Dana 27. septembra 2021. Lenjinski okružni sud u Ufi proglasio je krivim našeg brata Anatolija Vilitkeviča i osudio ga na dve godine uslovne kazne. On za sada neće morati da ide u zatvor.

Anatolij Vilitkevič

• Rođen: 1986. (Habarovska oblast)

• Kratka biografija: Radi kao stolar. Oženio se Aljonom 2008. Vole kampovanje i planinarenje

  Roditelji su mu još u detinjstvu pomogli da razvije ljubav prema Stvoritelju. Naročito mu se dopalo Božje obećanje da će između ljudi i životinja jednog dana vladati mir. Krstio se 1997, kada je imao 11 godina

Anatolij Vilitkevič je 8. avgusta 2018. stavljen na spisak osoba osumnjičenih za terorizam u Rusiji. On i brat Denis Kristensen su među prvim Svedocima koji su završili u istražnom zatvoru nakon što je u aprilu 2017. godine Vrhovni sud Ruske Federacije zabranio aktivnosti Jehovinih svedoka.

Istražitelji su postavili skrivene kamere u stanu u kom žive Anatolij i Aljona. Kamere su zabeležile kako Anatolij razgovara o Bibliji sa svojim prijateljima, što je okarakterisano kao zločin. Optužen je za organizovanje aktivnosti ekstremističke organizacije.

Jedan od policajaca koji su odvodili Anatolija zlobno je rekao Aljoni da „potraži novog muža“. Anatolij kaže da je tokom istrage bio pod izuzetno velikim stresom i ogromnim emocionalnim pritiskom. „Rekli su mi da će moja supruga i oni koji su se kod nas sastajali trpeti strašne posledice ako ne priznam ono za šta me optužuju. Mnogo puta su mi rekli da će i moja žena završiti u zatvoru. U takvim trenucima sam se molio Jehovi za unutrašnji mir.“

Anatolij je više od dva meseca bio u istražnom zatvoru i skoro devet meseci u kućnom pritvoru. Više od godinu i po dana ne sme da napušta mesto prebivanja. Dok je bio u zatvoru, u svesci je zapisivao biblijske primere onih koji su takođe bili progonjeni. On kaže: „Razmišljao sam o tome da ih Jehova nije poštedeo problema, ali nije ih ni napustio. To mi je dalo veliku snagu i uverilo me da će Jehova biti i uz mene. Najvažnija stvar je ostati veran Jehovi.“ Veliko ohrabrenje bila su i pisma koja mu je supruga pisala. „Aljona mi je u jednom od prvih pisama poslala nekoliko fotografija s našim bliskim prijateljima“, kaže Anatolij. „Svake večeri sam gledao te fotografije i prisećao se nekih zanimljivih situacija koje sam sa tim ljudima doživeo. Tako sam imao osećaj da su uz mene.“

Primer Anatolija i Aljone koji postojano podnose progonstvo hrabri sve nas. Srećni smo što su naša braća i sestre u Rusiji duhovno jaki uprkos žestokom progonstvu. Zahvalni smo Jehovi što sluša molitve koje mu svi upućujemo za našu braću i sestre u Rusiji (2. Korinćanima 1:11).