Vrati se na sadržaj

Brat Jovidon Bobojonov

18. NOVEMBAR 2020.
TADŽIKISTAN

Predsednik Tadžikistana pomilovao brata Džovidona Bobodžonova

Predsednik Tadžikistana pomilovao brata Džovidona Bobodžonova

„Jehova mi je pomogao da sačuvam veru“, rekao je brat Džovidon Bobodžonov nakon što je 1. novembra 2020. pušten iz zatvora. Dan pre toga, predsednik Tadžikistana je pomilovao njega i još 377 drugih zatvorenika. Džovidon je zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka bio osuđen na dve godine zatvora, od čega je odslužio devet meseci.

Dana 4. oktobra 2019, vojna policija je na silu odvela 19-godišnjeg Džovidona u centar za regrutaciju, gde je zadržan u pritvoru. Narednih nekoliko meseci premeštan je u razne vojne jedinice u kojima je zadržavan u pritvoru. U svakoj od njih je morao da objašnjava zašto ne želi da služi vojni rok. „Mnogi komandiri i vojnici su mi postavljali nelogična pitanja i svi su tražili da se odreknem svoje vere“, rekao je Džovidon. „Pokušavali su da me isprovociraju takvim pitanjima. Ponekad su me budili noću i stalno mi postavljali ista pitanja tražeći da objasnim zašto ne želim da služim vojsku.

„Molitva mi je mnogo pomogla. U pritvoru sam se dan i noć u suzama usrdno molio Jehovi da mi pomogne da ne pokleknem, da ga ne razočaram i da ne vraćam istom merom kada me provociraju.

„Jehova me je čvrsto držao za ruku [...] Ponekad sam bio utučen jer sam se osećao usamljeno. Ali Jehova me je jačao svojim delima. Svako jutro me je budio cvrkut ptica. Noću sam gledao mesec i zvezde. Ti darovi od Jehove su me tešili i hrabrili.“

Džovidon je osuđen 2. aprila 2020. i premešten u zatvor. Nije mu bilo dozvoljeno da prima poštu. Međutim, braća i sestre su mu slali hranu i na kesama sa namirnicama pisali su dnevni citat. „To mi je pomoglo da se ne osećam toliko usamljeno i zapravo sam shvatio koliko imam dobre prijatelje“, rekao je Džovidon.

Džovidon je takođe zahvalan što je mogao da se seti ohrabrujućih biblijskih stihova, kao što su oni zapisani u Rimljanima 8:37-39. On je rekao: „U zatvoru sam shvatio koliko su istinite te reči. Nijedna kušnja me nije mogla rastaviti od Jehovine ljubavi. Jehova mi je pomogao da sačuvam veru.“

Svojom postojanošću je ohrabrio i svoje roditelje. Njegov otac Abdujamol je rekao: „Molitve i dobar primer našeg sina koji je ostao veran Jehovi u ovoj kušnji ojačali su nam veru. Sva naša braća i sestre širom sveta pružali su nam podršku. Veoma smo zahvalni za njihove molitve. Iz dubine srca smo zahvalni Jehovi što nam je dao takve dobre i brižne prijatelje.“

Svi mi u ovom vremenu kraja možemo očekivati da ćemo doživeti kušnje koje su „poput vatre“ (1. Petrova 4:12). Zato je Džovidon na kraju rekao: „Sada kada sam slobodan, planiram da svoju slobodu iskoristim da još bolje upoznam Jehovu i da se dobro pripremim za predstojeće kušnje. Svima vama koji se još uvek niste suočili sa ozbiljnim kušnjama želim da kažem da je veoma važno da iskoristite svoju slobodu da dobro upoznate Jehovu čitajući njegovu Reč i naše publikacije.“