Oleg Danilov i Vladimir Ermolajev su Jehovini svedoci koji, poput mnogih drugih njihovih suvernika, trpe progonstvo u Rusiji. Ova dva hrabra brata pričaju kako im primer njihovih rođaka, koji su takođe verno i hrabro služili Bogu, daje neophodnu snagu da istraju.

Olegovi deda i baba, Fjodor i Jekaterina Rigel, postali su Jehovini svedoci 1958. Pošto je u to vreme država progonila Jehovine svedoke, vlasti su im jednom prilikom pretresle dom, oduzele imovinu i novčano kaznile Fjodora. Međutim, Fjodor je i dalje sa svojom porodicom nastavio da služi Bogu.

Progonstvo i ismevanje nije zaobišlo ni njihovu decu, Alfreda i Elu (Olegovu majku). Ali i njih dvoje su sačuvali jaku veru. Kada je Alfred kasnije bio pozvan u vojsku, on je to odlučno odbio zbog čega je proveo tri godine u zatvoru.

Oleg Danilov je, poput svog ujaka, osuđen na tri godine zatvora zbog svoje vere. On je od marta 2021. zatvoren i razdvojen od svoje supruge, Natalije, i njihova dva sina, Ilje i Nikite. Njegova porodica se uzda da će Jehova biti uz njih i dati im snage da istraju, kao što je bio uz Olegove rođake.

Oleg kaže: „Često razmišljam o mojim rođacima i braći i sestrama koji su živeli u vreme Sovjetskog Saveza. Oni su istrajali i pri tom ostali radosni. Za mene je to nepobitan dokaz da su imali Jehovin duh. Siguran sam da ćemo i moja porodica i ja istrajati i ostati radosni.“

Vladimirova baka, Ana Ermolajeva, čula je za istinu 1953. u Serebrovu, selu u Irkutskoj oblasti. Bila je prva u tom selu koja je postala Jehovin svedok. To je izazvalo veoma negativne reakcije njenih komšija, a njena majka od tad više nije pričala s njom.

Kad su vlasti čule da Ana propoveda drugima, optužili su je da je loša majka i pretili da će joj oduzeti sina.

Braća i sestre iz Anine skupštine su napisali pismo u kom su objasnili da je ona dobra i brižna majka. Jedan brat je to pismo odneo u Moskvu i predao ga tadašnjem premijeru, Nikiti Hruščovu. On je naložio da se ta stvar ispita. Ana je oslobođena optužbi i njen sin Vladimir je ostao sa njom.

Ana je imala i ćerku Nadeždu. Ona je 1970. osetila snažne bolove u stomaku pa su je odveli u bolnicu. Lekari su je odmah odveli u operacionu salu iako nisu ni utvrdili tačnu dijagnozu. U toj brzini su takođe insistirali na transfuziji. Ana i Nadežda su to odbile zbog svojih verovanja. Lekari su ignorisali njihove želje i Nadeždi dali transfuziju pogrešne krvne grupe. Nažalost, ona je ubrzo umrla. U želji da prikriju svoju grešku, lekari su u poznatim novinama optužili Anu da je „žrtvovala svoje dete“.

Ta tragedija je na neočekivan način uticala na Aninog muža Valentina. On nikada nije imao ništa protiv toga što ona vaspitava njihovu decu po biblijskim merilima, ali on ih nije prihvatao. Međutim, kad je osetio podršku Aninih suvernika u tim teškim trenucima, počeo je da proučava Bibliju i postao je Jehovin svedok.

Ana i Valentin su odgajali svog sina Vladimira u duhu biblijskih načela. On se oženio svojom suvernicom po imenu Ljubov. Njih dvoje su svog sina, Vladimira, takođe učili da veoma ceni Bibliju i njene vrednosti.

Policija je februara 2020. izvršila pretres u kući Vladimira i njegove žene Valerije. Vladimir je uhapšen, priveden, a zatim držan u kućnom pritvoru skoro dva meseca. Optužen je da učestvuje u organizovanju aktivnosti zabranjene organizacije i trenutno čeka presudu. Ako bude proglašen krivim, mogao bi da dobije zatvorsku kaznu i do 15 godina zatvora. On ne razmišlja preterano o ishodu suđenja i mnogo mu znači dobar primer njegovih roditelja, kao i dede i babe.

„Čast mi je da podnesem sramotu zbog Božjeg imena“, kaže Vladimir. „Moji roditelji i deda i baba su istrajali u teškim vremenima i ostali su verni Bogu. Uveren sam da ću i ja uspeti.“

Poput Olega i Vladimira, mnogi drugi Svedoci iz Rusije cene nasleđe koje su im ostavili rođaci koji su sačuvali svoju veru. Svima nam mnogo znači dobar primer tih vernih Božjih slugu iz prošlosti, kao i onih koji sada istrajavaju pod progonstvom i želimo da se ugledamo na njihovu veru (Jevrejima13:7).