28. NOVEMBAR 2016.
RUSIJA
3. DEO – dodatak
Ekskluzivni intervjui: Stručnjaci dovode u pitanje ruske „ekspertske analize“ za utvrđivanje „ekstremizma“
Ovo je treći deo trodelne serije članaka.
SANKT PETERBURG, Rusija. Ruske vlasti pokušavaju da, pod optužbom za ekstremizam, zabrane i Jehovine svedoke i njihov biblijski prevod Novi svet. Jehovini svedoci i literatura koju izdaju po nalogu suda predmet su analiza koje obavlja Centar za društveno-kulturološke ekspertske studije u Moskvi.
Dok se čeka na nastavak sudskih procesa u oba slučaja, urađeni su ekskluzivni intervjui s uvaženim stručnjacima na polju religije, politike i sociologije, kao i stručnjacima koji objašnjavaju prilike u nekadašnjem Sovjetskom Savezu i u zemljama koje su nastale nakon njegovog raspada.
Kako biste opisali način na koji Rusija vrši ekspertske analize kojima se utvrđuje da li je neko „ekstremista“ ili da li nešto predstavlja „ekstremizam“?
„Po mom mišljenju, zaključci koje je izneo Centar za društveno-kulturološke ekspertske studije u Moskvi imaju političku, a ne akademsku pozadinu“ (Dr Gerhard Besir, počasni profesor evropskih studija na Univerzitetu u Drezdenu, predavač na Univerzitetu Stanford; direktor Instituta za istraživanje slobode i demokratije Sigmund Njuman, Nemačka).
„Ne znam imena takozvanih stručnjaka čije je mišljenje o organizaciji Jehovinih svedoka zatražila država, ali su neki pravi stručnjaci koji poznaju Jehovine svedoke u Rusiji ismejali te ’stručnjake‘. Ja lično nikada ranije nisam čuo za Centar za društveno-kulturološke ekspertske studije, a činjenica da na internetu ne možete pronaći nikakve informacije o njemu govori sama za sebe. Redovan sam posetilac i učesnik akademskih konferencija na kojima se raspravlja o novim religijama, među kojima su i Jehovini svedoci. Običaj je da prisutni kažu koju instituciju predstavljaju ili koje je njihovo zvanje, ali ti navodni stručnjaci se tamo nikada nisu pojavili. Nečije preporuke kao stručnjaka utvrđuju se na osnovu njegovih akademskih kvalifikacija na određenom polju, objavljenih radova u stručnim časopisima, kao i na osnovu njegove spremnosti da o svojim idejama diskutuje u odgovarajućim krugovima, kao što su akademske konferencije. S obzirom da su ti navodni stručnjaci, koji su u Rusiji pozvani da izraze mišljenje, proglasili subverzivnom literaturom bezazlene knjige kao što su Moja knjiga biblijskih priča i Najveći čovek koji je ikada živeo njihova stručnost, kao i njihovi motivi moraju se dovesti u pitanje“ (Dr Džordž Krisides, bivši šef katedre za proučavanje religije na Univerzitetu Vulvehempton; honorarni saradnik na komparativnim studijama religije na Univerzitetu Sv. Džon u Jorku i na Univerzitetu Birmingem, Velika Britanija).
„Suprotno zdravom razumu, ruska izvršna vlast vrši besmislene ekspertske analize (a čini se i da podstiče svoje verne pristalice da otvore ekspertske centre). Što se tiče Centra za društveno-kulturološke ekspertske studije koji je dobio zadatak da analizira Bibliju Jehovinih svedoka, nijedan od tih veštaka nema zvanje na polju religije niti je čak upoznat sa spisima Jehovinih svedoka. Njihove analize obuhvataju citate koji su uzeti iz materijala koji im je obezbedio Centar Sv. Irinej Lionski, radikalna pravoslavna antikultna organizacija poznata po protivljenju Jehovinim svedocima, kao i mnogim drugim religijama i denominacijama“ (Dr Roman Lunkin, direktor Centra za religije i društvo na Evropskom institutu ruske akademije nauka u Moskvi, predsednik Unije eksperata za religiju i pravo, Rusija).
„Retko kad se pozivaju stručnjaci na polju religije, čak i onda kada se radi o čisto religijskim pitanjima. Postoji tradicija, koja je ozvaničena u nekim dokumentima, da su lingvistika i socijalna psihologija najbitnije za stručne analize, što svakako nije tačno“ (Aleksander Verkhovski, direktor Centra za informacije i analize „SOVA“ [ruska neprofitna organizacija sa sedištem u Moskvi koja se bavi istraživanjima povezanim s nacionalizmom, ksenofobijom, odnosima crkava i svetovnog društva i političkim radikalizmom], Rusija).
„Među sudskim veštacima za verska pitanja nalaze se ljudi koji ne odobravaju Sveto pismo Jehovinih svedoka, uglavnom im nedostaje stručnost i kredibilitet jer iznose neutemeljena ’mišljenja‘ o verskim pitanjima“ (Dr Mark Eliot, osnivač i urednik publikacije East-West Church and Ministry Report, Univerzitet Ašburi, Kentaki, Sjedinjene Američke Države).
„Odluke ruskih sudova često se oslanjaju na analize tekstova i drugog materijala koje su sproveli neki navodni stručnjaci koje plaća država“ (Ketrin Kozman, viši politički analitičar [Evropa i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza], Komisija SAD za međunarodne verske slobode [USCIRF], Sjedinjene Američke Države).
„Rusija se već dugo oslanja na takozvane ekspertske studije da bi kategorisala i progonila određene verske grupe. Na primer, u februaru 2009. rusko Ministarstvo pravde oformilo je Veće za ekspertske studije religije. Ono je imalo ovlašćenja da istražuje verske organizacije i da zaključi da li, između ostalog, neka organizacija zastupa ekstremističke ideje. U to vreme, na čelu Veća bio je Aleksandr Dvorkin, neko ko nema akademske kvalifikacije kao stručnjak za verska pitanja, a bio je poznat i kao najistaknutiji ruski aktivista protiv sekti. Oni koji su izabrani da budu članovi takvih veća ili ih tužilac pozove da budu veštaci na sudu, često nemaju potrebne, pa čak ni osnovne kvalifikacije. Ta ’stručna‘ tela služe samo da opravdaju progonstvo koje vlada vrši, iako ima nekih naznaka da postoje i neka stručna tela čiji se zaključci ponekad ne poklapaju s vladinim interesima. Treba pažljivo razmotriti zaključke ovih i sličnih tela“ (Profesor Robert Blit, profesor prava na Univerzitetu u Tenesiju, bivši međunarodni pravni ekspert u Komisija SAD za međunarodne verske slobode, Sjedinjene Američke Države).
„Iscrpljujuća pravna bitka koja se na moskovskim sudovima vodila oko zakonske registracije ove verske organizacije uključivala je takozvane ekspertske studije u kojima su izneti zaključci da su Svedoci prekršili zakon države, da ugrožavaju porodice i zdravlje i podstiču na netrpeljivost prema drugim religijama. Generalno, uvek je moguće pronaći ’stručnjaka‘ koji će posvedočiti da su Svedoci zaista opasni kako se tvrdi, čak iako su takvi zaključci u suprotnosti sa svim raspoloživim dokazima“ (Dr Emili Baran, docent na katedri za Istoriju Rusije i Istočne Evrope na Državnom univerzitetu Tenesi, Sjedinjene Američke Države).
„Tokom proteklih 25 godina u Rusiji i Ukrajini pravna, politička i intelektualna klima se menjala. Međutim, rečeno mi je da u Rusiji više praktično ne postoje nepristrani teološki stručnjaci. Stručnjaci, po pravilu naučnici, nemaju isti status i nisu zaštićeni nikakvim posebnim zakonima. To su pristrani ljudi koji su naklonjeni nekoj denominaciji, uglavnom pravoslavlju i oni se pozivaju da vrše ekspertske procene. Pošto su pravoslavci, oni ne mogu da neutralno i nepristrano analiziraju drugačije načine ispovedanja vere. Smatrajući da nijedna druga religija nije prava, u ’pravednom gnevu zarad čistote svoje vere‘, ostrašćeno i agresivno proglašavaju sve druge ekstremistima“ (Dr Ljudmila Filipovič, profesor, direktor Odeljenja za istoriju religije i proučavanje religije na Filozofskom institutu Nacionalne akademija nauka, potpredsednica Ukrajinske asocijacije za istraživanje religije, Ukrajina).
„Istina je da danas u Rusiji ekspertske studije vere često vrše ljudi koji za to nisu stručni, rade po narudžbini da se tako izrazim, što znači da stručnjaku nije dozvoljeno da objavi stvarne zaključke do kojih je došao. Učestvovala sam na dva suđenja u Taganrogu i bila sam prisutna u svojstvu veštaka na apelacionom sudu u Rostovu-na-Donu. Svojim očima sam videla video-materijal zbog kog su Jehovini svedoci bili optuženi za ekstremizam. Dva puta sam detaljno svedočila, objašnjavajući da je to bila tipična hrišćanska verska služba i da nije imala nikakve veze sa ekstremizmom, ali sud nije uzeo u obzir mišljenje veštaka. Nemoguće je to ne protumačiti kao jasan i sistematski trend verske diskriminacija. Dok god je taj trend na snazi, nema garancija da vernici neće biti označeni kao ’ekstremisti‘ zbog onoga u šta veruju“ (Dr Ekaterina Elbakjan, profesor sociologije i menadžmenta društvenih odnosa, Moskovska akademija za rad i društvene odnose; članica Evropske asocijacije za studije religije; glavni urednik sledećih izdanja na ruskom: Westminster Dictionary of Theological Terms, Study of Religion, i Encyclopedia of Religions, Rusija).
„Nisam učestvovala u slučajevima u kojima je neko proglašen ’ekstremistom‘ ili je nešto proglašeno ’ekstremističkim‘. Međutim, radila sam na nekim sličnim slučajevima, kada je, na primer, trebalo odrediti da li je neko delo bilo motivisano verskom mržnjom, ili je neko delo podsticalo na rasnu mržnju ili netrpeljivost. U tim slučajevima izabrani su oni stručnjaci koji podržavaju stavove koje ima država. Kada se biraju stručnjaci ne uzimaju se u obzir nauka i dokazi. Ukoliko je takav stručnjak izvršio ’analizu‘ ili je učestvovao u istraživanju, njegov zaključak je često suprotan analizama i istraživanjima koja su sprovedena na osnovu dokaza i u potpunosti može da se bazira na njegovom mišljenju“ (Melisa Huper, advokatica i direktorka, nosilac Međunarodnog projekta za stipendije na studijama prava organizacije Human Rights First; bivša regionalna direktorka Američke advokatske komore Inicijativa vladavina prava u Moskvi, Sjedinjene Američke Države).
Kontakt:
Međunarodni: Dejvid Semonija, Služba za odnose s javnošću, tel.: 1 718 560 5000
Rusija: Jaroslav Sivuljski, tel.: 7 812 702 2691