Prvog aprila 2021. u Moskvi je bila održana konferencija za novinare povodom 70. godišnjice Operacije sever, koja je izvedena 1951. Tada je skoro 10 000 Jehovinih svedoka iz šest republika bivšeg Sovjetskog Saveza vozom deportovano u Sibir. Šest učesnika na ovoj konferenciji, među kojima su bili stručnjaci za verska pitanja i ljudska prava, držalo je govore i odgovaralo na pitanja novinara. Oni su govorili o onome što se događalo tokom Operacije sever, ali i o sadašnjem progonstvu Jehovinih svedoka u Rusiji. Cela konferencija je prenošena putem interneta.

Jaroslav Sivuljski, predstavnik Evropskog udruženja Jehovinih svedoka čija je porodica takođe prognana u sklopu Operacije sever, izneo je mnoge pojedinosti o nehumanim uslovima koji su vladali tokom deportacije. On je rekao: „Na osnovu dostupnih dokumenata sa sigurnošću možemo potvrditi da su bila deportovana ukupno 9 793 Jehovina svedoka sa svojim porodicama. Ta brojka uključuje i one koji su umrli i one koji su se rodili na putu za Sibir.“

Sergej Ivanjenko, stručnjak za religiozna pitanja u Rusiji, govorio je o ulozi sovjetske propagande u Operaciji sever, kao i o njenoj ulozi u progonstvu Jehovinih svedoka koje se trenutno dešava u toj zemlji. Temeljno analizirajući celu situaciju, gospodin Ivanjenko je istakao nepokolebljivost Jehovinih svedoka: „Žestoko progonstvo Jehovinih svedoka koje u Ruskoj Federaciji traje od 2017, potpuno je uzaludno. To potvrđuju i Operacija sever kao i analiza trenutne situacije koja jasno pokazuje da Jehovine svedoke ništa ne može poljuljati u njihovoj veri i sprečiti ih da zastupaju svoja ubeđenja. Čini se da bi bilo u interesu ruske vlasti da ponovo omogući Jehovinim svedocima da ispovedaju svoju veru bez zakonskih restrikcija.“

Artur Artemjev, kazaški stručnjak na području religije i autor knjige Jehovah’s Witnesses in Kazakhstan: A Social-Historical and Religious Analysis (revidirano 2020), rekao je da čak ni najokrutnije sovjetske metode nisu uspele izbrisati iz postojanja Jehovine svedoke niti umanjiti njihovu revnost. Naprotiv, u njegovoj zemlji je tokom sovjetske vlasti broj Jehovinih svedoka porastao. Nešto slično je izjavio i Valerij Borščev, stručnjak za ljudska prava i član moskovskog Helsinškog odbora. On je rekao: „Progonstvo samo još više jača Jehovine svedoke. Vlasti to jednostavno moraju shvatiti.“

Valentin Gefter, član Stručnog veća pri Kancelariji poverenika za ljudska prava u Rusiji, održao je govor sa temom „Zatvorenici zbog prigovora savesti u savremenoj Rusiji“. Jehovini svedoci koji u Rusiji završe u zatvoru ne mogu se svrstati u političke zatvorenike jer su zatvoreni zbog prigovora savesti. On je još istakao da se „Jehovini svedoci ne bune protiv države“. Zatim je objasnio da su Jehovini svedoci politički neutralni jednostavno zbog svojih verskih ubeđenja. Zato je zatvaranje Jehovinih svedoka potpuno nepotrebno i nepravedno.

Poslednji govornik bio je Aleksandr Verhovski. On je član Predsedničkog veća za ljudska prava i direktor Centra za informacije i analizu SOVA. Taj centar pomno prati i beleži sve slučajeve nepravilne primene Zakona o suzbijanju ekstremizma, među kojima su i slučajevi Jehovinih svedoka. U svom govoru je analizirao trenutno progonstvo Jehovinih svedoka u Rusiji. „Hoće li napadi na Jehovine svedoke prestati? To je veoma važno pitanje na koje nemamo odgovor.“ Gospodin Verhovski je uveren da će ruske vlasti pre ili kasnije morati da prekinu sa progonstvom Jehovinih svedoka. On je ponudio nekoliko opcija za izmenu i dopunu Zakona o suzbijanju ekstremizma. Na taj način bi se država bolje štitila od stvarnih ekstremista i ne bi kršila prava miroljubivih vernika, kao što su Jehovini svedoci.

Novinari su mogli postavljati pitanja o onome što su čuli.

Tog istog dana održana je akademska konferencija u Kišinjevu (Moldavija) pod pokroviteljstvom Instituta za istoriju Moldavske akademije nauka, Državnog univerziteta Aleku Ruso u Balciju i Državnog univerziteta Bogdan Petriceicu Hasdeu u Kahulu. Još jedna konferencija zakazana je za 9. april u Ukrajini.