Naša braća i sestre u Venecueli i dalje se suočavaju sa raznim problemima kao što su ekonomska kriza, građanski nemiri i pandemija koronavirusa. Ali i pored svih tih poteškoća, ne samo što su uspeli da prisustvuju godišnjici Hristove smrti već su i druge pozivali da im se pridruže.

Na primer, dve nedelje pre Spomen-svečanosti izbili su oružani sukobi u La Viktoriji u saveznoj državi Apure, u blizini granice sa Kolumbijom. Svi objavitelji iz skupštine u tom gradu morali su da pobegnu u Kolumbiju. Braća i sestre iz skupštine u Araukiti u Kolumbiji, pomogli su braći iz Venecuele da putem interneta prate program za Spomen-svečanost.

Jedna skupština u saveznoj državi Falkon nalazi se na području na kom gotovo niko nema telefon niti internet. Stoga je 70 objavitelja govor pratilo preko voki-tokija.

Jedna sestra je rekla: „Iako ne možemo da se čujemo niti da se zagrlimo, možemo čuti glasove jedni drugih. Imamo osećaj kao da smo zajedno.“

U danima pre Spomen-svečanosti skupštine su se svesrdno trudile da pozovu što više ljudi iz zabačenih delova zemlje da poslušaju govor. Program se mogao pratiti na razne načine. Braća su poslala više od 3000 pozivnica. Sav taj trud se i te kako isplatio. Na primer, u priobalnom gradu Araji više od 100 ljudi je slušalo govor putem telefona.

Podružnica u Venecueli je organizovala da se program za Spomen-svečanost emituje na 82 radio-stanice i devet televizijskih kanala. Na taj način govor je pratilo najmanje 8000 braće i zainteresovanih osoba. Program je emitovan na nekoliko lokalnih jezika kao što su gvahibo, pemon, piaroa, pume, varao, vajunaiki i jekuana.

U Gvasipatiju, u saveznoj državi Bolivar, govor za Spomen-svečanost trebalo je da se emituje na lokalnoj radio-stanici samo jednom i to sa početkom u 18.30 časova. Nažalost, na tom području često nestaje struja, zbog čega mnogi ne bi mogli da poslušaju ceo govor. Međutim, zbog tehničkih problema na toj radio-stanici, govor se te večeri emitovao uzastopno više od deset puta. Tako su slušaoci mogli da čuju ceo govor u različito vreme. Prema izveštajima, govor je pratilo više od 600 ljudi. Jedan brat je rekao: „Jehova nije želeo da iko propusti ovaj poseban govor!“

Iako naša braća prolaze kroz razne kušnje, veoma su radosni jer su videli da je Jehova blagoslovio trud koji su uložili kako bi prisustvovali Spomen-svečanosti i pozivali druge da im se pridruže u tome (1. Petrova 1:6, 7).