Samo što je predsednik Vladimir Putin potpisao amandman kojim se sprečavaju zabrane nekih svetih tekstova, ruske vlasti pokušavaju da zabrane prevod Biblije Novi svet, koji su izdali Jehovini svedoci, tvrdeći da je „ekstremistički“. Dok se čeka da se nastavi suđenje, koje je prekinuto jer nije dostavljena analiza prevoda Novi svet koju treba da uradi moskovski Centar za društveno-kulturološke ekspertske studije, urađeni su ekskluzivni intervjui sa nekoliko stručnjaka na polju religije, politike i sociologije, kao i stručnjacima koji objašnjavaju prilike u nekadašnjem Sovjetskom Savezu i u zemljama koje su nastale nakon njegovog raspada.

• „Prevod Novi svet je poput drugih prevoda koji odražavaju iskrenu želju da se što vernije prenese značenje izvornog teksta. Svi prevodi koje je objavila neka verska organizacija odražavaju izvesne teološke tradiciji, a prevod Novi svet nije izuzetak, na primer u upotrebi imena ’Jehova‘, ali to ne utiče na verodostojnost prevoda. Prevod Novi svet na estonskom objavljen je 2014. Privukao je veliku pažnju drugih prevodioca Biblije na estonski, kako iz krugova raznih hrišćanskih denominacija tako i iz akademskih krugova i ocenjeno je da je taj prevod jasan i veoma prijatan za čitanje. Na kraju je prevod Novi svet na estonski po glasovima bio na trećem mestu za nagradu za Jezički poduhvat godine u 2014, koju je dodeljivalo Ministarstvo za istraživanje i obrazovanje“ (Dr Ringo Ringve, savetnik za verska pitanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Estoniji; vanredni profesor na komparativnim studijama religije na Teološkom institutu estonske evanđelističke luteranske crkve, Estonija).

• „Među izučavaocima religije ne postoji sumnja u to da Jehovini svedoci ispovedaju fundamentalne vrednosti i načela iz Biblije. Jehovini svedoci imaju dobru reputaciju kao prevodioci Biblije“ (Dr Roman Lunkin, direktor Centra za religije i društvo na Evropskom institutu ruske akademije nauka u Moskvi, predsednik Unije eksperata za religiju i pravo, Rusija).

• „Opšte je poznato da danas ima mnogo prevoda Biblije, počev od Septuaginte, prevoda Starog Zaveta na grčki, pa do prevoda na moderne jezike među kojima je i ruski. Naravno, svaki prevod ima neku svoju nijansu koju duguje konceptualnom okviru samog jezika. Pa ipak, glavno je da osnovno značenje izvornog teksta ostane nepromenjeno u svakom prevodu Biblije, bez obzira kako se ona tumačila. Po mom mišljenju, prevod Novi svet jeste takav prevod“ (Dr Ekaterina Elbakjan, profesor sociologije i menadžmenta društvenih odnosa, Moskovska akademija za rad i društvene odnose; članica Evropske asocijacije za studije religije; glavni urednik sledećih izdanja na ruskom: Westminster Dictionary of Theological Terms, Study of Religion, i Encyclopedia of Religions, Rusija).

• „Biblisti iz različitih verskih zajednica širom sveta izneli su svoje pozitivne ocene o prevodi Novi svet“ (Dr Gerhard Besir, počasni profesor evropskih studija na Univerzitetu u Drezdenu, predavač na Univerzitetu Stanford; direktor Instituta za istraživanje slobode i demokratije Sigmund Njuman, Nemačka).

• „Prevod Biblije koji su uradili Jehovini svedoci nije rezultat rada grupe vernika amatera. To je rezultat ogromnog i višegodišnjeg rada velikog broja profesionalnih prevodioca, uz konsultacije sa poznatim lingvistima, najboljim stručnjacima za drevne jezike. Stručnjaci, tačnije biblisti, koji analiziraju prevod koji su uradili Svedoci, došli su do zaključka da nema razlike u značenju između starog i novog prevoda i nisu pronašli nikakve ekstremističke inovacije koje su navodno ubacili Jehovini svedoci. Zastareli izrazi i nerazumljive reči, koncepti i izrazi preneti su savremenim jezikom. Protestanti su mirno prihvatili ovaj prevod i smatraju ga delom svetskog biblijskog obrazovnog dela“ (Dr Ljudmila Filipovič, profesor, direktor Odeljenja za istoriju religije i proučavanje religije na Filozofskom institutu Nacionalne akademija nauka, potpredsednica Ukrajinske asocijacije za istraživanje religije, Ukrajina).

• „Korektno je reći da su prevod Novi svet kritikovali pripadnici glavne struje među izučavaocima. Taj kriticizam se, međutim, zasniva na malom broju doktrinarnih stvari koje zavise od prevoda određenih ključnih delova teksta. Jehovini svedoci Bibliji nisu dodali ništa što bi bilo podstrek na ekstremizam i nasilje. Naprotiv, Jehovini svedoci su uvek koristili Bibliju da bi podsticali na mir i suprotstavljali se nasilju“ (Dr Džordž Krisides, bivši šef katedre za proučavanje religije na Univerzitetu Vulvehempton; honorarni saradnik na komparativnim studijama religije na Univerzitetu Sv. Džon u Jorku i na Univerzitetu Birmingem, Velika Britanija).

• „Svakako ne mislim da je to neka ’ekstremistička‘ publikacija, a što se tiče prevoda, sasvim je pristojan. Pošto govorim više jezika – engleski, japanski i hebrejski – razumem probleme vezane za prevođenje, ali prevod Novi svet nije ništa više pogođen tim problemima nego većina drugih dobrih prevoda, a čak i manje od nekih poput prvobitnog prevoda King James“ (Profesor Frank Ravič, profesor prava i šef katedre za pravo i religiju Volter Stouer na Državnom univerzitetu u Mičigenu, Sjedinjene Američke Države).

• „Prevodi Biblije nikada nisu savršeni. Za to postoji mnogo razloga. Postoje neki odlomci u prevodu Novi svet koje bih ja drugačije preveo. Ali to je slučaj kod svakog prevoda. Nisam stručnjak za ruski jezik (iako ga razumem), tako da ne mogu da prosuđujem književnu vrednost prevoda na ruski. Kada je 2014. na estonskom objavljen prevod Novi svet, šira javnost ga je veoma lepo primila. Čak je nazvan i ’književnim događajem godine‘, zbog kvaliteta i jasnoće prevoda na estonski. S obzirom da se širom sveta za prevod Novi svet koriste iste prevodilačke metode, konačni proizvod je ista poruka s malim razlikama koje su posledica specifičnosti jezika na koji se prevodi. Ne bih rekao da je ruska verzija mnogo drugačija od estonske. Zato mogu slobodno da kažem da je u pitanju verodostojan prevod i svakako se ne radi o opasnoj ili ’ekstremističkoj‘ publikaciji“ (Dr Ein Ristan, profesor Novog Zaveta, Fakultet za teologiju i studije religije, Univerzitet u Tartuu, profesor saradnik teologije slobodnih crkava i istorije religije, Bogoslovija u Tartuu, Estonija).

• „Nažalost, mnogi od onih koji odluče da konfiskuju Biblije Svedoka ne znaju ništa o veri i Svetom pismu. Naravno, prevod Svetog pisma Novi svet jeste dobar prevod i, naravno, prevod nekih odlomaka jeste diskutabilan, ali to isto važi i za druge prevode (važi i za moju crkvu, Rimokatoličku crkvu)“ (Dr Basilijus Groen, UNESCO predsedavajući interkulturalnog i interreligioznog dijaloga za Jugoistočnu Evropu; profesor liturgije i sakramentalne teologije i direktor Instituta za liturgiju, hrišćansku umetnost i himnologiju na Univerzitetu u Gracu, Austrija).

• „S moje tačke gledišta, kao akademika, prevod Novi svet je takav da nema potrebe da ga vlasti pregledaju. To je religiozni tekst, a vlasti u demokratskoj državi u to ne treba da se mešaju. Tvrdnja da je prevod Novi svet opasan ili ekstremistički jeste čista glupost“ (Dr Osin Sadok, profesor prava, šef katedre za socijalnu i pravnu ekonomiju , Univerzitet de Ot Alzas, Francuska).

• „Smatram da većina stručnjaka generalno poštuje prevod Biblije koji su uradili Jehovini svedoci, čak iako neki od njih imaju primedbe na to kako su neke reči ili izrazi prevedeni“ (Dr Vilijam Kavana, profesor katoličkih studija, direktor Centra za katolicizam i interkulturalnu teologiju na Univerzitetu Depol, Sjedinjene Američke Države).

• „Smatram da bi zabrana uvoza prevoda Novi svet u Rusku Federaciju predstavljala kršenje amandmana na član 3 Federalnog zakona o ekstremizmu, a taj amandman je potpisao gospodin Putin u jesen 2015, jer zakon ne govori ništa o religioznim tekstovima. Kao što znamo, nijedna od ovih svetih knjiga (Biblija, Kuran, Tora i Kanđur) nije napisana na ruskom ili crkvenoslovenskom, prema tome u Rusiji se te knjige koriste samo kao prevodi, a njih je, ponavljam, mnogo. Zakon ne precizira koji prevodi svetih knjiga se mogu koristiti, a koji su zabranjeni. Prema tome, može se koristiti bilo koji prevod, a zabrana nekog prevoda je protivzakonita“ (Dr Elbakjan, Rusija).

• „Zabrana bilo kog istinski religioznog materijala je sumnjiva, ali posebno kada je u pitanju Biblija koju dugi niz godina u svojoj svetoj službi koristi jedna priznata i poštovana verska zajednica kao što su Jehovini svedoci. Postoje desetine biblijskih prevoda koje koriste druge hrišćanske zajednice i ti prevodi nisu zabranjeni. Prema tome očigledno je da Rusija napada Jehovine svedoke, a ne Bibliju“ (Dr Derek Dejvis, advokat, nekadašnji direktor Dosonovog instituta za proučavanje odnosa crkve i države na Univerzitetu Bejlor, Sjedinjene Američke Države).

• „Kao potpisnica Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, time što želi da zabrani Bibliju, Rusija bi prekršila konvencije o verskoj slobodi“ (Dr Džefri Hajns, profesor politike, direktor Centra za studije religije, konflikta i saradnje na londonskom Univerzitetu Metropolitan; predsedavajući Stalne grupe za religiju i politiku pri Evropskom konzorcijumu za politička istraživanja, Velika Britanija).

• „U Rusiji, gde je versko osećanje uvek bilo u srcu kulture i napretka, vlasti počinju na religiju da gledaju sa sumnjom i nepoverenjem. Ko je mogao da zamisli da će usvajanje zakona koji pruža imunitet određenim svetim tekstovima izazvati zabranu drugih svetih tekstova? U međuvremenu je pokrenut teološko-pravni mehanizam koji treba da odvoji ono što je sveto od onog što nije. Prvi na udaru su se našli Jehovini svedoci sa svojim prevodom Biblije, što ne iznenađuje jer se politička kampanja vodi protiv njih još od 2009“ (Dr Lunkin, Rusija).

• „Prilično sam uveren da je sama činjenica da su Jehovini svedoci objavili prevod Novi svet više nego dovoljan razlog da ruske vlasti zabrane njegovu distribuciju. Naravno, tako nešto je potpuno iracionalno, jer Biblija je Biblija, kao što je Kuran Kuran. Nemam razloga da sumnjam u trud koji je uložen u rad na prevodu Novi svet“ (Profesor Vilijam Bauring, profesor prava, direktor LLM/MA u oblasti ljudskih prava, pravni fakultet Berkbek, Univerzitet u Londonu; član advokatskih udruženja Middle Temple i Gray’s Inn, Velika Britanija).

• „Uveren sam da se ovi novi amandmani ne primenjuju na Jehovine svedoke ili druge male, uključujući i nove, verske pokrete. Ova situacija ukazuje na političko-pravni problem – ne postoji opšte prihvaćeni pristup razumevanju i ispitivanju odnosa između države i vere, kao posebne civilno-političke institucije i dela socio-političkog života. U ovoj zemlji [Rusiji] i dalje nema jasno definisanih principa i pristupa na nivou vlade (kongresi, strategije, programi) kada su u pitanju odnosi države i vere. Ta političko-pravna nejasnoća ne samo da dovodi do kriminalizacije ovih odnosa time što su organizacije progonjene, a zakoni se selektivno primenjuju već ta nejasnoća nanosi štetu i verskim zajednicama i dijalogu između njih, jer vodi do političkih spekulacija o najvišim vrednostima u veri, kao i do toga da se one predstavljaju u lošem svetlu. Za svaku versku tradiciju je karakteristično da svoje svete spise smatra dragocenim. Svaka vera ne samo da stvara takav korpus tekstova nego utvrđuje i njegovo kanon“ (Dr Vilijam Šmit, glavni urednik, Eurasia: the spiritual traditions of the peoples; profesor, Nacionalni i federativni odnosi, Ruska predsednička akademija za nacionalnu ekonomiju i javnu administraciju [RANEPA], Rusija).

• „Ne vidim dobar razlog da ruske vlasti diskriminišu prevod Novi svet. Nema ničeg ekstremističkog u Bibliji Jehovinih svedoka. To je prevod koji se drži hebrejskog i grčkog teksta i njegov sadržaj je isti kao i sadržaj prevoda glavne struje“ (Dr Krisides, Velika Britanija).

• „Čini mi se da kad su ruske vlasti jednom odlučile da Jehovine svedoke tretiraju kao ekstremističku organizaciju, sve rade u skladu s tom odlukom, koju niko ne može i ne sme da proglasi pogrešnom“ (Dr Tomas Bremer, bivši saradnik Džordan centra za napredne studije Rusije, Univerzitet u Njujorku; profesor ekumenske teologije, studija istočnih crkava i mira, Univerzitet Minster, Nemačka).

• „To me ne iznenađuje. To je nastavak politike koju je Sovjetski Savez vodio protiv verskih manjina. Ali umesto da potpuno zabrani većinu verskih aktivnosti, Rusija više voli da kontroliše manjine kvazipravnim merama koje su opravdane navodnom potrebnom da se zaštiti javni red i da se spreči opasni ekstremizam“ (Dr Džim Bekford, član Britanske akademije; počasni profesor sociologije na Univerzitetu Vorik; bivši predsednik Udruženja za proučavanje religije [SAD], Velika Britanija).

• „Ideja koja se krije iza nedavno donetih zakona jeste sledeća: postoje takozvane tradicionalne vere (tradicionalne za Rusiju – na prvom mestu rusko pravoslavlje, ali i tradicionalni islam, judaizam i budizam) i netradicionalne (npr. Jehovini svedoci). Prema toj logici, tradicionalnim religijama država mora da obezbedi izvesne privilegije, jer te religije imaju pozitivan uticaj na rusko društvo, s druge strane, netradicionalne religije država mora da kontroliše i ograniči njihovu aktivnost jer one unose strane vrednosti i životne stilove u rusko društvo. Zbog toga Jehovini svedoci ili druge manjinske vere neće imati skoro nikakve koristi od ovih novih zakona koji brane vernike ili ne dozvoljavaju zabranu četiri sveta teksta. Međutim, smatram da Jehovini svedoci i druge miroljubive manjinske verske zajednice treba da imaju ustavom zagarantovanu slobodu veroispovesti širom Ruske Federacije“ (Dr Dmitri Uzlaner, stručni saradnik, Moskovska škola za društvene i ekonomske nauke; glavni urednik publikacije State, Religion and Church, Rusija).

• „Jehovini svedoci treba da imaju pravo da koriste svoj prevod Biblije. Pristup Svetom pismu je ključ prava na slobodu veroispovesti, a postoje doslovno stotine verzija Biblije koje su povezane s različitim verskim tradicijama. Označiti prevod koji najviše koriste Jehovini svedoci kao ’ekstremistički‘ ujedno je i pogrešno i ozbiljno ograničavanje ispovedanja njihove vere“ (Erik Rasbah, zamenik glavnog savetnika organizacije Beketov fond za versku slobodu, Sjedinjene Američke Države).

• „Bilo koja vrsta zakona koji bi zabranjivao neki biblijski prevod predstavlja otvorenu versku netoleranciju, posebno zato što se primenjuje na jednu versku manjinu i usmeren je na njihovo tumačenje Svetog pisma. Ne bi trebalo da se vlada meša u teološke debate oko prevođenja Biblije“ (Dr Emili Baran, docent na katedri za Istoriju Rusije i Istočne Evrope na Državnom univerzitetu Tenesi, Sjedinjene Američke Države).

• „Trenutno u Rusiji postoji jaka veza između države i Ruske pravoslavne crkve, koja se, kao i sama Rusija, razlikuje od ostatka pravoslavnog sveta. Pretpostavljam da Ruska pravoslavna crkva ne bi prihvatila da se prevod Novi svet, koji su uradili Svedoci, posmatra kao tekst svete knjige koju sledi jedna od četiri priznate religije u Rusiji: judaizam, hrišćanstvo, islam i budizam. Ukorenjeni način razmišljanja svetovnih vlasti otkriva da bi i oni pokušali da ograniče uticaj onih koji se oslanjaju na svoje tekstove i verovanja, kao i da ograniče njihova nastojanja da ih drugima objasne. Činjenica da su Jehovini svedoci prisutni u Rusiji još od vremena Carstva ne bi uticala na taj stav, što je potpuno jasno kad se zna da oni trpe takav pritisak već više decenija“ (Ser Endru Vud, saradnik na ruskom i evroazijskom programu Kraljevskog instituta za međunarodne poslove; bivši ambasador Velike Britanije u Rusiji [1995-2000], Velika Britanija).

• „Razlog zabrane ne samo biblijskog prevoda Novi svet već i drugih knjiga jeste monopolizacija duhovnog života Rusije, a prevod Svetog pisma je deo toga. Pored prevoda koji su uradili Jehovini svedoci, Ruska pravoslavna crkva ne priznaje ni mnoge druge prevode, među kojima je i Vulgata, latinski prevod Katoličke crkve. S druge strane, katolici ne priznaju luteransku Bibliju“ (Dr Filipovič, Ukrajina).

• „Amandmani na zakon o ekstremizmu bi, površno gledano, trebalo da zaštite hrišćansku Bibliju od cenzure ili zabrane. Čini se, međutim, da nije zaštićen sveti tekst, nego njegove određene verzije. Prevod Novi svet nije zaplenjen zbog svog sadržaja nego zbog svog porekla, to jest povezanosti s Jehovinim svedocima. Svedoci se smatraju pretnjom za tradicionalne ruske običaje i to na razne načine, počev od njihovog svakodnevnog života, pa do organizacije njihovih skupština, od njihovih verovanja, pa do njihove verzije Biblije. Nadalje, smatra se da su oni uvezeni iz Amerike. Ukratko, oni se smatraju autsajderima koji nemaju pravo da postoje u Rusiji“ (Dr Zoi Noks, vanredni profesor savremene ruske istorije na Univerzitetu Lester, Velika Britanija).

• „Masovne zaplene Biblija Jehovinih svedoka pokazuju da ruska država samo neke biblijske prevode smatra zakonski ’prihvatljivim‘, što je daljnje kršenje verske slobode. Ruske vlasti treba da se late velike reforme svog zakona o ekstremizmu, kao što su im preporučili i Evropski sud za ljudska prava, Venecijanska komisija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju“ (Ketrin Kozman, viši politički analitičar [Evropa i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza], Komisija SAD za međunarodne verske slobode [USCIRF], Sjedinjene Američke Države).

• „Ne podržavam zabrane prevoda svetih tekstova. Potezi koji se u Rusiji vuku da bi se kontrolisalo izražavanje vere tesno su povezani sa Ruskom pravoslavnom crkvom i nacionalizmom. Mnogi Rusi su se uplašili da je došlo do ’zlatne groznice‘ prozelitizma nakon pada Sovjetskog Saveza. Mnogi su smatrali da Ruskoj pravoslavnoj crkvi treba dati prostora za oporavak nakon vladavine komunizma“ (Dr Kavana, Sjedinjene Američke Države).

• „Snažno branim pravo Jehovinih svedoka da naprave svoju verziju Svetog pisma na osnovu proučavanja Božje Reči. Nijedna civilna vlast ne bi trebalo da se meša u prevođenje i pisanje verskog materijala. Sloboda veroispovesti je osnovno ljudsko pravo, a pravedne civilne vlasti treba da podrže slobodu izražavanja i raznolikost verskih stavova“ (Dr Džon Bernbaum, predsednik Rusko-američkog instituta [Moskva], Sjedinjene Američke Države).

• „U prevodu Novi svet ne nalazimo nikakve znake ekstremizma. Smatramo da progonstvo Jehovinih svedoka u Rusiji i zabrane njihove literature i zajednica predstavlja versku diskriminaciju“ (Aleksander Verkhovski, direktor Centra za informacije i analize „SOVA“ [ruska neprofitna organizacija sa sedištem u Moskvi koja se bavi istraživanjima povezanim s nacionalizmom, ksenofobijom odnosima crkava i svetovnog društva i političkim radikalizmom], Rusija).

• „Biblija koju su preveli Jehovini svedoci nije knjiga koja se zalaže za političku borbu protiv ruskog društva. To je samo još jedan prevod. Ne vidim kako Biblija Jehovinih svedoka može biti ’ekstremistička‘. Da jeste, bila bi zabranjena i u drugim demokratskim društvima koja se bore protiv političkog ekstremizma. Pa ipak, taj prevod nije zabranjen u demokratskim zemljama“ (Dr Režis Derikiburg, sociolog i vanredni profesor novog verskog pokreta, Antverpen, Belgija).

• „Tužno je reći, ali Rusija danas često zanemaruje ljudska prava verskih ili etničkih manjina. Jednostavna činjenica je da bi, uzevši u obzir definiciju ’ekstremizma‘ koju Rusija naširoko koristi, svaki prevod Biblije mogao biti proglašen ekstremističkim, uključujući i Rusku pravoslavnu sinodalnu verziju iz 1876“ (Dr Mark Eliot, osnivač i urednik publikacije East-West Church and Ministry Report, Univerzitet Ašburi, Kentaki, Sjedinjene Američke Države).

• „Rusiji bi bilo drago da hrišćanstvo predstavlja isključivo Ruska pravoslavna crkva i njena literatura. Trenutno se i mnoge druge verske grupe, pored Jehovinih svedoka, suočavaju s ozbiljnim problemima u Rusiji, koja se nepredvidivo okreće viđenju stvari koje je postojalo u doba Carstva. Posebno verske organizacije koje imaju veliki broj pripadnika u Sjedinjenim Državama nisu dobrodošle u Rusiju“ (Dr Besir, Nemačka).

• „Pokušaj da se zabrani ruski prevod Biblije koji su uradili Jehovini svedoci zato što je proglašen ’ekstremističkim‘ jeste slučaj bez presedana u Evropi. S druge strane, zabrana da se ’Biblija, Kuran, Tanah i Kanđur, njihov tekst i citati iz njih‘ zabrane, iako sama po sebi jeste dobra, očigledno indirektno ukazuje na diskriminaciju između ovih svetih tekstova i svetih tekstova drugih religija. Linija razgraničenja je povučena bez ijednog dokaza da su ovi poslednji više ’ekstremistički‘ od ovih prethodnih i to je potpuno nerazumno“ (Dr Silvio Ferari, počasni predsednik Međunarodnog konzorcijuma za proučavanje prava i religije; glavni urednik časopisa Oxford Journal of Law and Religion, jedan od osnivača Evropskog konzorcijuma za istraživanje crkve i države, profesor prava, religije i kanonskog prava na Univerzitetu u Milanu, Italija).

• „Veoma je opasno kada vlade počnu da odlučuju šta je ’ispravna‘ ili dozvoljena verzija verskog teksta. To nije stvar kojom treba da se bavi vlada, već o tome treba da raspravljaju vernici. Postoji mnogo verzija i tumačenja svetih tekstova, uključujući i Biblije, a ako bi vlada pokušala da vernicima nametne svoju verziju istine to bi predstavljalo kršenje principa slobode veroispovesti iz međunarodnog prava“ (Dr Kerolin Evans, dekan Pravnog fakulteta u Melburnu, urednik publikacije Religion and International Law i Law and Religion in Historical and Theoretical Perspectives, Australija).

• „U evropskom međunarodnom pravu ne mogu da pronađem nijedan osnov za zabranu svete knjige bilo koje zajednice, dok god ne širi mržnju i ne ide protiv javnog reda. Procenjivanje koliko su vera ili njeni spisi izvorni nije posao države“ (Dr Havijer Martinez-Toron, profesor prava i direktor Odseka za pravo i religiju na Pravnom fakultetu Univerziteta Komplutense, Španija).

• „Kao što već dugo stoji u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, činjenica da je jedna religija ’zvanična ili tradicionalna [...] ne sme da vodi do umanjenja bilo kakvih prava.‘ Na primer, davati privilegije određenim ’tradicionalnim‘ verskim grupama, a u isto vreme ograničavati delovanje ’netradicionalnih‘ vera značilo bi kršenje zabrane diskriminacije na osnovu religije ili verovanja, kao i kršenje jednake zaštite garantovane Međunarodnim paktom“ (Profesor Robert Blit, profesor prava na Univerzitetu u Tenesiju, bivši međunarodni pravni ekspert u Komisiji SAD za međunarodne verske slobode, Sjedinjene Američke Države).

• „Ako samo tradicionalne religije ne trpe diskriminaciju od ruskih vlasti, onda se čini da je tu u pitanju borba protiv stranog uticaja pre nego borba protiv religije. Trenutna politička situacija u Rusiji podstiče na distanciranje od svih stavova i pokreta koji bi mogli da dovedu do bilo kakvog neslaganja, političkog ili verskog. Ruske vlasti bi volele da na njihovoj teritoriji nema stranog uticaja. One veruju da nove verske manjine, kao što su Jehovini svedoci, promovišu strane uticaje u Rusiji. Iz tog ugla, Jehovini svedoci su za ruske vlasti pre svega jedna grupa iz Severne Amerike, kontinenta čiji je uticaj izuzetno nepoželjan u Rusiji. Prema tome, zakonitost u tom slučaju za ruske vlasti uopšte nije bitna. Pravni koraci protiv Svedoka su samo izgovor“ (Dr Sadok, Francuska).

• „Mešanje vlasti značajno je ugrozilo neotuđivo pravo verskih zajednica, institucija i organizacija da proizvedu, uvezu i distribuišu verske publikacije i materijal, pre svega svete spise, kao što je biblijski prevod Novi svet, koji su izdali Jehovini svedoci. U ovom pogledu vlasti su otišle toliko daleko da su dovele u pitanje osnovno pravo verskih organizacija da izaberu svoju verziju svete knjige, posebno kada se radi o prevodu i tumačenju. Time su ruske civilne vlasti prekršile svoju obavezu da budu neutralne i nepristrane prema verskim istinama i tekstovima“ (Dr Marko Ventura, profesor prava i religije, Univerzitet Sijena; direktor Centra za studije religije pri fondaciji Bruno Kesler; saradnik pri Centru za zakon, religiju, biznis i društvo [DRES], Univerzitet u Strazburu, Francuska).

• „Po mom mišljenju, sve ovo ima veze sa sumnjivom slobodom veroispovesti u Rusiji. Jehovini svedoci nisu jedina verska grupa koja je u skorije vreme imala problema u Rusiji. Međutim, mene veoma brine zabrana biblijskog prevoda. Ako zabranite jedan prevod, onda su praktično svi u opasnosti. Amandman bi se onda odnosio samo na tekstove na izvornim jezicima (kada je Biblija u pitanju to su hebrejski, aramejski i grčki). Nadalje, šta je sa raznim verzijama manuskripata? Sama ta činjenica pokazuje proizvoljnost ove zabrane. Mora da je u pitanju nešto drugo, a ne samo prevod“ (Dr Ristan, Estonija).

Kontakt:

Međunarodni: Dejvid Semonijan, Služba za odnose s javnošću, tel.: 1 718 560 5000

Rusija: Jaroslav Sivuljski, tel.: 7 812 702 2691