Tokom saslušanja povodom žalbe 16. maja 2019, Denisu je bilo dozvoljeno da govori u svoju odbranu skoro ceo sat. Sledi prepis Denisovog obraćanja sudu:

Pre mnogo godina, jedan užasan čovek izgovorio je ove reči: „Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina.“ Ta laž, koju su mnogi želeli da predstave kao istinu, dovela je do velikih problema i nanela ogromnu patnju mnogim nedužnim ljudima.

Sve se to dogodilo u prošlosti i danas je opšteprihvaćeno mišljenje da su obrazovani ljudi u 21. veku nešto naučili iz istorije.

Ali izgleda da nije tako. Iste metode se koriste na mom suđenju, kao i na suđenju drugim Jehovinim svedocima u Rusiji. I ponovo laž dovodi do velikih problema i nanosi patnju nedužnim ljudima.

U mom slučaju, ta laž se odnosi na to da sam ja navodno u tajnosti nastavio aktivnosti Lokalne verske zajednice Jehovinih svedoka u Orelu, koju je sud proglasio ekstremističkom i zabranio.

Ova optužba je mnogo puta ponovljena tokom suđenja, iako nije pružen nijedan dokaz koji bi je potvrdio. Na taj način izgleda da su pokušali da od te laži naprave istinu.

Istina je da ja nikada ni na koji način nisam bio deo pravnog tela Jehovinih svedoka u Orelu.

Istina je da jesam vernik, Jehovin svedok. Moji prijatelji i ja idemo na razne verske sastanke koje održava verska grupa koja nema nikakve veze s Lokalnom zajednicom Jehovinih svedoka u Orelu, i ti sastanci su u skladu sa članom 28 Ustava Ruske Federacije i ne krše zakon.

Nisam nastavio aktivnosti Lokalne zajednice Jehovinih svedoka u Orelu i nisam prekršio nijedan ruski zakon. Nikada nisam učestvovao u bilo kakvim ekstremističkim aktivnostima.

Mnogi su me pitali: „Zašto su miroljubivi ljudi kao što su Jehovini svedoci prikazani kao ekstremisti i u čemu je taj njihov navodni ekstremizam?“ Moj odgovor je: „Ne znam.“

Jehovini svedoci vole svoje bližnje kao sebe. Oni se trude da čine dobra dela u korist drugih (da pomognu društvu). To su pošteni ljudi koji su poslušni vlastima i plaćaju poreze. U čemu je njihov „ekstremizam“? Ja zaista ne znam, a tokom ovog suđenja još uvek nisam dobio odgovor na to pitanje.

Optužen sam da sam nastavio aktivnosti malog pravnog tela koje ima oko deset članova i koje je sud proglasio ekstremističkim. Kada i na koji način sam nastavio aktivnosti tog pravnog tela? Koje sam to ekstremističke aktivnosti preduzeo?

Nisam dobio nikakav odgovor na ova pitanja sve vreme suđenja. A znate li zašto? Zato što pokušavaju da od laži naprave istinu tako što je neprestano ponavljaju!

Ovde u Rusiji se neko zaista svojski trudi da miroljubive Jehovine svedoke predstavi kao ekstremiste, ali to nije u redu i ne može biti dalje od istine. Jehovini svedoci nisu ekstremisti. A znate li zašto?

Kao prvo, Jehovini svedoci nikada ne uzimaju oružje i ne učestvuju u bilo kakvim sukobima. Tokom Drugog svetskog rata u Nemačkoj, žrtvovali su svoje živote jer nisu hteli da služe u nemačkoj vojsci. Nisu išli na Istočni front i nisu ubijali sovjetske vojnike.

U SSSR-u, Jehovini svedoci su bili meta žestokog progonstva i bili su označeni kao antikomunisti i neprijatelji naroda. Ali oni nisu mrzeli svoje progonitelje.

Jehovini svedoci su danas ujedinjeni u međunarodno bratstvo koje sačinjavaju ljudi različitih nacionalnosti i etničke pripadnosti. Žive u miru i slozi. To dokazuje da, iako smo različiti, možemo savladati razlike koje dele čovečanstvo.

Kao drugo, nigde na svetu, osim u Rusiji, Jehovini svedoci nisu optuženi za ekstremizam. Jehovini svedoci postoje i deluju u preko 200 zemalja i teritorija širom sveta. Poznati su kao miroljubivi ljudi koji nemaju nikakve veze sa ekstremizmom.

Sve ih ujedinjuje isto biblijsko učenje, koje ih podstiče da pokazuju dobre osobine kao što su ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, [blagost] i samosavladavanje.

U Bibliji se ove osobine zovu „plodovi duha“ i takve osobine ne stvaraju probleme u društvu. Te osobine nemaju ništa zajedničko sa ekstremizmom. Baš naprotiv, one koriste svim ljudima.

Kao treće, primenu ruskog Zakona o suzbijanju ekstremističkih aktivnosti na Jehovine svedoke osudili su stručnjaci za ljudska prava u Rusiji. Mnogi od njih su jasno rekli da je to sramota za Rusiju kao demokratsku zemlju u kojoj postoji vladavina prava. Ovi uvaženi stručnjaci ne bi osudili takvu primenu zakona da među Jehovinim svedocima postoje samo i naznake ekstremizma.

Kao četvrto, međunarodna zajednica je takođe osudila primenu Zakona o suzbijanju ekstremističkih aktivnosti na Jehovine svedoke u Rusiji. Parlamentarna skupština Saveta Evrope apelovala je na ruske vlasti da prestanu da koriste ovaj zakon protiv Jehovinih svedoka. Savet UN za ljudska prava više puta je izrazio zabrinutost jer se u Rusiji zakon protiv ekstremizma zloupotrebljava u slučaju Jehovinih svedoka i jer su zbog toga progonjeni nedužni ljudi.

Isus Hrist je upozorio svoje sledbenike: „Ako su progonili mene, progoniće i vas“ (Jovan 15:20). a On je na kraju bio osuđen i pogubljen na osnovu lažne optužbe za ekstremizam, što je bila ogromna nepravda.

Ali mi ne živimo u prvom veku, niti u Srednjem veku. Mi živimo u 21. veku, vremenu ljudskih prava i verske slobode – prava koja svi ljudi jednako imaju.

Da li je zaista moguće zabraniti nekome da veruje u Boga i baciti ga u zatvor zbog toga? Uveren sam da je to pogrešno. To se dešava samo pod totalitarnim režimima, ne u demokratskim zemljama u kojima vlada pravo, a nadam se da je i Rusija takva zemlja ili makar teži da bude.

Tokom ovog suđenja, čuo sam da neki u Rusiji smatraju da je ekstremizam kada neko veruje da je njegova religija prava i kada otvoreno govori o tome. To nema nikakvog smisla jer svi religiozni ljudi veruju da je baš njihova religija prava. Zašto bi pripadali toj religiji ako ne bi verovali da je prava?

Ako je taj argument dovoljan da neko bude proglašen ekstremistom, onda Isus Hrist takođe odgovara tom opisu. On je Pontiju Pilatu rekao: „Ja sam se zato rodio i zato sam došao na svet, da svedočim za istinu. Svako ko je na strani istine sluša moj glas“ (Jovan 18:37).

To znači da [biblijska] istina postoji. Isus je propovedao tu istinu i prenosio je svojim učenicima. On nije govorio o istini uopšte. On je govorio o istini koja se odnosila na Božju nameru. Kratko rečeno, Bog je želeo da Isus, „sin Davidov“ (njegov potomak), služi kao Prvosveštenik i Vladar Božjeg Kraljevstva.

Isus je objasnio da je glavni cilj njegovog dolaska na zemlju, njegovog zemaljskog života i službe bio da objavi istinu o tom Kraljevstvu. Da li ljudi smatraju Isusa ekstremistom samo zato što je govorio o istini?

Jehovini svedoci slede njegov primer i propovedaju o istini koja je zapisana u Bibliji, i koja kaže da je Božje Kraljevstvo jedino rešenje za sve ljudske probleme. Oni svim ljudima propovedaju ono što je zapisao u Božjoj Reči, Bibliji.

Isus je jednom u molitvi rekao Bogu: „Posveti ih istinom. Tvoja reč je istina“ (Jovan 17:17). Prema tome, važno je da svi ljudi saznaju za istinu iz Biblije. Ta istina je dobra za ljude i nema nikakve veze sa ekstremizmom.

Jehovini svedoci nisu jedini koji cene Bibliju. Ruski naučnik, Mihail Lomonosov je rekao: „Stvoritelj je ljudskom rodu dao dve knjige. U jednoj je pokazao svoju veličinu, a u drugoj svoju volju. Prva je – ovaj vidljivi svet koji je On stvorio [...] Druga je – Sveto pismo.“

Lomonosov je sigurno pažljivo proučavao Sveto pismo i bio je u pravu. O Bogu možemo mnogo naučiti posmatrajući ono što je stvorio. A još više možemo naučiti o njemu čitajući, proučavajući i istražujući njegovu Reč, Bibliju.

Biblija za sebe kaže: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje [...] za vaspitavanje u pravednosti, da Božji čovek bude sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Za svako dobro delo!

Na hrišćanskim sastancima, koje posećujem i na kojima učestvujem, a koje je održavala verska grupa koja nije povezana s Lokalnom verskom zajednicom Jehovinih svedoka u Orelu, učimo kako činiti dobro ljudima.

Na ovom suđenju su prikazana dva video-snimka naših sastanaka od 19. i 26. februara 2017, i na njima se jasno vidi da nije u pitanju nikakav ekstremizam. Govorili smo o biblijskim učenjima koja su korisna za sve ljude. Ti verski sastanci su održani u miru i svi su bili radosni, što je karakteristika svih sastanaka Jehovinih svedoka.

Biblijska načela o kojima smo govorili ne nanose štetu ljudima. Baš naprotiv, ona im pomažu i donose im utehu. Za one koji su ožalošćeni zbog gubitka voljene osobe, u Bibliji se nalazi obećanje: „Kao poslednji neprijatelj biće uništena smrt“ (1. Korinćanima 15:26).

Ljudi su nemoćni pred smrti i plaše je se, ali ne i Bog. On je u Isaiji 25:8 obećao: „Zauvek će uništiti smrt. Suvereni Gospod Jehova obrisaće suze sa svakog lica.“

Zamislite samo to vreme! Neće više biti sahrana ni groblja. Suze radosnice poteći će kada Bog bude ispunio fantastično obećanje o uskrsenju mrtvih. Konačno će biti zalečene bezbrojne rane koje je nanela smrt.

Meni lično te reči mnogo znače jer sam izgubio mnoge ljude koje sam voleo. Dok sam bio u zatvoru umrla je osoba koju sam mnogo voleo i koja mi je mnogo značila – moja baka Helga Margreta Kristensen.

Ona je prva u mojoj porodici proučavala Bibliju i postala Jehovin svedok. Ona je mene i mog oca naučila biblijskoj istini. Mnogi koji su je poznavali, komšije, kolege, rođaci, voleli su je i poštovali.

Ona je takođe sve ljude volela i poštovala, bez obzira na to koje su vere, nacionalnosti ili boje kože. Trudila se da svima pomogne, činila je dobra dela za svoje komšije. Nažalost, neki bi je verovatno nazvali ekstremistom. Ali mnogi razumni ljudi se ne bi složili s tim.

Jedva čekam dan kada će je Bog vratiti u život i kada ćemo se ponovo sresti. Na žalost, nisam mogao da budem na njenoj sahrani. Nisam mogao da tešim svoju porodicu u tom teškom periodu jer sam bio u zatvoru zbog besmislene optužbe za ekstremizam.

Biblijska nada u uskrsenje mrtvih me teši i uverava me da je nisam izgubio zauvek i da ću je jednog dana ponovo videti na rajskoj zemlji pod vladavinom Božjeg Kraljevstva. Ako ta nada može da me uteši i pomogne mi, verujem da može utešiti i druge i pomoći im.

Još jedno biblijsko učenje o kojem se govori na našim sastancima jeste učenje da će zemlja u budućnosti biti raj u kom će biti dovoljno hrane i u kom će vladati mir među ljudima, gde niko neće biti bolestan, kao što je zapisano u proročanstvu iz Isaije 33:24: „Niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam.‘ Narodu koji tamo živi oprostiće se prestupi.“

Da li propovedanje o ovim obećanjima može naškoditi društvu? Ova obećanja pružaju nadu ljudima i donose im radost. Sam Isus je rekao: „Srećni su oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ (Luka 11:28).

Lična je stvar hoće li neko verovati u to ili neće. Bog nikoga ne prisiljava da mu služi. U Jeremiji 29:11 piše: „’Jer ja znam šta nameravam s vama‘, govori Jehova, ’nameravam da vam dam mir, a ne nevolju, da vam dam budućnost i nadu.‘“

Bog nam svima nudi najbolji način života – da budemo bliski s njim. Jehovini svedoci pozivaju sve ljude da izaberu to, da budu prijatelji s Bogom i dobiju večni život. To nema nikakve veze sa ekstremizmom. Šta ja to radim što je ekstremističko i zašto žele da me osude na šest godina zatvora?

Nisam se ponašao kao kriminalac niti ekstremista. Moje komšije, policija u mom kraju i stražari u zatvoru govore dobro o meni. Prema tome, još jednom želim da postavim ovo pitanje: Šta ja to radim što je ekstremističko i zašto žele da me osude na šest godina zatvora?

Ne razumem o čemu se radi, i to ne mogu da razumem već dve godine. Možda će Apelacioni sud biti u mogućnosti da mi pruži odgovore na ova pitanja, jer mi ih suđenje nije pružilo.

Kao što sam već rekao, živimo u 21, a ne u Srednjem veku. Čovečanstvo je napredovalo. Ali veoma je tužno što je ruski narod ponovo progonjen zbog svoje vere i što je čak mučen zbog vere.

Tokom ispitivanja sedmoro Jehovinih svedoka 15. februara 2019, Istražni komitet u Surgutu pribegao je metodama mučenja kako bi izvukao odgovore koje je želeo. Vernicima nije bilo dozvoljeno da se pozovu na član 51 Ustava Ruske Federacije kako ne bi svedočili protiv sebe i članova porodice, iako se Ustav odnosi jednako na sve građane Rusije.

Bili su prisiljeni da kleče s rukama podignutim u vazduh, udarani su po glavi i telu, ponižavani na nacionalnoj i verskoj osnovi. Na glave su im stavljali kese i obmotavali im lepljivu traku oko vrata tako da nisu mogli da dišu, ruke su im bile vezane na leđima, a vezane su im bile i noge. Na njih su vikali i bili su prisiljeni da daju neke izjave. Nekoliko puta su neki od njih bili na ivici smrti i onesvestili se jer nisu mogli da dišu. Onda su ih polivali vodom i mučili elektro šokovima.

Sve je to pažljivo dokumentovano u ekspertskoj studiji, ali nijedna optužnica nije podneta protiv Istražnog komiteta. Ljudi na odgovornim položajima jednostavno zatvaraju oči ili tvrde da su vernici sami sebi naneli povrede. Ali to je smešno! To je užasna laž!

Sve ovo nanosi sramotu Rusiji i nadam se da će počinioci biti sudski gonjeni i kažnjeni. Kako mogu tako nešto da rade drugim ljudima? Kako mogu da se služe istim sadističkim metodama kojima su se služili Hitler i Staljin? Nadam se da situacija nije ista kao tada. Iskreno se nadam da je bio u pitanju propust koji će uskoro biti ispravljen.

U presudi stoji: „Nastavljanje aktivnosti verske organizacije koja je zabranjena pravosnažnom presudom zbog ekstremističkih aktivnosti samo po sebi predstavlja krivično delo i kažnjivo je kao akt ekstremizma.“ To je u redu. Ali kakve to veze ima sa mnom?

Ništa od ovoga nema veze sa mnom. Ja nikada nisam bio deo pravnog tela Jehovinih svedoka u Orelu. Nisam nikako mogao da nastavim njegove aktivnosti.

Sve moje hrišćanske aktivnosti povezane su sa verskom grupom koja nije imala nikakve veze s pravnim telom iz Orela. Sve što sam radio bilo je u skladu sa zakonom i u skladu sa članom 28 Ustava Ruske Federacije.

Nikada nisam smatrao da su moji postupci nastavak „nelegalnih“ aktivnosti Lokalne verske zajednice Jehovinih svedoka u Orelu. U jednom telefonskom razgovoru koji smo takođe čuli tokom suđenja, rekao sam svom prijatelju: „Mi smo verska grupa. Mi nemamo veze s Lokalnom verskom zajednicom ili Administrativnim centrom.“

Niži sud je ovo zanemario i umesto toga pozvao se na lažno svedočenje A. P. Jermolova, agenta FSB. Apelacioni sud može da proveri da je A. P. Jermolov u stvari Oleg Genadijevič Kurdjumov.

Oleg Kurdjumov je prvo u svom iskazu inspektoru rekao da ne zna ništa i pozvao se na član 51 Ustava Rusije. Narednog dana je pod imenom A. P. Jermolov dao drugačiji iskaz. Kasnije je više puta svedočio pod ovim lažnim imenom.

Kada smo tokom suđenja gledali video-snimke naše verske službe od 19. i 26. februara 2017, a te verske službe nisu imale nikakve veze s verskom zajednicom iz Orela, bilo je jasno da ih je tajno snimio upravo Oleg Kurdjumov. Bilo je zanimljivo koliko je bilo očigledno da on drži kameru. Kamera se pomerala kada se on pomerao i kada bi mu neko prišao, mogli ste jasno da čujete kako kaže: „Zdravo, ja sam Oleg.“

To znači da on kao prvo radi kao tajni agent FSB i snima naše verske sastanke. Zatim se pojavljuje pod svojim pravim imenom i kaže da ne zna ništa. Sledećeg dana laže, koristi lažno ime, a kasnije laže na sudu i predstavlja se kao tajni svedok. Da li je to u redu?

Prema zakonu, agenti FSB ne mogu svedočiti na sudu pod drugim imenom. Ali tužilac, tužilaštvo i niži sud prosto su zažmurili na ovo i dozvolili mu da svedoči. I sada se to svedočenje koristi protiv mene. Jednostavno ne mogu da razumem kako je niži sud to dozvolio.

Još mi je teže da razumem kako je tužilaštvo to dozvolilo. Ono treba da postupa u skladu s ruskim zakonima, a ne da ih krši. Ali dozvolili su da se ovako nešto dogodi jer su zatvorili oči pred tim.

Tražim od apelacionog suda da me ispravno razume. Nemam ništa lično protiv ovih ljudi. Uveren sam da su to dobri i fini ljudi sa kojima bih nekada u budućnosti voleo da popijem kafu i da se zajedno smejemo ovome. Ali nisam zadovoljan njihovim traljavim radom, koji je u najmanju ruku užasno obavljen.

Razumem da nižem sudu odgovara da koristi lažno svedočenje FSB agenta pod drugim imenom, pošto taj svedok nema savest i nije mu problem da laže i iskrivljuje istinu i govori sudu ono što mu je potrebno da bi me osudio.

Takvom svedoku se ne može verovati i ne može se smatrati izvorom pouzdanih informacija. Ne može biti ispravno koristiti lažno svedočenje da bi se nevini ljudi slali u zatvor.

Pre oko dve godine, rekao sam sudu na jednom od mnogih saslušanja povodom produženja pritvora: „Tražim od vas da mi vratite moj život.“ I dalje tražim to isto.

Kada se radi o mom odlasku u zatvor, imam osećaj da ne žele samo da me odvoje od društva i osude me. Oni žele da me sakriju od javnosti kako ljudi ne bi znali šta se ovde događa.

U stvari smatram da je moj pritvor protivzakonit i nehuman. Cilj pritvora je da mi onemogući dobru odbranu i da me spreči da predstavim medijima šta se dešava. Ali doći će vreme da to uradim.

Da, želim da me oslobodite kako bih mogao da nastavim da mirno i povučeno živim u ovom predivnom gradu sa svojom suprugom Irinom. Skoro dve godine ne mogu da odlučujem o svom životu. Moram da živim onako kako su mi drugi odredili.

FSB me je oklevetao i naneo sramotu mom imenu. Koristili su falsifikovana dokumenta i ekspertske studije, kao i lažna i tajna svedočanstva protiv mene.

Sve su to uradili kako bi jednog miroljubivog vernika predstavili kao ekstremistu koji predstavlja pretnju po druge i po nacionalnu bezbednost Rusije. Te optužbe su smešne i apsurdne.

Tužno je što je sud podržao te optužbe i ignorisao činjenice. Časni sudijo, molim vas zaustavite ove nesporazume i utvrdite šta je istina. Molim vas: „Vratite mi moj život!“

Kao što sam rekao pre tri meseca na nižem sudu: „Jedini ishod ovog suđenja sa kojim bih se složio jeste da budem oslobođen optužbi i pušten na slobodu i da mi se uputi izvinjenje i plati odšteta. Ne bih prihvatio ništa manje od toga.“ I dalje mislim isto.

Bilo koja druga presuda ne bi bila pravedna i ja bih uložio žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Tamo bih sigurno dobio slučaj.

Nakon toga bi Evropski sud za ljudska prava, ljudi širom sveta i sigurno mnogi ljudi na visokim položajima u Rusiji, uključujući i ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina, bili iznenađeni i pitali se zašto sud u Orelu nije video ono što je očigledno – da je suđenje protiv mene izgrađeno na lažima od kojih su pokušali da naprave istinu tako što su ih neprestano ponavljali.

Da li je zaista neophodno ići dotle da bi se ostvarila pravda? Ako apelacioni sud danas proceni da je to neophodno, onda želim da obavestim vas i sve koji su danas ovde prisutni, kao i one koji prate ovaj slučaj: „Spreman sam na to.“

Neću odustati jer znam da nisam kriv za ove optužbe i da je istina na mojoj strani. Ne bojim se da budem poslat u zatvor, iako bi to bila potpuno nepravedna odluka.

Ne bojim se, nisam zabrinut. Osećam unutrašnji mir. Moj Bog Jehova me nikada neće napustiti i već vidim ispunjenje ovih divnih reči:

Bog nepravedan nije,

on ne zaboravlja trud moj sav

i zato je uz mene,

sa Jehovom ja nisam sam.

I sve do samog kraja,

on brine za me i štiti me,

jer Jehova moj je Otac,

Bog, Prijatelj.

To je sve. Hvala vam što ste me saslušali.