SANKT PETERBURG. Ove godine navršava se 125 godina od kada su vlasti u carskoj Rusiji prognale Semjona Kozlickog, jednog od prvih Jehovinih svedoka u Rusiji, zbog propovedanja. Gospodin Kozlicki je 1891. bez ikakvog suđenja u lancima proteran u Sibir, gde je živeo do svoje smrti 1935.

Stav ruskih vlasti prema Jehovinim svedocima od tada se nije mnogo promenio. Kao što se kaže u poslednjem izveštaju Saveta UN za ljudska prava, mnogi izvori ukazuju na to da Rusija i dalje „sputava slobodu izražavanja [...] i slobodu veroispovesti, čime su između ostalih pogođeni i Jehovini svedoci“.

Savet UN za ljudska prava zadužen je da nadgleda primenu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji je potpisala i Rusija. „Oni koji su sastavili ovaj pakt“, kaže Hajner Bilefelt, specijalni izveštač UN za slobodu veroispovesti, „prepoznali su suštinski karakter slobode veroispovesti time što su je proglasili neotuđivim pravom [što znači da ne može biti ukinuta] čak i u slučaju opšte opasnosti (član 4.2). Ovaj status ima samo još nekoliko kategorija ljudskih prava.“ Nakon svog 113. zasedanja (slika na početku članka), Savet je objavio svoj najnoviji periodični izveštaj o Ruskoj Federaciji, u čijem zaključku stoji da iako Rusija navodno štiti slobodu veroispovesti time što je potpisnica Pakta, sudovi širom te zemlje proizvoljno primenjuju zakon o ekstremizmu protiv Jehovinih svedoka.

Ruski Federalni zakon o suzbijanju ekstremističkih aktivnosti (Br. 114-FZ) usvojen je 2002, delimično zbog straha od terorizma. Međutim, Rusija je 2006, 2007. i 2008. godine usvojila amandmane na ovaj zakon, čime njegova primena više nije bila usko vezana za terorizam, kako je rečeno u članku „Ruski zakon o ekstremizmu krši ljudska prava“, objavljenom u nedeljniku The Moscow Times. Zakon se sada „prosto hvata za ’terorističku‘ listu reči koje su se odomaćile širom sveta nakon napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra i koristi je da opiše nepoželjne verske grupe širom Rusije“, objašnjava Derek Dejvis, nekadašnji direktor Dosonovog instituta za proučavanje odnosa crkve i države na Univerzitetu Bejlor. Dakle, prema rečima gospodina Dejvisa, „Jehovinim svedocima je nepravedno i mnogo češće nego drugima prilepljena etiketa da su ’ekstremisti‘“.

Savet za ljudska prava smatra da je suština problema u tome što zakon nije jasno definisao šta se podrazumeva pod ekstremističkom aktivnošću. Džeraldina Fejgan, autorka dela Believing in Russia – Religious Policy After Communism, objasnila je za novine The Washington Post da neprecizan izbor reči u zakonu omogućava lokalnim sudovima da vrlo lako „pronađu nekoliko takozvanih stručnjaka koji možda ne vole Jehovine svedoke i nalože im da napišu izveštaj da je literatura Svedoka ekstremistička“.

Upravo to se dogodilo početkom ove godine, kada je na osnovu svedočenja jednog lingviste sudija Gradskog suda u Viborgu proglasio dva časopisa Jehovinih svedoka ekstremističkim. Isti tužilac je pokrenuo slučaj da se prevod Svetog pisma Novi svet, koji su objavili Jehovini svedoci, proglasi ekstremističkom literaturom. Saslušanja su počela 15. marta 2016.

Problemima sa kojima se Svedoci suočavaju u 2016. godini prethodio je nepovoljan razvoj događaja tokom 2015. Kao što je rekao Roman Lunkin, šef Centra za proučavanje religije i društva na Evropskom institutu na Ruskoj akademiji nauka u Moskvi, napadi na Jehovine svedoke „postali su ne samo žešći nego i sve brojniji tokom 2015.“ U martu su ruske vlasti blokirale uvoz verske literature Jehovinih svedoka, čak i one za koju je ruski sud ranije potvrdio da nije ekstremistička. U julu su ruski carinici počeli da sprečavaju uvoz Svetog pisma na ruskom koje su objavili Jehovini svedoci. Takođe u julu, Rusija je postala jedina zemlja na svetu koja je zabranila zvaničan veb-sajt Jehovinih svedoka, jw.org. Nadalje, Jehovinim svedocima u novembru nije dozvoljeno da uvezu ruski sinodalni prevod Svetog pisma, koji koriste i druge hrišćanske zajednice u Rusiji, uključujući i Rusku pravoslavnu crkvu. Protekla godina je završena suđenjem koje je Washington Post opisao kao „jedno od najvećih suđenja za ekstremizam u novijoj ruskoj istoriji “ na kome je sudija Gradskog suda u Taganrogu osudio grupu od 16 Jehovinih svedoka zbog organizovanja mirnih verskih sastanaka i prisustvovanja njima.

Ono što se dogodilo u slučaju u Taganrogu, kao i u drugim sličnim slučajevima, prava je ironija. „Stariji Jehovini svedoci koji se nalaze među onima koji su sada progonjeni već imaju potvrde da su bili žrtve represije“, rekao je gospodin Lunkin. Na hiljade Jehovinih svedoka je tokom sovjetske vlasti bilo u zatvorima. Rusija je 1990. oslobodila i poslednjeg Svedoka koji je bio zatvoren. Ti bivši zatvorenici su dobili potvrdu o rehabilitaciji u kojoj je zvanično potvrđeno da oni nisu bili „državni neprijatelji“ već nevine žrtve režima. Prema tome, gospodin Lunkin zaključuje da „Rusija zakonom o ekstremizmu na neki način poništava tu rehabilitaciju“.

Međutim, Jehovini svedoci u Rusiji su 27. maja 2015. ostvarili retku pravnu pobedu kada je rusko ministarstvo pravde ponovo registrovalo versku zajednicu Jehovinih svedoka u Moskvi, čime je ponovo dobijen status koji su Svedoci izgubili kada su 26. marta 2004. vlasti ukinule pravno telo Svedoka u Moskvi. Svedoci su se žalili Evropskom sudu za ljudska prava i 10. juna 2010. taj sud je naredio Rusiji da ponovo registruje Svedoke u Moskvi i da im isplati moralnu odštetu.

„Slažem se sa zaključkom Evropskog suda za ljudska prava“, rekao je specijalni izveštač UN. „Ukidanje prava Jehovinim svedocima da organizuju svoje aktivnosti u skladu sa svojim verovanjima bilo je ’drastično‘ i ’neprimereno‘ i predstavlja kršenje slobode veroispovesti.“ Ruska vlada je isplatila odštetu koju je odredio Evropski sud za ljudska prava, ali je skoro pet godina odugovlačila s ponovnim registrovanjem Jehovinih svedoka u Moskvi.

Portparol Jehovinih svedoka u Rusiji Jaroslav Sivuljski je izjavio: „U Moskvi živi preko 9 600 Jehovinih svedoka, a u celoj zemlji ih ima oko 175 000. Svi Svedoci u Rusiji, kao i naša braća kojih ima preko osam miliona širom sveta, nadaju se da registracija Jehovinih svedoka u glavnom gradu Rusije nagoveštava istinsko poštovanje prava na slobodu veroispovesti u celoj zemlji.“ Međutim, stručnjaci poput gospodina Dejvisa kažu da iako Rusija time što je registrovala Jehovine svedoke u Moskvi „želi da pokaže da poštuje pravo na slobodu veroispovesti, to treba smatrati prvenstveno političkim potezom kojim Rusija želi da umiri svetsku javnost“.

Savet za ljudska prava je 2015. ponovio svoje preporuke iz 2003. i 2009. po kojima Rusija treba da „bez odlaganja izmeni Federalni zakon o suzbijanju ekstremističkih aktivnosti“, tako da u njemu bude jasno definisano šta se podrazumeva pod „ekstremističkom aktivnošću“, kao i da aktivnost koja se smatra ekstremističkom mora imati elemente nasilja i mržnje. Nadalje, zakon mora pružiti jasne smernice na osnovu kojih neka literatura može biti proglašena ekstremističkom. Osim toga, Savet je zatražio od Rusije da „preduzme sve neophodne mere kako bi sprečila proizvoljnu primenu zakona i revidirala Spisak ekstremističke literature“.

„Diskriminacija Jehovinih svedoka predstavlja versko progonstvo u pravom smislu te reči“, rekao je gospodin Lunkin, „jer druge priznate verske zajednice mogu učestvovati u sličnim verskim aktivnostima, a da pritom ne budu kažnjene“. Pa ipak, uprkos svim optužbama na sudovima, koje su često propraćene agresivnim medijskim kampanjama, gospodin Lunkin zaključuje da su „Jehovini svedoci organizacija koja deluje u celoj zemlji i da njihov broj stalno raste“.

Kontakt:

Međunarodni: Dejvid Semonijan, Služba za odnose s javnošću, tel.: +1 718 560 5000

Rusija: Jaroslav Sivuljski , tel.: +7 812 702 2691