Ustavni sud Ukrajine je 8. septembra 2016. potvrdio pravo na slobodu okupljanja bez mešanja vlasti u to. Sud je poništio jedan deo ukrajinskog Zakona o slobodi savesti i verskim organizacijama (Zakon o veri) donetog 1991. Po tom zakonu verske organizacije su morale da dobiju „dozvolu“ od države da bi mogle da održavaju svoje verske sastanke u iznajmljenim objektima. Ustavni sud je zaključio da je ovaj zakon ograničavao ustavom zagarantovano pravo na slobodu okupljanja pri kom se ne narušava javni red i mir. Jehovini svedoci u Ukrajini su pozdravili ovu presudu jer su ranije imali problema pri iznajmljivanju objekata u kojima bi održavali versku službu.

Od kada je Zakon o veri stupio na snagu, pristrani predstavnici vlasti koristili su ga kao pokriće pri osporavanju ugovora o zakupu koje su Svedoci sklapali za korišćenje objekata za održavanje verske službe. Jedan primer toga je ono što se dogodilo u leto 2012. kada se hiljade Svedoka iz severoistočne Ukrajine pripremalo za trodnevni kongres u gradu Sumiju. Ugovor o zakupu gradskog stadiona bio je potpisan i pripreme za kongres su bile uveliko u toku. Kao što zakon nalaže, Svedoci su planirani kongres prijavili vlastima. Samo mesec dana pre početka kongresa, Gradsko veće u Sumiju je na osnovu Zakona o veri odlučilo da takva prijava nije bila dovoljna. Po njihovom mišljenju Svedocima je bila potrebna dozvola da bi koristili stadion, a oni su odbili da im je izdaju.

Jehovini svedoci su u veoma kratkom roku morali da organizuju svoj kongres u Harkovu, koji je oko 200 kilometara udaljen od Sumija. To je značilo da je preko 3 500 Svedoka na brzinu moralo da promeni svoje planove. Mnogi zbog zdravlja ili godina nisu mogli da putuju u Harkov na ovaj važan skup. Drugi nisu mogli da prisustvuju jer nisu mogli da dobiju slobodne dane ili nisu imali novca da plate put do Harkova. Naredne godine, Gradsko veće u Sumiju se ponovo pozvalo na Zakon o verama i odbilo da izda dozvolu Svedocima da organizuju kongres na gradskom stadionu.

Ilija Kobel iz podružnice Jehovinih svedoka u Lavovu, rekao je: „Otkazivanje kongresa u Sumiju nije izolovan slučaj. I u nekoliko drugih slučajeva imali smo problema pri iznajmljivanju objekata za versku službu.“ Primera radi, u martu 2012. zvaničnici u gradu Viniciji nisu dozvolili Svedocima da održe jedan verski sastanak u iznajmljenoj dvorani i tako ih primorali da u poslednjem trenutku promene svoje planove. Nekoliko meseci kasnije, vlasti nisu dozvolile skupštini u Mogiljovu-Podoljskom da u iznajmljenom objektu održava svoju sedmičnu versku službu, iako je ta skupština tu održavala svoje sastanke već tri godine. Pošto nisu imali nijedno drugo prikladno mesto za sastajanje, bili su prinuđeni da se sastaju u privatnim domovima.

U februaru 2015, Uprava Vinicijanske oblasti tvrdila je da su Jehovini svedoci prekršili zakon u nekoliko navrata. Uprava je smatrala da su Svedoci prekršili zakon jer nisu dobili dozvole za održavanje sastanaka u objektima koji nisu njihovo vlasništvo. Prijava sastanka nije bila dovoljna.

Nedavnih godina, Jehovini svedoci su uglavnom mogli slobodno da se sastaju u svojim objektima i to bez mešanja vlasti. Međutim, kada su u pitanju posebni sastanci ili regionalni kongresi, često je neophodno iznajmiti veće dvorane. Prema Ustavu Ukrajine, verska organizacija može da u iznajmljenom objektu organizuje skup kojim ne remeti javni red i mir, ukoliko o tome unapred obavesti vlasti. Gospodin Kobel kaže: „Koren problema koje smo mi imali nalazi se u ograničenjima koja nameće Zakon o veri, a ta ograničenja nisu u skladu sa ustavom po kome se ne zahteva dozvola od vlasti. Da bismo rešili problem, obratili smo se Komesaru za ljudska prava u ukrajinskom Parlametnu, to jest Ombudsmanu.“

Uloga ombudsmana je da svim građanima Ukrajine osigura ostvarivanje ustavom zagarantovanih prava. Nakon što je razmotrio poteškoće s kojima se susreću Jehovini svedoci, ombudsman se složio da je Zakon o verama u suprotnosti sa Ustavom. Ustav garantuje pravo na okupljanje pri čemu je samo potrebno prijaviti vlastima da će se u iznajmljenom objektu održati verska služba. Međutim, Zakon o verama zabranjuje održavanje verske službe u iznajmljenom objektu osim ako verska grupa nije dobila dozvolu od vlasti najmanje deset dana pre takvog skupa.

Ombudsman je 26. oktobra 2015. podneo dokumentaciju Ustavnom sudu Ukrajine, tvrdeći da je ovaj deo Zakona o verama neustavan. U dokumentaciji je stajalo da je sloboda okupljanja jedna od osnovnih sloboda zagarantovanih svim građanima. U daljem obrazloženju je stajalo: „Države moraju da se uzdržavaju od donošenja proizvoljnih mera koje dovode do ugrožavanje prava na slobodu okupljanja.“ Jehovini svedoci su podržali stav ombudsmana time što su u kratkom podnesku Ustavnom sudu objasnili sa kakvim su se problemima suočili prilikom iznajmljivanja objekata za svoje verske sastanke.

U svojoj presudi od 8. septembra 2016. Ustavni sud je potvrdio da nijedan zakon ne može da ospori ustavno pravo na mirno okupljanje koje je unapred prijavljeno vlastima. Sud je uzeo u obzir širu sliku jer se pozvao na član 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim se garantuje pravo na slobodu veroispovesti i na član 11 kojim se garantuje pravo na slobodu okupljanja pri čemu državi nije dozvoljeno da se bez opravdanih razloga meša u to. Sud je proglasio neustavnim deo 5, član 21 Zakona o veri iz 1991, po kome je potrebno da verska grupa dobije dozvolu od vlasti pre nego što održi versku službu u iznajmljenom objektu.

Održavanje verske službe u iznajmljenom objektu više ne zavisi od volje zvaničnika koji mogu da odluče da uskrate takvu dozvolu. Kao što ustav i garantuje, ukoliko Svedoci unapred prijave verski sastanak u iznajmljenom objektu njihov zahtev ne može biti odbijen.

Gospodin Kobel je u ime preko 140 000 Jehovinih svedoka u Ukrajini izjavio: „Ova odluka Ustavnog suda potvrdila je pravo na mirno okupljanje. Drago nam je što više nećemo imati problema s vlastima kada iznajmljujemo objekte za verske sastanke.“