Ku jáalkʼabtaʼal le mayaʼoboʼ

ÓOLIʼ tuláakal máak tsʼoʼok u yuʼubik u yúuchul tʼaan tiʼ le mayaʼoboʼ. Cada jaʼabeʼ u milesi máakoʼob ku kʼuchul u xíimbaltoʼob u luʼumil Yucatán (México) utiaʼal ka u kʼaj óoltoʼob le nukuch piramideʼob yaan Chichén Itzá, Cobá bey xan uláakʼoʼob. Baʼaleʼ le mayaʼoboʼ maʼ chéen kʼaj óolaʼanoʼob yoʼolal le nukuch najoʼob tu beetoʼobaʼ, kʼaj óolaʼanoʼob xan yoʼolal bix u tsʼíiboʼob yéetel bix u meyaj le matemáticas tiʼob kaʼachoʼ bey xan yoʼolal u xokkoʼob bix u péek le eekʼoʼoboʼ. Ojéelaʼaneʼ utiaʼal u tsʼíiboʼobeʼ ku meyaj mejen dibujos tiʼob, ku meyaj xan le cero kaʼach tiʼoboʼ yéetel tu beetoʼob upʼéel calendario de 365 kʼiinoʼob.

Baʼaleʼ wa ka tʼaanakoʼon tiʼ bix u religionoʼob kaʼacheʼ, yaan k-ilikeʼ maʼ jach jatsʼuts le bix u adoraroʼoboʼ. Letiʼobeʼ u jejeláasil baʼaloʼob ku adorarkoʼob, ku adorarkoʼob le kʼiinoʼ, le lunaoʼ le cháakoʼ yéetel le ixiʼimoʼ. Tsʼoʼoleʼ le sacerdoteʼob jach ku creerkoʼob le tomojchiʼoʼ ku paktikoʼob le kaʼan utiaʼal u yilkoʼob baʼax ku taal u kʼiinoʼ. Le táan kaʼach u adoraroʼoboʼ ku tóojkoʼob incienso, ku meyajtiʼob imagenoʼob, ku xoʼoxotik u wíinkliloʼob yéetel ku beetkoʼob uláakʼ baʼaloʼob. Tsʼoʼoleʼ ku kíimskoʼob xan máakoʼob utiaʼal u kʼuboʼob tiʼ u diosoʼob, maases le u enemigoʼoboʼ, u esclavoʼob wa le mejen paalaloʼoboʼ.

Le ka kʼuch le españoloʼoboʼ

Le baʼax tsʼoʼok aʼalikaʼ letiʼe baʼax tu yilaj le españoloʼob ka kʼuchoʼob teʼ siglo 16. Le españoloʼoboʼ kaʼapʼéel baʼax u tukulmaj u beetkoʼob le ka kʼuchoʼoboʼ: yáaxeʼ u tokik u luʼum le mayaʼob yéetel u ayikʼaltaloʼoboʼ, yéetel u kaʼapʼéeleʼ u beetkoʼob u kʼaʼamal le religión católica tumen le mayaʼoboʼ utiaʼal beyoʼ ka u pʼatoʼob le bix u adoraroʼob kaʼachoʼ. Baʼaleʼ ¿béeychaj wa u jáalkʼabtaʼal le mayaʼob tiʼ baʼaxoʼob ku creerkoʼob kaʼachoʼ?

Desde jach úuchileʼ, le mayaʼoboʼ utiaʼal u meyajtik u luʼumoʼobeʼ ku kolkoʼob u kʼáaxil yéetel ku tóojkoʼob. Baʼaleʼ le españoloʼob yéetel u nuuktakil le religión catolicaoʼ tu chʼaʼajoʼob le luʼum bey xan le tsʼonoʼotoʼob yaan tiʼe mayaʼob tuʼux ku chʼaʼikoʼob jaʼ utiaʼal u yukʼoʼoboʼ. Yoʼolal lelaʼ le mayaʼoboʼ joʼopʼ u jach chʼaʼapʼektikoʼob le españoloʼoboʼ. Tsʼoʼoleʼ kex ku boʼotkoʼob yaʼab impuesto tiʼ le gobiernooʼ, cada jaʼabeʼ le iglesiaoʼ ku cobrartik kaʼach tiʼ le xiiboʼoboʼ doce realoʼob  yéetel táankuch, yéetel tiʼ le koʼoleloʼoboʼ nueve. * Le tsʼuuloʼoboʼ, utiaʼal u jóoʼskoʼob u yutsil le baʼax táan u yúuchlaʼ ku boʼotkoʼob kaʼach tiʼ le iglesia le impuesto ku kʼáataʼal tiʼ le óotsiloʼoboʼ, tsʼoʼoleʼ ku beetkoʼob u meyajtaʼaloʼob tumen le óotsiloʼob utiaʼal ka suʼutuk le taakʼinoʼ. Bey úuchik u pʼáatal esclavoi le mayaʼoboʼ.

Le sacerdoteʼob catolicoʼoboʼ ku kʼáatkoʼob ka boʼotaʼak u tsʼáaikoʼob okjaʼ, u tsʼoʼoksaj beeloʼob yéetel u yaʼalikoʼob misa utiaʼal u muʼukul le kimenoʼoboʼ. Le baʼax ku beetkoʼobaʼ, le úuchik u chʼaʼikoʼob u luʼum le mayaʼob yéetel ikil u cobrarkoʼob le impuestoʼoboʼ tu beetaj u jach ayikʼaltal le iglesiaoʼ. Le mayaʼoboʼ jach ku creerkoʼob kaʼach le tomojchiʼoʼ yéetel jach mix baʼal u taasaʼaloʼob kaʼachi, le oʼolal le iglesia yéetel le gobiernooʼ tu beetoʼob u jaʼajatsʼaʼaloʼob utiaʼal bin ka yanak jeetsʼelil yéetel utiaʼal ka xuʼuluk u creerkoʼob le tomojchiʼoboʼ.

Le Guerra de Castasoʼ

Tu káajbaleʼ le mayaʼoboʼ maʼ tu yóotaj u boʼotoʼob le impuesto tiʼ le iglesiaoʼ yéetel u paalaloʼobeʼ tu xulaj u binoʼob teʼ najiloʼob xook u tsʼaamaj le iglesiaoʼ, tsʼoʼoleʼ maʼ tu yóotaj u kʼamoʼob le kaʼansaj ku tsʼaʼabaloʼ yéetel pʼáat maʼ tu meyajoʼob teʼ haciendaʼoboʼ. Baʼaleʼ leloʼ tu beetaj u maas kʼastal bix u tratartaʼaloʼob. Tu jaʼabil 1847 le tsʼoʼok u máan trescientos jaʼaboʼob yanakoʼob yáanal u páajtalil le españoloʼoboʼ, le mayaʼoboʼ líikʼoʼob tu contra le «sak máakoʼoboʼ» ka káaj túun le baʼateʼel kʼaj óolaʼan bey Guerra de Castasoʼ.

Le máaxoʼob nuʼuktik le mayaʼoboʼ suuk kaʼach u muchʼtaloʼob yiknal le Cruz ku Tʼaanoʼ, lelaʼ upʼéel imagen ku beetaʼal bey táan u tʼaan tumen utúul máak utiaʼal ka u yaʼal tiʼ le mayaʼob maʼ u xuʼulul u baʼateloʼob kex ka kíimsaʼakoʼoboʼ. Baʼaleʼ jach muʼyajnajoʼob teʼ baʼateloʼ. Le ka aʼalaʼab tsʼoʼok le baʼateʼel tu jaʼabil 1853, 40% tiʼ le mayaʼob yanoʼob Yucatán tsʼoʼok u kíimsaʼaloʼoboʼ. Kex beyoʼ máan cincuentaicinco jaʼaboʼob utiaʼal ka jach xuʼuluk le baʼateloʼ. Bey túun úuchik u tokikuba le mayaʼob tiʼ le españoloʼoboʼ, yéetel tu kaʼa tʼoxoʼob le luʼumoʼob chʼaʼab kaʼach tiʼoboʼ. Baʼaleʼ ¿baʼax túun úuch yéetel le bix u adoraroʼoboʼ?

Maʼ páajchaj u jach jáalkʼabkubaʼobiʼ

Mix le religión Católica tu taasaj le españoloʼoboʼ mix le Guerra de Castas béeychaj u jach jáalkʼabtik le mayaʼoboʼ. Bejlaʼeʼ yaʼab tiʼ letiʼobeʼ u xaʼakʼbesmaj le baʼaxoʼob ku creerkoʼob kaʼach yéetel le baʼaxoʼob ku kaʼansik le Iglesia Catolicaoʼ.

Le libro Los mayas: 3000 años de civilización, ku yaʼalikeʼ bejlaʼeʼ «le mayaʼoboʼ láayliʼ ku adorarkoʼob u úuchben diosoʼobeʼ bey xan u úuchben chʼiʼibaloʼob, lelaʼ yaan kʼiineʼ ku beetkoʼob ich kʼáax, teʼ sajkaboʼoboʼ yéetel teʼ puʼukoʼoboʼ, [...] baʼaleʼ láayliʼ ku adorarkoʼob xan le santoʼob yaan teʼ Iglesia catolicaoʼ». Ku yaʼalikoʼobeʼ le dios Quetzalcóatl wa Kukulcanoʼ Jesús, yéetel le luna ku adorarkoʼoboʼ letiʼe virgen Maríaoʼ. Tsʼoʼoleʼ le adoración ku tsʼáaikoʼob kaʼach tiʼ le x-yaʼax cheʼoʼ bejlaʼeʼ tiʼ le cruz ku tsʼáaikoʼoboʼ. Le bix u adorarkoʼob kaʼach le x-yaʼax cheʼoʼ láayliʼ bey xan u beetkoʼob yéetel le cruzoʼ, tumen ku jóoyabkoʼob yéetel ku adornarkoʼob yéetel u lool le x-yaʼax cheʼoʼ. U jelaʼanileʼ le cruz ku meyajtiʼoboʼ minaʼan u cristoi maʼ jeʼex le suuk u meyaj tiʼ le religión catolicaoʼ.

Ku jáalkʼabtaʼal le mayaʼoboʼ

Teʼ tu tsʼook jaʼaboʼobaʼ u j-jaajkunajoʼob Jéeoba (testigos de Jehová) tiʼ u luʼumil Mexicoeʼ tsʼoʼok u jach ilik u kaʼanskoʼob tiʼ le mayaʼob le baʼax ku yaʼalik le Bibliaoʼ. Utiaʼal u yáantkoʼob le mayaʼob u kʼaj óoltoʼob baʼax u kʼáat Dios ka u beetoʼoboʼ, tsʼoʼok u jóoʼskoʼob ich maya tsʼíibil juʼunoʼob jeʼex le revista ka xokikaʼ. ¿Bix tsʼoʼok u yáantaj lelaʼ? Le táan u tsʼíibtaʼal le revistaaʼ tu peninsulai Yucataneʼ yaan maas tiʼ seis mil seiscientos mayaʼob táan u kʼaʼaytikoʼob u Reino Dios yéetel ku muchʼkubaʼob tiʼ 241 múuchʼuliloʼob. ¿Chéen chʼaʼabil wa u pʼatik le mayaʼob le baʼaxoʼob ku creerkoʼob utiaʼal ka u kʼamoʼob le baʼax ku yaʼalik le Bibliaoʼ?

Yaʼabeʼ maʼ chéen chʼaʼabil u yilkoʼobiʼ. Upʼéel baʼax eʼeskeʼ letiʼe baʼax anchaj u beetkoʼob don Marcelino yéetel ma Margarita, u yatnoʼ. Letiʼob kaʼacheʼ jach católico u yaʼalikubaʼob, le oʼolal cada  jaʼabeʼ ku bin u chʼaʼob le cruz teʼ iglesia utiaʼal ka u bis u adorartoʼob tu yotoch uláakʼ máakoʼoboʼ. Teʼeloʼ ku kíimskoʼob baʼalcheʼob utiaʼal u beetkoʼob janal u kʼuboʼob tiʼ le cruzoʼ, tsʼoʼoleʼ ku jaantkoʼob yéetel u láakʼtsiloʼob bey xan u amigoʼob. Upʼéel kʼiineʼ xíimbaltaʼaboʼob tumen u j-jaajkunajoʼob Jéeoba ka káaj u xokkoʼob le Biblia tu yéeteloʼoboʼ. Letiʼobeʼ ku yaʼalikoʼob: «K-ojel jach jaaj le baʼax táan k-kanikoʼ, baʼaleʼ saajkoʼon kaʼach u beetaʼaltoʼon kʼaas tumen le espirituʼoboʼ». Kex beyoʼ seguernaj u xookoʼob. Don Marcelinoeʼ ku yaʼalik: «Jujumpʼíitil ka joʼopʼ u kʼuchul t-puksiʼikʼal le baʼax k-kanikoʼ. Leloʼ tu beetaj k-tsikbaltik tiʼ k-láakʼtsiloʼob yéetel tiʼ k-amigoʼob le baʼaxoʼob k-kanikoʼ. Bejlaʼeʼ jach kiʼimak k-óol tumen tsʼoʼok jáalkʼabtikba tiʼ le baʼaxoʼob maʼ jaajtak k-creertik kaʼachoʼ. T-pʼataj le baʼaxoʼob ku sajakkúuntikoʼon kaʼachoʼ. Baʼax yaaj t-óoleʼ tumen maʼ t-séeb káajsaj k-xokik le Bibliaoʼ. Le oʼolal bejlaʼeʼ k-beetik tuláakal le ku páajtal utiaʼal k-kʼaʼaytik tiʼ uláakʼ máakoʼob le baʼax ku yaʼalik le Bibliaoʼ».

Don Alfonso, yaan 73 jaʼaboʼob tiʼeʼ, láayliʼ jach católico kaʼacheʼ. Letiʼ nuʼuktik kaʼach le fiestaʼob ku beetaʼal tiʼe imagenoʼob tu kaajaloʼ, tuʼux ku beetaʼal misaʼob, baileʼob yéetel yaʼabkach janal bey xan baʼal utiaʼal ukʼbil yéetel ku beetaʼal xan corridaʼobiʼ. Letiʼeʼ ku yaʼalik: «Le fiestaʼoboʼ maʼ cada ku tsʼoʼokol yéetel kiʼimak óolaliʼ, tumen le máakoʼoboʼ ku káaltaloʼob yéetel ku baʼateloʼob». Kex jatsʼuts u yilik kaʼach le fiestaʼoboʼ letiʼeʼ ku yaʼalik: «Kin wuʼuyik bey yaan baʼax ku bineltik tiʼ in religioneʼ». Le oʼolal ka xíimbaltaʼab tumen u j-jaajkunajoʼob Jéeobaeʼ, tu yóotaj xook tu yéeteloʼob. Tsʼoʼoleʼ kex jach kʼojaʼaneʼ káaj u bin tu Najil Reino tuʼux ku muchʼkubaʼoboʼ. Don Alfonsoeʼ tu pʼataj le baʼaxoʼob ku beetik kaʼachoʼ, bejlaʼeʼ ku yilik u tsikbaltik le baʼaxoʼob tsʼoʼok u kanik tiʼ tuláakal le máaxoʼob ku binoʼob xíimbal tu yotochoʼ.

Jeʼex tsʼoʼok ilkaʼ le mayaʼoboʼ jach tu jaajil táan u jáalkʼabtikubaʼob tiʼ le kaʼansajoʼob maʼ jaajtakoʼ. Letiʼobeʼ tiʼ u taaloʼob tiʼ le máaxoʼob beet le nukuch piramideʼob yaan Yucatanoʼ. Láayliʼ ku tʼankoʼob maya jeʼex u úuchben láakʼtsiloʼobeʼ yéetel láayliʼ kajaʼanoʼob tiʼ xaʼanil najoʼobeʼ. Láayliʼ xan ku kolkoʼob kʼáax utiaʼal u pakʼikoʼob nal yéetel piitsʼ jeʼex u beetaʼal desde úuchileʼ. Baʼaleʼ yaan baʼax táan u kʼexpajal ichiloʼob; ikil u kanikoʼob baʼax ku yaʼalik le Bibliaoʼ táan u jáalkʼabtikubaʼob tiʼ le tomojchiʼoboʼ yéetel tiʼ le baʼaxoʼob maʼ jaajtak ku creerkoʼob kaʼachoʼ. Le mayaʼoboʼ tsʼoʼok u yilkoʼob jach jaaj le baʼax tu yaʼalaj Jesusaʼ: «Bíin a kʼaj óolteʼex le jaajoʼ, le jaaj túunoʼ bíin u jáalkʼabteʼex» (Juan 8:32).

[Tsolajiloʼob]

[U tsolajil le oochel teʼ táan juʼun 14]

Le tuʼux anchaj le úuchben mayaʼoboʼ

[U tsolajil le oochel teʼ táan juʼun 14]

U ruinasi Chichén Itzá

[U tsolajil le oochel teʼ táan juʼun 16]

Don Marcelino yéetel ma Margarita táan u tsikbaltikoʼob baʼax ku yaʼalik le Bibliaoʼ