Brat Eziz Atabajev iz Turkmenistana odslužio je dvogodišnju zatvorsku kaznu zbog odbijanja vojne službe. Pušten je na slobodu 19. decembra 2020. Tokom proteklih deset godina, ukupno 46 braće u Turkmenistanu bilo je u zatvoru zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka.

Brat Atabajev je 2016. dobio poziv za regrutaciju, ali je odbio da se priključi vojsci zbog prigovora savesti. Njegov slučaj je prosleđen Kancelariji javnog tužioca. Posle skoro dve godine, Eziz je pozvan na sud na saslušanje. Sud ga je 19. decembra 2018. osudio na kaznu zatvora od dve godine.

Eziz kaže: „Pre nego što sam otišao u zatvor, mnogo sam razgovarao s braćom koja su prošla kroz sličnu situaciju ili su već bila u zatvoru, jer sam hteo da saznam šta me čeka. U našim publikacijama sam čitao razne životne priče, a značile su mi i ohrabrujuće misli iz Svetog pisma.

Onog jutra kad je trebalo da se održi suđenje, jedan brat mi je pokazao Isaiju 30:15, gde piše: ’Ako sačuvate mir i pouzdanje, to će biti vaša snaga.‘ Te reči su mi sve vreme pomagale da ostanem smiren i da se u svemu oslanjam na Jehovu. O njima sam duboko razmišljao dok sam bio u zatvoru i to mi je mnogo pomoglo.“

Premda su uslovi u zatvoru bili teški, Ezizu je najteže palo to što je bio odvojen od porodice. „U zatvoru sam se još više zbližio s drugom zatvorenom braćom. Postali smo bliski prijatelji i oni su mi pomogli da popunim prazninu koju sam osećao jer nisam bio s porodicom.“

Eziz je i svedočio u zatvoru. On kaže: „U početku je nekim zatvorenicima smetalo što govorim drugima o svojim verovanjima. Ali s vremenom su oni koji su se protivili počeli da slušaju. Kada bi došli novi zatvorenici, koji me nisu poznavali, i oni bi se bunili kad god bih svedočio. Ali onda bi zatvorenici koji su duže u zatvoru, a kojima sam već propovedao, stali na moju stranu i ispričali novima šta su naučili od mene.“

Kad je reč o tome kako se pripremiti za dane koji dolaze, Eziz kaže: „Preporučujem kvalitetno lično proučavanje i dobru komunikaciju s Jehovom putem molitve. Važno je da mu kažete sve što vas brine i plaši, kao i da mu ispričate kako se osećate. Sve mu recite.

„Jehova mi je pomogao da ovo izdržim. Nimalo ne sumnjam da će mi opet pomoći. Ne plašim se onoga što nose dani koji dolaze“ (Psalam 118:6).