Na hiljade Jehovinih svedoka se i dalje nalazi u delovima Ukrajine u kojima se od 24. februara 2022. vode žestoke borbe. Grupa braće iz Kremenčuka i Poltave u Ukrajini (ukupno ih ima 21) redovno odlazi u najteže pogođena područja, dostavlja humanitarnu pomoć i odvozi suvernike u bezbednije krajeve. Na sve to ih pokreće ljubav prema bližnjima.

Za šest sedmica su napravili oko 80 tura do Harkova i drugih područja, prešli su oko 50 000 kilometara i prevezli oko 400 braće i sestara.

Do danas su dostavili 23 tone hrane, lekova, goriva i drugih potrepština. Pre nego što krenu na put, ta braća pažljivo planiraju najbezbedniju rutu u želji da izbegnu područja na kojima se u tom trenutku vode borbe. Jedno putovanje traje oko 19 sati jer se zaustavljaju na punktovima na kojima im vojnici pretražuju vozila.

Vojni avioni ih nadleću sve vreme dok voze i često prolaze pored bombardovanih zgrada i uništenih tenkova i automobila. Ponekad osećaju podrhtavanje tla od detonacija bombi koje eksplodiraju u blizini.

Brat po imenu Roman se 2. aprila 2022. spremao da braći i sestrama u Harkovu dostavi pomoć. Baš tada se kiša projektila sručila na ulice grada. On se brzo sklonio u jednu zgradu. Nakon pola sata je video da je bombardovan put kojim je trebalo da vozi.

Volodimir, još jedan od braće koji se prijavio da prevozi pomoć, svestan je kakvom se riziku izlažu i zato je rekao: „Često se molimo Jehovi da nam da mudrost da donosimo dobre odluke.“

Oleksandar je sa suprugom Valentinom i ostarelim roditeljima živeo u Harkovu. Borbe su se sve više zaoštravale i ponekad su s prozora videli eksplozije na oko 100 metara od njihove kuće. Ali nisu imali auto, pa nisu mogli da pobegnu.

Međutim, braća su došla po njih. „U molitvi smo zahvalili Jehovi što imamo takvu braću“, rekao je Oleksandar.

Vasil i njegova supruga Natalija su se sa svoje troje dece nekoliko dana skrivali u podrumu svoje kuće. Ali 29. februara 2022. je u blizini pala bomba i detonacija im je teško oštetila kuću. Vasil se seća te zaglušujuće buke od eksplozije i kako su im nestala sva svetla u podrumu.

Kad se situacija malo smirila, otišli su u podrum zgrade u blizini. Braća su ih pronašla 3. marta 2022. i odvela ih u bezbedniji kraj Ukrajine.

Vasil je ispričao kako se osećao kad su ih izbavili i odveli na sigurno: „Bili smo tako zahvalni Jehovi. Posle više sedmica, konačno smo mogli da večeramo u miru, bez straha i brige da li su nam deca bezbedna.“

Oleksandar, još jedan od vozača, kaže da su ta putovanja kad idu po svoju braću dokaz pravog jedinstva među Jehovinim narodom. „Sad mi je potpuno jasno koliko Jehova brine za svoje sluge“, kaže on. „Presrećan sam kad na licu svojih suvernika vidim koliko su zahvalni.“

Zahvalni smo našoj hrabroj braći i molimo se da ih Jehova blagoslovi zbog njihove samopožrtvovanosti (Rimljanima 12:10).