Dana 20. maja 2021, Lenjinski okružni sud u Saratovu proglasio je našeg brata Rustama Seidkulijeva krivim i osudio ga na dve i po godine zatvora. On je odmah odveden u zatvor.

Rustam Seidkulijev

• Rođen: 1977. (Ašhabad, Turkmenistan)

• Kratka biografija: Odrastao je samo sa majkom. Počeo je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima 1993. Majka mu se pridružila dve godine kasnije. Pre nego što se krstio kao Jehovin svedok, dva puta je bio u zatvoru u Turkmenistanu zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka

  Budući da se uverio da Biblija sadrži veoma praktične i mudre savete i da se njena proročanstva ispunjavaju, 1998. odlučio je da se preda Jehovi i da se krsti. Njegova porodica se preselila u Rusiju 2000. godine kada je njegov poočim deportovan zato što je Jehovin svedok

  Radio je kao tehničar telekomunikacija i kao građevinski radnik. Sa suprugom Julijom se upoznao 2001. Vole kuglanje, boravak u prirodi i stoni tenis. Od septembra 2019. brinu o Rustamovim roditeljima

U martu 2019, jedan agent Federalne službe bezbednosti došao je u kuću brata Rustama Seidkulijeva i njegove supruge Julije. Svojim vozilom je blokirao prilazni put. Zasebno ih je ispitivao, a zatim im je uručio poziv da se jave na daljnje ispitivanje.

Dana 15. februara 2020. Rustam i Julija su uhapšeni u jednom tržnom centru. Rustam je zadržan u pritvoru. Kasnije mu je lokalni sud odredio kućni pritvor. Najpre je dva meseca proveo u jednoj zatvorskoj ustanovi i nije mu bilo dozvoljeno da viđa suprugu. Kada je prebačen u svoju kuću, bilo mu je zabranjeno da koristi internet ili da na neke druge načine komunicira sa ljudima van svog doma. Kućni pritvor mu je produžavan sedam puta. Do sada je proveo 217 dana u kućnom pritvoru.

Rustam se za to vreme suočio sa mnogim poteškoćama. Jedno vreme mu je bilo dozvoljeno da izlazi u šetnju samo između 9 i 11 sati ujutru. Nametnuta su mu i druga ograničenja, tako da nije smeo da radi u dvorištu niti da popravi krov. On je ispričao šta mu je pomoglo da zadrži pozitivan stav: „Dok sam bio u kućnom pritvoru imao sam više vremena da se molim i da duboko razmišljam o nekim duhovnim stvarima. Stalno sam se nečim bavio i planirao šta ću raditi, tako da nisam bio potišten i uznemiren. Znao sam da su neki moji suvernici u zatvoru i da im je mnogo teže nego meni.“

Rustamu daje snagu i razmišljanje o tome kako je izdržao ranije kušnje. Prisećajući se vremena koje je proveo u zatvoru u Turkmenistanu, on kaže: „Jehova mi je već pomagao u mnogim prilikama, naročito kada sam kao mladić bio u zatvoru. To iskustvo mi je pomoglo da sve prepustim njemu u ruke i da budem smiren.“

Rustam se trudi da u svojim okolnostima revno služi Jehovi. On kaže: „Ne smemo propuštati sastanke niti zanemarivati duhovne aktivnosti. Ničemu ne smemo dozvoliti da nam oduzme vreme koje imamo da svedočimo ljudima i jačamo svoje suvernike, jer je ono ograničeno. Čvrsto sam rešen da služim Jehovi najviše što mogu, gde god on to želi, jer je ostalo još jako malo vremena.“

Uvereni smo da će Jehova našoj vernoj braći i sestrama u Rusiji i dalje davati sve što im je potrebno da bi „radili ono što mu je po volji“ (Jevrejima 13:21).