Devetogodišnja Gati Barnet i njena osmogodišnja sestra Mari stajale su u tišini i s poštovanjem posmatrale svoj razred dok je pozdravljao američku zastavu. Nisu mogle ni da pretpostave da će se zbog svoje vere naći u središtu upečatljivog suđenja na Vrhovnom sudu 1943. Ove devojčice su jednostavno verovale da treba da budu odane samo Bogu. One su bile među hiljadama dece Jehovinih svedoka koja su sledila svoju savest (Dela apostolska 5:29).

Gati i Mari su zbog svog hrabrog stava bile izbačene iz škole u Zapadnoj Virdžiniji. Zahvaljujući njihovom ocu, slučaj je dospeo sve do Vrhovnog suda. Sud je 14. juna 1943. doneo presudu prema kojoj škole nemaju pravo da prisiljavaju decu da pozdravljaju zastavu, posebno ističući da Jehovini svedoci nisu želeli da pokažu „nepoštovanje prema zastavi i državi“. Presuda u slučaju Odbor za obrazovanje države Zapadna Virdžinija protiv Barneta poništila je presudu u slučaju Školska uprava Minersvil protiv Gobajtasa. Prema toj presudi, koja je doneta samo tri godine ranije, škole su dobile pravo da zahtevaju od svojih učenika da pozdravljaju zastavu.

Sudija Robert Džekson, iznoseći većinsko mišljenje sudskog veća koje je glasalo šest prema tri, poetski se izrazio: „Ako u sazvežđu našeg ustava postoji ijedna stabilna zvezda, onda je to činjenica da nijedan službenik, veliki ili mali, ne može da propiše šta je opšteprihvatljivo u politici, nacionalizmu, religiji ili u drugim stvarima koje se tiču ličnog mišljenja, niti da prisili građane da na taj način rečima ili delima ispovedaju svoju veru.“

Iako se ova presuda pozitivno odrazila pre svega na decu Svedoka, Endru Kopelman, profesor prava na Severozapadnom univerzitetu, kaže: „Borci za građanske slobode u Americi u velikoj meri duguju zahvalnost Jehovinim svedocima, jer su oni izdržali okrutno i zlobno progonstvo u Americi boreći se za građanske slobode u kojima svi mi danas uživamo.“

Filip Bramli, zastupnik Jehovinih svedoka, objašnjava da ova presuda nije uticala samo na pravni sistem u Sjedinjenim Državama: „Značaj slučaja Barnet vidi se u činjenici da su Vrhovni sudovi Argentine, Kanade, Kostarike, Gane, Indije, Filipina i Ruande, kao i Evropski sud za ljudska prava, citirali ovu presudu i vodili se njenim argumentima.“

Gati i Mari su 2006. pozvane da o značaju svog slučaja razgovaraju sa istaknutim stručnjacima u Centru Robert Džekson, u Njujorku. Mari je rekla: „Sećam se kada je moj sin poslat kod direktora jer nije pozdravio zastavu. Direktor mu je rekao: ’Tvoja učiteljica je očigledno zaboravila presudu Vrhovnog suda.‘“

Govoreći u ime svih Jehovinih svedoka, Gati kaže: „Mi poštujemo zastavu i ono što ona predstavlja. Nemamo ništa protiv toga. Jednostavno ne želimo da joj odajemo čast koja pripada Bogu“ (1. Jovanova 5:21).