „Siguran sam da će ovde biti napretka“, rekao je. „Ovo područje mnogo obećava.“

Reči brata Nora su se obistinile. Na Novom Zelandu je u narednih osam godina porast bio u proseku 18 posto. Do 1955. je bilo 2 519 objavitelja. Godine 1989. je na Novom Zelandu broj objavitelja dostigao 10 000.

Zahvalni smo Jehovi što je pomogao braći da zakonski potvrde pravo na propovedanje dobre vesti na Novom Zelandu (Filipljanima 1:7).