Doroti Kavington, koja je tokom 1940-ih i 1950-ih bila učesnik borbe za građanske slobode Jehovinih svedoka u Americi, umrla je 14. marta 2015. u Sinsinatiju, u državi Ohajo. Imala je 92 godine.

Tokom 1940-ih, Doroti je pomagala advokatu Viktoru Šmitu, koji je bio Jehovin svedok i koji je branio građanska prava svojih suvernika. U to vreme su Svedoci u Sjedinjenim Državama doživljavali veliko progonstvo, jer je zbog Drugog svetskog rata nacionalizam bio sve zastupljeniji. Njihov neutralan stav prema nacionalističkim ceremonijama, kao i prigovor savesti na vojnu službu bio je u oštroj suprotnosti s duhom tog vremena. U knjizi The Lustre of Our Country kaže se da je „progonstvo Jehovinih svedoka od 1941. do 1943. najgori slučaj verske netrpeljivosti u dvadesetom veku u Americi“.

Širom Sjedinjenih Država, a ne samo u Ohaju i Indijani, Svedoci su doživljavali napade razjarenih rulja. Takođe su bili hapšeni. Viktor Šmit je mnogo putovao da bi branio Svedoke koji su bili nelegalno hapšeni. Osim što je pomagala Viktoru Šmitu, Doroti se i sama hrabro suočavala s pretnjama rulje dok je propovedala.

Doroti nikad nije zaboravila ono što se 1940. desilo u Konersvilu, koji se nalazi u Indijani. Samo 17 dana nakon što je Vrhovni sud doneo nepovoljnu presudu protiv Svedoka u slučaju Školska uprava Minersvil protiv Gobajtasa, šerif u Konersvilu je uhapsio šest Svedoka. Naime, optužio ih je da su pokazali nepoštovanje prema zastavi time što su odbili da pozdrave američku zastavu koja se nalazi na znački. Tamo su Viktor Šmit i Hejden Kavington, glavni pravni zastupnik Jehovinih svedoka od 1939. do 1963, odbranili dva Svedoka koja su kasnije bila lažno optužena za zaveru.

Nakon svoje završne reči, gospodin Kavington je odmah napustio sudnicu da bi stigao na sledeće suđenje u Mejnu, a Viktor Šmit i njegova žena ostali su da čuju presudu. Nakon toga, njih i druge prisutne napala je razjarena rulja od koje su jedva uspeli da pobegnu. Bili su ozbiljno povređeni.

Tri nedelje pre nego što je umrla, Doroti je u jednom intervjuu ispričala šta se dogodilo deset meseci nakon pomenute presude. Tada je 75 Svedoka bilo lažno optuženo za zaveru i strpano u zatvor u Konersvilu. Ona je rekla: „Mnogi od nas su bili uhapšeni, i baš u to vreme je u Konersvilu bilo najžešće progonstvo Svedoka.“

Hejden Kavington, Viktor Šmit i drugi hrabro su branili ljudska prava Jehovinih svedoka. Kavington i Šmit su uspeli da ponište presude koje su izrečene u Konersvilu. Kavington je pomagao Šmitu i u drugim pravnim slučajevima. Doroti je sarađivala s njima, i tako su se Hejden i ona sprijateljili, a 1949. venčali.

Doroti se preselila u Njujork gde je podržavala svog supruga Hejdena, koji je imao pune ruke posla u glavnom sedištu Jehovinih svedoka u Bruklinu. Pored toga, revno je propovedala, dok je Hejden vodio mnoge pravne bitke. Bio je jedan od najboljih advokata iz oblasti ustavnog prava i neumorno se borio za ljudska prava Jehovinih svedoka u stotinama slučajeva. Zastupao ih je u preko 40 parnica pred Vrhovnim sudom i u više od 100 slučajeva na apelacionim sudovima.

Doroti je prisustvovala kada je Hejden pred Vrhovnim sudom branio slučajeve Jehovinih svedoka iz cele Amerike. U vezi s tim, ona je rekla: „Hejden je branio slobodu i prava koje mi ponekad uzimamo zdravo za gotovo. Predivno je što je ceo svoj život posvetio onima kojima je pomoć bila potrebna, i to ne samo u Sjedinjenim Državama već i na mnogim drugim mestima.“

Godine 1959, Doroti i Hejden su dobili ćerku Lin, a tri godine kasnije sina Lejna. S porodicom su se 1972. vratili u Ohajo. Doroti je mnogo vremena i truda ulagala u poučavanje svoje dece na temelju Biblije. Takođe je bila veoma revna u službi propovedanja.

Hejden je preminuo 21. novembra 1978. Doroti je počela da radi kao slovoslagač za mnoge novine, kao što su The Cincinnati Enquirer. Radila je na štamparskoj mašini, poznatoj kao linotip. To je bio naporan posao, koji su obično radili muškarci, jer je podrazumevao ubacivanje olovnih poluga u mašinu pomoću kojih se štampaju redovi teksta. Kada se 1988. penzionisala, ponovo se više angažovala u poučavanju drugih o Bibliji. Bila je poznata po svojoj velikoj revnosti, dobrom poznavanju Biblije i po tome što je u njoj veoma brzo pronalazila odgovore na postavljena pitanja.

Dorotin sin, Lejn, umro je pre nje. Iza nje su ostali ćerka Lin Elfers, zet Gari Elfers, dvoje unučadi i mlađa sestra, Rut Nejds.