Tokom suđenja šestorici Jehovinih svedoka u Saratovu, 4. septembra 2019. ugledni izučavalac religija i državni savetnik Ruske Federacije Sergej Igorevič Ivanjenko bio je pozvan da pod zakletvom svedoči u korist Jehovinih svedoka. Dr Ivanjenko je autor dva naučna rada o Jehovinim svedocima u Rusiji. Slede odlomci njegovog svedočenja pod zakletvom:

Život i običaji Jehovinih Svedoka. „Jedna stvar izdvaja Jehovine svedoke od drugih ljudi: Oni se ne oslanjaju na striktna pravila ili autoritet nekog vođe, već se svi trude da svoju savest oblikuju po biblijskim načelima tako da svaki pojedinac može samostalno donositi odluke na temelju Biblije.

„Jehovini svedoci se trude da postupaju u skladu s onim što piše u Bibliji, to jest u skladu s načelima po kojima su živeli Isus Hrist i njegovi učenici u prvom veku naše ere.

„Što se tiče njihovog zajedničkog ispovedanja vere – a što uključuje sastajanje kako bi zajedno proučavali Bibliju, odgovarali na biblijska pitanja i pevali pesme temeljene na Bibliji – zaista je očigledno da Jehovini svedoci daju sve od sebe kako bi sve što rade bilo u skladu s biblijskim načelima.

„Oni takođe veruju da hrišćani moraju biti deo skupštine. U okviru nje, oni proučavaju ono što stoji u Novom zavetu – o delima Isusa Hrista i njegovih učenika i o tome kako je osnovana hrišćanska skupština [...] Zato Jehovini svedoci smatraju da treba da se sastaju u skupštinama.

„Oni naglašavaju da se učenici Isusa Hrista prepoznaju po ljubavi koju imaju jedni prema drugima.“

Propovednička aktivnost Jehovinih svedoka. „Jehovini svedoci su jedinstveni po svojoj propovedničkoj aktivnosti. Smatram da ih revnost u propovedanju zaista razlikuje od drugih religija. Svaki vernik mora izdvajati deo svog vremena za propovedanje.

„Kada propovedaju, uglavnom će reći: ’Evo šta Biblija kaže.‘ Tako ljudi mogu sve to proveriti i u svojoj Bibliji. Ako se slažu s njima, pridružiće im se. Ukoliko se ne slažu, neće im se pridružiti. Niko ni na šta nije prisiljen.“

Optužba da su Jehovini svedoci ekstremisti. „Ranije su neke publikacije Jehovinih svedoka proglašene ekstremističkim jer su eksperti tvrdili da one govore da je religija Jehovinih svedoka jedina prava religija, a da su sve ostale lažne. Mnoge religije tvrde nešto slično, ali optužbe su iznesene samo protiv Jehovinih svedoka. Takve izjave su u slučaju Svedoka protumačene kao propagiranje verske superiornosti.

„S moje tačke gledišta, kao izučavaoca religije, ova odluka suda nije korektna, jer bi istraživanjem, svako ko to želi, mogao doći do zaključka da svaka religija za sebe govori da je prava a da su sve druge pogrešne.

„Svaka religiozna osoba smatra da je njena religija prava i da su sve druge manje ili više u zabludi. Da nije tako, bili bi licemeri.

„Međutim, Jehovini svedoci se savesno trude da se drže zakona države sve dok se on ne kosi s Božjim zakonom. Zato i postoji toliko mnogo izveštaja u kojima piše da su Jehovini svedoci vratili vlasniku izgubljeni novčanik i plaćali neke kazne i poreze čak i kad su mogli da ih izbegnu. U svemu tome njih vodi njihova savest i ja nikada ne bih mogao da ih optužim za bilo kakav ekstremizam.“

Jehovini svedoci i Biblija. „Jehovini svedoci su jedinstveni i po tome što koriste različite prevode Biblije za proučavanje i propovedanje. Stalo im je do toga da Biblija bude dostupna na mnogim jezicima. Biblija je u središtu njihovog života. Međutim, njihov prevod Biblije proglašen je ekstremističkim [...] Možda su oni koji stoje iza te odluke smatrali da su Jehovini svedoci toliko vezani za svoj prevod Biblije da će, ukoliko im se on oduzme, odustati od svoje vere. Ali to je bila pogrešna pretpostavka. Jehovini svedoci svaki prevod Biblije smatraju dragocenim.“

Uloga pravnih tela u ispovedanju vere. „Odluka Vrhovnog suda Ruske Federacije pokazuje da [...] većina skupština Jehovinih svedoka nije imala pravno telo [...] Zato nije tačno reći da je svaki Jehovin svedok u nekom području automatski član nekog pravnog tela.

„Pažljivo sam pročitao pravna dokumenta njihovih pravnih tela i u njima nijednom nisam video da se pominju nadglednici, starešine ili pioniri. Ti izrazi se ne koriste u tim dokumentima. U većini slučajeva, u njima se ukazuje na osnivače, najčešće na grupu od desetak osoba. Odgovornosti onih koji su pomenuti u tim dokumentima isključivo su pravne, a ne verske prirode. Ti ljudi nemaju neki poseban položaj u skupštini i nemaju ovlašćenja da donose odluke koje se tiču verskih aktivnosti Jehovinih svedoka [...] Verske aktivnosti Jehovinih svedoka su iste u svakoj zemlji i regionu.

„Jehovini svedoci se trude da poštuju odluku Vrhovnog suda, koji je zabranio samo njihova pravna tela. U isto vreme, nastavljaju sa svojim verskim aktivnostima koje vlasti nisu zabranile. Ispovedaju svoju veru kao pojedinci. Po njihovom mišljenju i mišljenju verskih eksperata, takvim aktivnostima se ne krši odluka Vrhovnog suda.“

Jehovini svedoci i transfuzija krvi. „Biblija kaže da je život tela u krvi i da zato krv nikada ne bi trebalo da se koristi ni na koji način. Kontekst tih reči ukazuje na to da je ne treba jesti, ali oni su razumeli da to ima širu primenu. Smatraju da krv ne treba koristiti ni u jednom obliku – niti putem ishrane (na primer, ne jedu krvavice) niti putem transfuzije. Međutim, svaki Jehovin svedok će za sebe odlučiti da li želi da prihvati manje frakcije krvi. Oni ne odbijaju transfuziju zato što ne žele da žive. Oni zapravo žele kvalitetno lečenje. Transfuzija krvi, s njihovog i s medicinskog stanovišta, sa sobom nosi određene rizike, jer osoba može biti zaražena sidom ili nekom drugom bolešću. Beskrvne operacije su bezbednije i posmatrajući statističke podatke, došao sam do zaključka da dobrostojeći ljudi izbegavaju transfuziju krvi, zato što su rizici manji, a oporavak brži.“

Jehovini svedoci i davanje priloga. „Svako sam odlučuje da li će dati prilog. Teoretski govoreći, neko može celog svog života ići na sastanke Jehovinih svedoka a da nikada ne ubaci ni jednu rublju ili dolar. Svaki pojedinac će sam za sebe odlučiti da li želi da dâ prilog ili ne.“

Iako je dr Ivanjenko sa stanovišta jednog eksperta potvrdio da su Jehovini svedoci savesni hrišćani koji se drže zakona, sud je ignorisao njegove argumente i osudio svu šestoricu braće na različite zatvorske kazne.

Dok Rusija nastavlja da lažno optužuje našu braću i nepravedno ih zatvara, ostaje nam da se molimo da Jehova pomogne našim hrabrim i vernim suhrišćanima da ne gube radost dok istrajavaju, znajući da Bog ceni njihovu samopožrtvovanost (Psalam 109:2-4, 28).