U četiri nedavne odluke, Savet UN za ljudska prava zaključio je da su turkmenistanske vlasti nepravedno kaznile muškarce koji su uložili prigovor savesti na služenje vojnog roka. * Taj Savet je takođe utvrdio da su im zbog surovih uslova u zatvorima narušena još neka prava koja su zagarantovana Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Odluke koje je Savet doneo obavezuju Turkmenistan da ispravi sve nepravde koje su nastale zbog kršenja međunarodnih zakona o ljudskim pravima.

Savet je u martu 2015. ponovo ispitao slučaj Zafara Abdulajeva iz Turkmenistana, koji je Jehovin svedok. Vlasti su ga dva puta osudile zbog prigovora savesti. Kada se gospodin Abdulajev pojavio pred sudom u Dašhovuzu u aprilu 2009, izjavio je da je na osnovu onoga što je naučio iz Biblije doneo odluku da neće uzimati oružje, učestvovati u ratu niti na bilo koji drugi način podupirati vojne aktivnosti. Takođe je izjavio da je spreman da prihvati civilnu službu. Međutim, sud ga je osudio na uslovnu kaznu * u trajanju od dve godine zbog „izbegavanja vojne obaveze“.

Jedanaest meseci nakon isteka kazne gospodin Abdulajev našao se pred istim sudom zbog još jednog vojnog poziva. Njegova odluka se nije promenila. Sud ga je osudio na dve godine zatvora.

Savet je zaključio da to što je gospodin Abdulajev bio dva puta kažnjen za isto delo predstavlja kršenje zajemčenog prava prema kom „niko ne može biti gonjen ili kažnjen zbog krivičnog dela u vezi kojeg je već bio oslobođen krivice ili osuđen pravnosnažnom presudom prema zakonu i krivičnom postupku svake zemlje“ (Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, član 14, stav 7). Što je još važnije, Savet je zaključio da je i jednom i drugom presudom prekršeno „pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti“ (Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, član 18, stav 1).

Odmah nakon što je gospodin Abdulajev stigao u zatvor u Sejdiju, bio je zatvoren u samicu u kojoj je proveo deset dana. Sve to vreme zatvorski čuvari su ga tukli i na razne druge načine maltretirali.

Između 2010. i 2011, trojica drugih Svedoka, Ahmet Hudajbergenov, Mahmud Hudajbergenov i Sunet Džaparov, takođe su bili zatvoreni zbog prigovora savesti na služenje vojnog roka. Oni su rekli da se i s njima brutalno postupalo kad su stigli u zatvoru u Sejdiju i da su tokom odsluženja kazne nekoliko puta bili pretučeni.

Četvorica Svedoka su slično opisali uslove u zatvoru. Četrdesetak zatvorenika bilo je natrpano u jednu ćeliju u kojoj nije bilo ni osnovnih higijenskih uslova i u kojoj se moglo sedeti jedino na podu od betona. Noću su se pokrivali samo prljavom ćebadi koje nije bilo dovoljno za sve.

U oktobru 2015, Savet je doneo odluke u slučajevima Hudajbergenov, Hudajbergenov i Džaparov. Kao i u slučaju gospodina Abdulajeva, Savet je utvrdio da su vlasti svojim postupcima prekršile zajemčeno pravo po kome „niko ne može biti podvrgnut mučenju ili svirepim, nehumanim ili unižavajućim kaznama ili postupcima“ (Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, član 7). Savet je takođe zaključio da je zatvaranjem u izuzetno lošim uslovima prekršeno pravo zatvorenika koje glasi: „Sa svakim licem koje je lišeno slobode postupa se humano i sa poštovanjem dostojanstva neodvojivog od čovečije ličnosti“ (Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, član 10).

Savet UN za ljudska prava prihvata činjenicu da su prema turkmenistanskom zakonu svi muškarci obavezni da služe vojni rok. Međutim, Savet ostaje pri tome da Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima jemči izuzeće od služenja obaveznog vojnog roka onima koji na osnovu iskrenih verskih ubeđenja ulože prigovor savesti. Osuditi i kazniti nekoga zato što se drži svojih uverenja predstavlja grubo kršenje osnovnog prava na „slobodu misli, savesti i veroispovesti“.

Odluke Saveta obavezuju vlasti Turkmenistana da usvoje „pravni okvir kojim će regulisati i poštovati pravo na prigovor savesti“, da temeljno istraže tvrdnje o „okrutnom, nehumanom i ponižavajućem postupanju“ i da kazne svakoga ko je odgovoran za takvo zlostavljanje. Savet takođe zahteva da osobama čija su prava bila prekršena vlasti u potpunosti nadoknade štetu, što uključuje i novčanu odštetu, kao i da izbrišu krivični dosije onima koji su osuđeni zbog prigovora savesti.

Vlasti Turkmenistana učinile su pomak u načinu na koji tretiraju one koji ulažu prigovor savesti. U februaru 2015. pušten je na slobodu i poslednji Svedok koji je bio u zatvoru zbog prigovora savesti.

Međutim, nisu svi Jehovini svedoci oslobođeni. Bahram Hemdemov, Jehovin svedok i porodični čovek, i dalje je u zatvoru. Vlasti su ga zatvorile nakon što je policija 14. marta 2015. upala u njegovu kuću za vreme verskog skupa koji se tamo održavao. Sud ga je kasnije osudio na četiri godine zatvora zbog ispovedanja vere. Gospodin Hemdemov se i dalje nalazi u ozloglašenom radnom logoru u Sejdiju gde vladaju nehumani uslovi i gde trpi zlostavljanje.

Jehovini svedoci i ostali stanovnici Turkmenistana nadaju se da će vlasti u potpunosti ispuniti međunarodne obaveze koje se odnose na poštovanje ljudskih prava, uključujući i osnovna prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti.