„Svaki Turčin je rođeni vojnik.“ Tu izreku deca uče u školi, političari pominju u svojim govorima i vojnici neprestano slušaju od svojih nadređenih. Služenje vojske je obavezno za sve muškarce koji su turski građani i običaj je da se pravi ispraćaj u vojsku. Zato ne čudi što turska vlada ne uvažava osnovno pravo na prigovor savesti na služenje vojske.

Međutim, pošto je članica Saveta Evrope i pošto je Evropsku konvenciju za ljudska prava usvojila kao deo državnog zakona, Turska se obavezala da će se držati evropskih standarda. Otkako je Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava donelo presudu u slučaju Bajatjan protiv Jermenije, Turska je u obavezi prema Savetu Evrope da prizna pravo na prigovor savesti. Pošto to nije uradila, turski građani koji su uložili prigovor savesti trpe nedaće.

Tokom proteklih 10 godina, 55 muškaraca koji su Jehovini svedoci zahtevalo je od turskih vlasti da uvaže njihovo pravo na prigovor savesti. Pošto do toga nije došlo, ovi muškarci su često gonjeni sudskim putem, dobijali su ogromne novčane kazne, a neki su godinama bili u zatvoru. Trenutno se vode ponovljena suđenja protiv 15 mladih Svedoka u Turskoj jer su odbili da služe vojsku.

„Smatram da nijedna državna vlast ne treba da me primorava da postupim suprotno mojoj savesti oblikovanoj po biblijskim merilima i Božjim rečima iz Isaije 2:4, prema kojima smatram da treba da postupam.“ Ovaj dobro poznati biblijski stih je uklesan u zidu ispred sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku. Tamo piše da će ljudi koji su protiv rata „prekovati svoje mačeve u raonike“ i da se ’neće više učiti ratovanju‘. Ovim rečima je Feti Demirtaš, turski građanin koji je tada imao 25 godina, objasnio zašto bi radije žrtvovao svoju slobodu i otišao u zatvor, nego služio vojsku. Pošto je Jehovin svedok, Feti je čvrsto uveren da treba da postupa po svojoj savesti oblikovanoj na temelju Biblije. Zato mu je suđeno deset puta i proveo je više od godinu i po dana u zatvoru.

Kada je prvi put uhapšen, narednik mu je zapovedio da obuče vojnu uniformu, ali je Feti to odbio jer je odlučio da postupi prema svojoj biblijski oblikovanoj savesti. Zatim ga je komandir baze izveo pred 400 ljudi i naredio mu da obuče uniformu. Feti je to ponovo odbio. Tokom izdržavanja prve zatvorske kazne, čuvari su ga verbalno zlostavljali, udarali u glavu, ramena i noge, i šamarali.

Kada je u aprilu 2006. peti put uhapšen, čuvari su ga prisilili da se skine u donji veš kako bi obukao uniformu. Pošto je nije obukao, čuvari su ga na četiri dana stavili u izolaciju. Da bi slomili njegovu rešenost, noću su ga vezivali lisicama za gvozdenu šipku na krevetu, a danju za zatvorske rešetke. Feti je rekao: „Danju sam se plašio, a noću nisam mogao da spavam strepeći od toga šta je sledeće čime će me mučiti. Bio sam emocionalno iscrpljen zbog maltretiranja, ali nepokolebljiv u odluci da živim po svojoj savesti.“

Feti Demirtaš je 2007. godine izneo svoj slučaj Evropskom sudu za ljudska prava, tvrdeći da je turska vlada ugrozila njegova prava kada ga je osudila na zatvor jer je uložio prigovor savesti. Ovaj sud je 17. januara 2012. presudio u Fetijevu korist, potvrdivši da su se prema njemu ponašali nehumano i ponižavajuće, zbog čega je pretrpeo veliki bol i patnju. Sud je takođe potvrdio da je pravo na prigovor savesti, koje se temelji na čvrstim verskim ubeđenjima, zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. *

Pošto je Evropski sud jasno izrazio svoj stav o prigovoru savesti, Feti se nadao da će turske vlasti prestati da ga gone. Štaviše, Turska je po nalogu Evropskog suda morala da mu isplati 20000 evra zbog odštete i troškova. Međutim, samo četiri meseca nakon presude ovog suda u slučaju Feti Demirtaš protiv Turske, turski Vojni sud ga je ponovo osudio na zatvorsku kaznu od dva i po meseca jer je odbio da služi vojsku. Feti je podneo žalbu koju Vojni sud trenutno razmatra.

Turska se oglušila i o nedavne preporuke Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Dva Jehovina svedoka, Dženk Atasoj i Arda Sarkut, predali su 2008. žalbe ovom telu Ujedinjenih nacija, ukazujući na to da turske vlasti krše njihova prava tako što ih uvek iznova gone jer odbijaju da služe vojsku. U svom izveštaju od 29. marta 2012, Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je napisao da ovi muškarci „zbog svojih verskih ubeđenja odbijaju da budu regrutovani u vojsku“ i da to što su „zbog toga gonjeni sudskim putem i osuđivani krši njihovo pravo na slobodu savesti, kao i član 18. stav 1. [Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima].“

Kako su turske vlasti reagovale na ove jasne preporuke? One i dalje zahtevaju od ova dva prigovarača savesti da se odazivaju na poziv za vojsku koji dobijaju na svaka četiri meseca * ili ih u suprotnom čekaju suđenje i velike novčane kazne.

Jehovini svedoci u Turskoj su odlučni da žive po biblijskoj zapovesti da vole svoje bližnje. Kada dobije poziv za vojsku, svaki Svedok u Turskoj sam odlučuje kako će postupiti. Feti Demirtaš i drugi Svedoci smatraju da bi nošenjem oružja prekršili pomenutu biblijsku zapovest i postupili suprotno svojoj savesti.

Ovi mladići se nadaju da će njihova država poštovati svoje pravne obaveze. Evropski sud za ljuska prava i Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava očekuju od Turske da postupi u skladu s njihovim presudama i preporukama, priznajući tako pravo na prigovor savesti na služenje vojske. Dok to ne uradi, Turska izlazi iz pravnih okvira Saveta Evrope jer ne poštuje ovo osnovno ljudsko pravo.