Jedan od najznačajnijih događaja u našoj savremenoj istoriji odigrao se pre 100 godina, tačnije od 5. do 13. septembra 1922, kada su Jehovini svedoci održali devetodnevni kongres u Sidar Pointu, u američkoj državi Ohajo. Tom kongresu su prisustvovali delegati iz raznih delova Sjedinjenih Država, kao i iz Kanade i Evrope. U proseku je svakog dana bilo 10 000 prisutnih, a govori su se iznosili simultano na čak jedanaest jezika.

Povodom stogodišnjice ovog istorijskog kongresa, u glavnom sedištu Jehovinih svedoka otvorena je nova izložba koja će istaći koliko je on uticao na propovedanje širom sveta. Trenutno ovu izložbu mogu da posete članovi betelske porodice, a kada ponovo budu omogućeni obilasci Betela, biće otvorena i za javnost.

Vrhunac kongresa u Sidar Pointu bio je 8. septembra, kada se oko 8 000 ljudi slilo u kongresnu salu pored prelepog jezera Iri kako bi čuli govor brata Džozefa Raterforda pod nazivom „Kraljevstvo“.

Nakon 90 minuta, brat Raterford je stigao do najvažnijeg dela govora kada je pitao prisutne da li veruju da Hrist vlada. Svi u publici su bez oklevanja uzviknuli da veruju. A onda je brat Raterford rekao: „Vi ste njegovi zastupnici. Zato objavljujte, objavljujte, objavljujte vest o Kralju i njegovom Kraljevstvu!“ U tom trenutku se iza njega odmotalo ogromno platno na kom je pisalo: „Objavljujte Kralja i Kraljevstvo“.

Ovaj poziv da propovedaju dobru vest kod prisutnih je probudio revnost za službu. U to vreme se radilo na tome da propovedanje od kuće do kuće bude još bolje organizovano. Mnogi su već propovedali, ali su nakon ovog govora dobili dodatni elan. Sestra Etel Benekof, koja je tada bila blizu 30 godina, rekla je da su nakon tog podsticajnog govora Istraživači Biblije „u srcu imali više revnosti i ljubavi nego ikada ranije“. Sestra Odesa Tak, koja je 1922. imala 18 godina, rekla je: „Želela sam da budem poput Isaije, koji je rekao: ’Evo mene, mene pošalji!‘“

Dva dana nakon govora brata Raterforda, Međunarodni istraživači Biblije su usvojili jednu rezoluciju. Ona je delimično glasila ovako: „Kao hrišćani koji su posvećeni tome da slušaju i slede našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, mi smo protiv rata, revolucije, anarhije i nasilja u bilo kom obliku; ne odobravamo to što su ljudi prevareni pogrešnim tumačenjem Božje Reči ili na bilo koji drugi način. Mi iskreno želimo mir.“ Ova rezolucija je još jasnije pokazala koliko su se Istraživači Biblije razlikovali od drugih religija koje su podržale neku od zaraćenih strana u Prvom svetskom ratu, a kasnije će to učiniti i u Drugom svetskom ratu.

U Stražarskoj kuli od 15. juna 1922. stajalo je: „Nadamo se da će kongres 1922. u svakom pogledu biti najbolji do sada [...] Verujemo da će to biti nezaboravan događaj za hiljade braće i sestara koji će prisustvovati.“

Ove nade su se svakako ostvarile. Sto godina kasnije, Jehova i dalje blagosilja one koji objavljuju Kralja i njegovo Kraljevstvo (Matej 24:14).