U Moskvi je 1. aprila 2021. održana konferencija za novinare povodom 70. godišnjice deportacije Jehovinih svedoka u Sibir. Samo nekoliko dana kasnije, 6. aprila, Međunarodno udruženje „Memorijal“ organizovalo je naučni skup na koji su pozvani ruski stručnjaci i aktivisti koji se zalažu za zaštitu ljudskih prava. Na ovom skupu se govorilo ne samo o deportaciji iz 1951. godine, koju su sovjetske vlasti nazvale „Operacija sever“, već i o dugačkoj istoriji progona Jehovinih svedoka u Rusiji.

Operaciju sever organizovalo je sovjetsko Ministarstvo državne bezbednosti. To ministarstvo je početkom 1951. poslalo dopis Josifu Staljinu, tadašnjem vođi Sovjetskog Saveza, u kome je stajalo: „Da bi se sprečilo daljnje antisovjetsko delovanje sekte Jehovista, Ministarstvo državne bezbednosti Sovjetskog Saveza smatra neophodnim da se uhapse svi vodeći članovi te sekte i da se oni koji budu identifikovani kao Jehovisti, zajedno sa svojim porodicama, deportuju iz Ukrajine, Belorusije, Moldavije, Letonije, Litvanije i Estonije u Irkutsku i Tomsku oblast.“ Tako je prognano skoro 10 000 ljudi, to jest više od 3000 porodica. Bila je to najveća deportacija vernika u istoriji Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR).

Aleksandar Gurjanov, predsedavajući konferencije, u uvodnim rečima je rekao: „Progon te verske zajednice [...] još uvek traje i zato je danas veoma važno sa istorijske tačke govoriti o Operaciji sever.“

Pavel Poljan, istoričar, geograf i stručnjak u oblasti prisilnih migracija u SSSR-u, govorio je o istoriji Jehovinih svedoka u Sovjetskom Savezu i naveo jedan od razloga zbog kojih su bili deportovani. Ministarstvo državne bezbednosti je krajem 1940-ih i početkom 1950-ih počelo da primećuje da su Jehovini svedoci izuzetno dobro organizovani. Gospodin Poljan je još rekao: „[Jehovini svedoci] su odlični propovednici, što se uopšte nije dopadalo ateističkim vlastima.“

Valerij Borščev, aktivista za ljudska prava i potpredsednik moskovskog Helsinškog odbora, govorio je o tome kako su sovjetske vlasti pokušavale da „prevaspitaju“ Jehovine svedoke koristeći se propagandom i drugim podmuklim metodama. S vremenom su „poverenici [za verska pitanja] shvatili da je sve to uzaludno i da ne donosi rezultate“, rekao je gospodin Borščev. „Moramo odati priznanje Jehovinim svedocima. Ostali su nepokolebljivi u svojim stavovima.“

Sergej Davidis, član veća Centra za ljudska prava „Memorijal“, koji ujedno vodi i program za podršku političkim zatvorenicima, govorio je o eskalaciji progonstva Jehovinih svedoka u Rusiji od 1998. On je rekao da se odluka Vrhovnog suda iz aprila 2017, kojom su raspuštena pravna tela Jehovinih svedoka, uveliko zasnivala na optužbi da Jehovini svedoci tvrde da je njihova religija bolja od svih drugih. „Očigledno je da je takva optužba besmislena“, rekao je gospodin Davidis. „Pripadnici svih religija uvereni su da je njihova religija prava.“

Brat Jaroslav Sivuljski, predstavnik Evropskog udruženja Jehovinih svedoka, govorio je prisutnima o onome što su mu pričali njegovi roditelji koji su bili prognani u Sibir. Naveo je mnoge probleme s kojima su se suočavali Jehovini svedoci koji su se tamo naselili. Neke porodice bile su ostavljene u hladnim sibirskim šumama bez krova nad glavom. Braća su iskopala velike rupe u zemlji u kojima su mesecima živeli sa svojim porodicama pre nego što su sagradili neke trajnije objekte. Dok su živeli u šumama, često su jeli koprivu i koru drveta. Mnogi su umrli od gladi ili bolesti.

Brat Sivuljski je rekao da su 1951. Jehovini svedoci bili deportovani iz istog razloga iz kog ih Rusija danas progoni. Vlasti smatraju da je politička neutralnost Jehovinih svedoka znak da ne poštuju državnu vlast, što naravno nije tačno. Previđaju činjenicu da su Jehovini svedoci poznati po tome da poštuju vlasti, da se drže zakona i da su vredni radnici.

Predsedavajući konferencije, Aleksandar Gurjanov, u zaključku je rekao nekoliko reči o trenutnoj situaciji u Rusiji: „Vlasti pokazuju posebnu netrpeljivost baš prema toj verskoj zajednici.“ Konferencija je sve prisutne podsetila da se 70 godina nakon deportacije istorija ponavlja. Građani koji poštuju zakon ponovo su proglašeni zločincima samo zato što ispovedaju svoju veru, a to je pravo koje im je zagarantovano Ustavom.

Snimak konferencije dostupan je samo na ruskom jeziku.