Lenjinski okružni sud u Rostovu na Donu zakazao je za 17. decembar 2020. a donošenje presude u slučaju koji se vodi protiv našeg brata Ruslana Alijeva. Tužilac je tražio da Ruslan dobije uslovnu kaznu zatvora u trajanju od tri godine.

Ruslan Alijev

• Rođen: 1987. (Čunojar, Krasnojarski kraj)

• Kratka biografija: Njegova porodica se često selila, tako da su živeli u Azerbejdžanu i Ukrajini. Radio je kao zidar, prodavac, davao je časove gitare, kao i engleskog i kineskog jezika. Voli sportove, piše pesme i komponuje. Govori četiri jezika. Njegova supruga Kristina takođe govori kineski

  Kada je imao 13 godina počeo je da čita i proučava Bibliju. S vremenom je uvideo da ona ima odgovore na sva njegova pitanja o važnim stvarima u životu. Odlučio je da služi Bogu i krstio se kao Jehovin svedok 2006. godine

Dana 6. juna 2019. pokrenut je krivični postupak protiv brata Ruslana Alijeva, a 10. juna 2019. je odveden u pritvor. Nakon 24 sata je njemu i bratu Semjonu Bajbaku određen kućni pritvor. Ruslanu je najpre određeno osam nedelja kućnog pritvora, ali mu je pritvor produžavan devet puta. To znači da je u kućnom pritvoru 18 meseci. Može da kontaktira samo sa advokatom, islednikom, inspektorom i svojom suprugom. Ne sme da koristi internet niti da šalje i prima pisma i poruke.

Ruslan kaže da su on i njegova supruga pre nego što se sve ovo dogodilo često razgovarali o tome kako je takva vrsta progonstva samo pitanje vremena. On kaže: „Trudili smo se da redovno proučavamo, da idemo na sastanke i da se molimo. Na osnovu onoga što smo čitali u našim Godišnjacima i životnim pričama naše braće shvatili smo šta se i nama može desiti. Zapazili smo da su sačuvali smisao za humor i da se nisu obeshrabrili čak ni u najtežim situacijama.“ On još kaže: „Molili smo se Jehovi da nam da snage da podnesemo sve što bi nam se moglo desiti.“

Ruslanu su mnogo značili razgovori sa drugima o tome šta bi se sve moglo dogoditi. „Tražio sam utešne misli u Bibliji i ohrabrujuće članke da bih mogao umiriti i ohrabriti mnogu braću i sestre u skupštini. A onda su ti isti stihovi i članci koje sam čitao i upamtio ohrabrili mene kada mi je to bilo potrebno.“

I za Ruslana i za Kristinu bilo je veoma dobro što su se pripremili za progonstvo. Kada su im pretresli kuću, skoro se uopšte nisu uznemirili. Inspektor je tokom ispitivanja pretio da će pokrenuti krivični postupak i protiv Kristine. Ruslan kaže: „Takve pretnje nisu uplašile moju Kristinu. To me je mnogo ohrabrilo i ulilo mi dodatnu snagu.“

Kućni pritvor im je dosta otežao život. Ali Ruslan kaže: „Jehova nam je uvek pružao sve ono što nam je bilo potrebno u materijalnom, duhovnom i emocionalnom pogledu. Ništa manje nisam ni očekivao od Jehove. Što se nas tiče, još davno smo naučili da se oslanjamo na njega i da budemo zadovoljni jednostavnim životom. Zato nismo bili preterano zabrinuti.“

Na jednom saslušanju povodom produžavanja kućnog pritvora, Ruslanovim prijateljima nije bilo dozvoljeno da uđu u sudnicu. Ali braća i sestre su se okupili ispred sudnice i aplaudirali mu kada je izašao uz povike da su uz njega.

Svima nama mnogo znači dobar primer naše braće i sestara u Rusiji. Oni se i dalje u potpunosti uzdaju u Jehovu iako su bez ikakvog razloga progonjeni (Psalam 118:6-9).